TREĆI SVET: gost Dušanka Komnenić | Episode 033

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Zamalo da nam se dogodi proleće. Pojavilo se na dan-dva i vratilo u pećinu. Možda se zaljubilo u mečku pa mu se ne izlazi. U šemi su. Pre neki dan sam razmišljao koja je najbeogradskija reč i došao sam do spoznaje da je to: “šema”. To možemo da koristimo kao lozinku za prepoznavanje. Imaš neku šemu, s kim je neko u šemi, imam šemu-strpi se. I tako do beskraja.

Razmišljao sam takođe koja bi mi najgora kazna od života bila. To je da me neko osudi na „suprotnost“. Da budem sve suprotno od sebe. I da tako vozim do kraja. Brzo bih skončao. A onda sam se izolovao, i dohvatio da po ko zna koji put pročitam Paklenu pomorandžu. U mojim godinama ima ukus sendviča sa podrigušom.

Nespokojan sam. Brzo se približavamo fazi u kojoj je vlast slobodna da čini što god želi, dok građani mogu delovati samo uz dozvolu; što je faza najmračnijih razdoblja ljudske istorije, faza vladavine grubom silom. Zbunjen sam količinom ljudi koji mole da ih vlast udomi. Ali zato postoji podcast Treći Svet da vrati veru da je “podzemni svet” ipak opcija slobode.

Gost današnjeg podcasta je vizuelna umetnica Dušanka Komnenić

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Odavno imam teoriju da ovaj svet zaista treba da prepustimo ženama na upravljanje. Dosta je više mita da je muškarac lovac koji obezbeđuju hranu. Sada je hrana na svakom ćošku. Dosta je bilo mačizma koji je preduslov za seljačizam. Meni koji sam “stara škola” iskreno smetaju insistiranja na nečemu što je po meni tako normalno. Mrzim ejdžizam koji nam se nameće, ne volim insistiranje na rodnoj ravnopravnosti, zato što je za mene formulacija za nas dvonožne životinje: ljudi, to je zbirna imenica za sve žive organizme. Ne volim nevaspitane, ne volim fastčekere po društvenim mrežama, nebitne ljude koji čuče u zasedama i obesmisle svaku korisnu društvenu inicijativu. Volim hrabre, inteligentne, angažovane osobe. Kakav da sam, mene je kroz život vodila majčina ruka. Život su mi kvarili tuđi očevi, moj nije stigao daleko. Ovo nije patetika ovo je napisano u slavu današnjeg dana!

Gošća današnje epizode podcasta je Jelena Petrović, profesorka engleskog jezika, aktivistkinja u Centru za prava deteta