Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Kao klinac čitao sam Karla Maja, Vajat Erpa,Tarzana kralja džungle, stripove, knjige o gusarima, voleo sam epske priče. Kod babe u šumadijskom selu gde sam provodio delove raspusta bilo je vrsnih pripovedača koji su ispunjavali sve forme nazovimo ga epskog horor žanra. Volim misterije raskrsnica u ponoć, zamišljao sam da sam vitez koji se bori sa turcima, partizan koji maksimom lupa po diviziji, palio sam sveću u ponoć pred ogledalom da vidim ko mi je buduća žena, nema vračare na teritoriji grada kod koje nisam bio. Uvek sam se divio ljudima koji puno znaju i koji umeju da kreiraju priče. Uvek sam bio veliki poštovalac vestern filmova. Muzika mi puno znači. Nisam voleo Oasis dok nisam pročitao Dexinu priču o Wondervolu. Čovek se uči dok ne umre.

Gost današnjeg podcasta Treći Svet je Dejan Stojiljković, pisac.

#trecisvet #mascompodcast #mascom

Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Beograd je najbrži kada je prohodan. Život i praznici su nam opet učinili uslugu i po opustelim ulicama Beograda, mogli smo barem na kratko, da se konektujemo sa svojim gradom, bez frke da će nam neki magarac leći iza leđa na sirenu, ako na trenutak zastanemo. Ne pamtim čudnije vreme od sadašnjosti. Guzatati klinci kojima se taru butine, sada su se pozicionirali i kroje nam stvarnost. Gde su oni odrastali dok smo mi bili haj? Tamo gde je moja generacija iz uljuljkanih osamdesetih zastala, naleteli su silovito momci iz brzih bendova Srbije i spasli nas mraka. Rokenrol je pobedio devedesete. Ozbiljan fenomen kojim se niko nije pozabavio zato što je džibere sramota da priznaju da su nolajferi, što bi rekla moja deca. E u tim brzim bendovima jedan čovek je držao ritam na svoje četiri žice. Gruvao je čika Roki čulo se daleko.

Gost današnjeg podcasta Treći Svet je Roman Goršek audio umetnik