Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Beograd je najbrži kada je prohodan. Život i praznici su nam opet učinili uslugu i po opustelim ulicama Beograda, mogli smo barem na kratko, da se konektujemo sa svojim gradom, bez frke da će nam neki magarac leći iza leđa na sirenu, ako na trenutak zastanemo. Ne pamtim čudnije vreme od sadašnjosti. Guzatati klinci kojima se taru butine, sada su se pozicionirali i kroje nam stvarnost. Gde su oni odrastali dok smo mi bili haj? Tamo gde je moja generacija iz uljuljkanih osamdesetih zastala, naleteli su silovito momci iz brzih bendova Srbije i spasli nas mraka. Rokenrol je pobedio devedesete. Ozbiljan fenomen kojim se niko nije pozabavio zato što je džibere sramota da priznaju da su nolajferi, što bi rekla moja deca. E u tim brzim bendovima jedan čovek je držao ritam na svoje četiri žice. Gruvao je čika Roki čulo se daleko.

Gost današnjeg podcasta Treći Svet je Roman Goršek audio umetnik

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je. Postoje različiti šabloni po kojima tumačimo sopstvene živote. Uprošćeno, to bi značilo da za početak posvetimo vreme sebi.

Treba da se bavimo sopstvenim problemima jer drugačije nema pomaka u našem životu. Sama spoznaja traume vodi nas ka progresu. Ideja je da shvatimo svoje nefunkcionalne šablone ponašanja kako bismo oformili nove životne strategije koje bi ih držale pod kontrolom. Ali suština ove moje priče je da sama spoznaja traume vodi ka izlečenju. Nemam pojma da li sam u pravu?

Gošća današnje epizode podcasta Treći Svet je dr Svetlana Stanišić profesorka fizičke hemije

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Neko je nekada rekao da postoje gradski momci napravljeni od industrijskog čelika. Nisam ni pomislio da sebe ubrojim u njih zato što sam posle 24 sata partijanja obično odustajao. Otpadao sam, što bi mladi rekli. Ostali su uglavnom nastavljali, ali jedan od njih nije legao da spava od tamo negde kraja osamdesetih. Kada ga ne bih video duže vreme pitao sam drugare šta radi, dobijao sam uglavnom odgovor: KAŠLJE. Od kada se poznajemo njegova ploča se vrti, tu i tamo preskoči, ali uglavnom drži ritam. Jako je teško javno razgovarati s jednim od najboljih drugova koji su moj život oplemenili ali veliki smo momci izdržaćemo. Gost današnje epizode podcasta je DJ Lale iz organizacije Happy People.