Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.
Mrzeo sam školu od momenta kada sam ukapirao da je inteligencija za bogate. Da je ovaj svet blagonaklon prema lažovima, lopovima, snobovima. Prezirao sam ljude koji hoće da budu čisti. Od štrebera mi se kenjalo. Intelektualci su globalno najfrustriraniji deo civilizacije. Na njihovu pamet se furaju bolidi. Ne znam zašto mi padaju na pamet kupljene diplome i radikali, ali oni su mi tu pred očima. Nije nama problem radnik, nego salonski peder. Nije nama problem pošten čovek, nego zao. Glupi nisu podli. Oni su samo glupi. Nastavio sam sa svojom tvrdoglavošću u narednim godinama. Decenijama. Moje ideje koje sam neoprezno trtljao mnogi su komercijalizovali. Pica delevery, bandži džamp, Maki i ja smo preteča Wolta, razvozili smo automaticima cirku iz drakstora na Banovom Brdu po žurkama i pijancima. Posle me je život odveo dalje. Vojska, London, radio, Jat, pa pisanje romana i angažovanje po magazinima, blogovi, podcasti. Škole ni na vidiku. Engleski sam naučio uz pomoć muzike i literature. Služim se nemačkim, italijanskim, na francuskom znam da kažem: Pariz. Jutros sam oterao decu od televizora i škole koja se tu emituje. Jedan život imaju da bi ga trošili na budalaštine koje im nameću gluplji od njih. Inteligenciju koja je potrebna da proplivaju kroz život imaju. Ježim se od momenta da budu povlašćeni robovi, da upadnu u kandže korporacija, da nemaju elementarnu slobodu. Najsposobniji i najnepokvareniji ljudi su najuspešniji. Oni kroz život gaze nepokolebljivo. Takvi su pili pivo ispred samiške, i šampanjac u Franšu. Znaju i sa soma dinara a umeju da sjebu i milion. Oni poseduju osmeh i socijalnu inteligenciju. Sposobnost da misle i deluju na barem tri životne platforme istovremeno. Fenomen je taj, da se od mojih desetak najbližih ortaka niko nije razveo, niko nema, da ja znam, paralelni život, da svi imamo super klince, koji lagano preuzimaju našu ulogu. Neka su živi i zdravi. Mi imamo još par nezavršenih poslova, ali lagano, pokrenuće se mašina. Današnji gost je novinar Dušan Mašić.
