Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

U komšiluku one aždaje iz vica koja je živela iza sedam gora, sedam dolina, sedam planina pa se jednog jutra probudila, istegla i na glas izgovorila: “Jebote gde ja živim?”, kupila je kuću simpatična porodica gospođe Robinson. Došli su tu na sam sever kontinenta iz doline reke Nil posle strašne tragedije koja ih je zadesila kada im je krokodil progutao najmlađeg sina po imenu JuJu. Naselje, ako se to naseljem moglo zvati, brojalo je sedam domaćinstava. Aždajino je bilo u samom centru, sada su pored nje bili Robinsonovi. Levo uz padinu živeo je Blaf sa svojim mladim partnerom Flokom, dole u nizini penzionisani kapetan broda Kuka sa svojom porodicom. Pravo u vidokrugu sa praga Robinsonovih uzdizala se brvnara gde su se nastanili Boni i Klajd, bračni par pljačkaša, iza njih se dimio odžak porodice Delardž. Tu su živeli Aleks i njegove tri maloletne ćerke. Poslednja kuća u naselju pripadala je Stavrosu Papadopulusu. On se nije ni sa kime družio, osim sredom. Robinson, otac tragično nastradalog JuJua, odmah je znao o kome se radi.

Intelektualna zajednica naselja na severu bila je prilično mala i svi su se znali, a to je omogućavalo razmenu mišljenja između različitih struktura ljudi. To je odgovaralo političkim disidentima, beguncima od života, izopštenicima od morala. Ako bi neko želeo da u Evropi nađe mesto gde će se skriti, gde će moći da sretnete mnogo drugih zanimljivih ljudi, onda bi naselje na severu bilo idealno mesto. To je ta zemlja Dembelija.

Gošća današnjeg izdanja podcasta Treći Svet je Marta Jovanović performans umetnica.