Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Beograd je od rođenja mog grad isuviše kompleksan da bi ga jednostavno razumeli. Nekada je siv nekada žut, ali uglavnom ispunjava uslove da bude uzbudljivo mesto za život. U ovom civilizacijskom trenutku kome smo svedoci, gde su apsolutno svi, putem interneta, dobili moć da kažu nešto, da dobiju svojih pet minuta slave, da kreiraju laži, da hrane svoje nenormalnosti, da lažu, da se uvlače u tuđu kožu, da usvoje bezobrazluk kao model ponašanja, ili što bi mi stariji rekli da žickaju batine, u Beogradu još postoje toponimi koji nam daju za pravo da nismo baš svi za hospitalizaciju. Naseljena mesta u kojima ljudi žive su živi organizmi, sa svim svojim manama i vrlinama. Najbitnije je ne izgubiti nadu da će vrline preovladati.

Gost današnjeg podcasta Treći Svet je Doc. dr Olivera Vuković, psihijatar

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Umesto da ova 21 godina 21 veka bude relaksirana, da svako nađe svoj sex&drags&rokenrol fazon mi smo upali u zamku rugoba. Kako nam se desilo da su svi besmisleni narativi prihvatljivi ako su servirani kroz platforme i kanale koji u kolektivnoj svesti još uvek nose privide legitimnosti. Države su dokazale kako su umetnost i kultura za njih ne samo marginalne sfere društva, nego da je njihovo potiskivanje dobrodošla činjenica u vremenu kad je potrebna totalna poslušnost i pokornost naroda. Došlo je do toga da umetnici koji se obično vrlo glasno izražavaju kad se dovode u pitanje ljudska prava, sloboda i njeno kršenje nestali u tihoj medijskoj pustinji. Događa nam se takozvana “cancel culture” nova dogma svih mediokriteta koji kroz zabranu, anuliranje i brisanje stvaraju iluziju sopstvene važnosti. A, da li je baš tako?

Gost podcasta Treći Svet, Milena Trobozić Garfild