Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Primamljivost književnosti leži u tome da autori mogu da izmaštavaju raznorazne likove, situacije, odnose. Da se u narativu poigravaju. Da upravljaju tuđim životima kroz svoje junake. Da smeste radnju na bilo koju teritoriju, svemir, pod more i u dubine planeta. A mogu da nam dočaraju dramu u jednom kadru, jednom gradu, kroz jedan lik. S druge strane niko ne brani čitaocima da uz pomoć knjige probude u sebi skrivena zadovoljstva i izađu iz sopstvene kože i prevare moralne kodekse po kojima žive.

Ali tu postoji zamka. Čovek lako može da ode u ludilo. Da pretera, da se uživi.

Zato ja naprosto moram da razgovaram sa ljudima. Volim da komuniciram sa razumnim osobama. Volim interakciju sa umnim slušaocima. Razgovor je moja pumpa gde sipam dizel u sebe i imam čorbe da stignem barem do Rovinja. Odavno sam svestan da je udaljenost raja na samo 650 kilometara. Neka bog poživi podcaste, oni su gorivo ovih dvadesetih godina 21 veka. Ali da li je baš tako???

Gost podcasta Treći Svet je Olivera Miloš Todorović, novinarka i rediteljka.

Po nekada mi se desi da popizdim. Onako baš seljački. Dođe mi da se derem, da pušim-pijem-glavom bijem. A onda se probudim iz sna za koji ne znam da li je halucinacija. Imam osećaj da sam nedorečen, da mi se bliži kraj, da nisam mnogo toga uradio, da stalno započinjem nešto novo, da bez nogu trčim maraton, a bez ruku pišem. Popijem kafu i proslavim još jedno jutro posle nedorečenog dana. I onda se suočim sa činjenicom da živimo u vremenu kretena. Shvatim da se onih pet hiljada ljudi sa dignutim čašama iz Milanove pesme nije pomerilo sa tog broja. Kada neko padne pokošen, neko novi uskoči na njegovo mesto i teraj dalje. Prolivamo krv dok odlikaši karaju dobre ribe, dok oni sede u ložama koje su namenjene nama, da oni piju naš šampanjac. Ali da li je baš tako?

Gost podcasta Treći Svet je Vuk Vidor, slikar