Leto počinje prvim zagrizom smokve koja je stigla na pijacu pravo iz Dalmacije da te podseti da je došlo vreme da spakuješ kofer, stisneš gas izađeš na drum i voziš voziš voziš ka suncu koje prži ali zalazi dovoljno sporo da imaš šansu da se istog dana nađeš u zalivu kakav si sanjao jedanaest meseci, trinaest dana i šesnaest sati.
Leto počinje prvim zagrizom smokve koja je stigla na pijacu pravo iz Dalmacije da te podseti da je došlo vreme da spakuješ kofer, stisneš gas izađeš na drum i voziš voziš voziš ka suncu koje prži ali zalazi dovoljno sporo da imaš šansu da se istog dana nađeš u zalivu kakav si sanjao jedanaest meseci, trinaest dana i šesnaest sati.
Suvozači, zrikavci, morske zvezde i sirene u ovom miksu su Erlend Oye, April March, Rafella Carra, Serge Gainsbourg, L’Impératrice, Pocket Palma, Claude Fontaine, Dope Lemon, Stella, Laid Back, Wham, The Style Council, Nemanja, Suba, Bebel Gilberto, Marcos Valle, Fabiano do Nascimento, Baden Powell, Hermanos Gutierrez, Tommy Guerrero, Helado Negro, Hania Rani, Charlotte Gainsbourg, João Gilberto, Dean Martin i Harry Belafonte.
Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.
Volim leto u gradu. Isprazne se ulice, imam sreće da imam bazen u dvorištu tu na Tašmajdanu pa mi ne smeta mi vrućina, osim kada nisam direktno izložen suncu. Vrelina grada čini me spokojnim i imam vremena za sve. Leti najviše čitam knjige, bindžujem serije, slušam muziku, koristim svaku priliku da sebi napravim da mi bude ugodno. Opada mi pažnja i volim taj saharski dremež u koji uletim. Razmažen sam. Puštam druge da misle umesto mene. Međutim postoje ljudi koji ne miruju, koji vode računa o nama, koji čitaju vesti umesto nas, koji imaju snage i volje da kreiraju buduću stvarnost, koja će barem biti prihvatljiva za život.
Gost današnje epizode podcasta Treći Svet je Saša Mirković profesor na fakultetu za medije i komunikacije
Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.
Dok sam juče snažno sekao vodu po bazenu Tašmajdan iskušavajući telo, naročito pluća i srce, na tribinama me je čekala autobiografija Džima Morisona: „Niko se odavde neće izvući živ“. Brže-bolje sam zapalio iz bazena, ne moram da znam gde su mi granice izdržljivosti. Došlo je dvadeset drugo leto, 21 veka, a ja se sećam kada sam kao školarac brojao koliko ima do 2000 i koliko ću tada imati godina. Ceo život sam opsednut godinama, plašio sam se starosti, sada je volim. Okej mi je. Uz šaku tableta skroz je podnošljivo. A kada se umirim poredim se sa boljima od sebe. Šta god da sam radio uvek je bio neko bolji i to me je radovalo zato što mi zadaju domaći zadatak. Rosa je od prapočetka bio korak ispred cele naše generacije, i kada se svira i kada se studira, i kada se ide u vojsku u neki pičkovac, i kada se postaje vitez. Kada sam uz tešku muku oslabio 10 kilograma Rosa je oslabio 18…pa kako brate???
Gost podcasta Treći Svet je Branko Rosić, mašinski inžinjer
