Ovaj miks je okasnela osveta hroničnom nedostatku praznih kaseta i dostupnih vinila tokom osamdesetih, srednji prst svemu što me u vreme otkrivanja muzike sprečavalo da imam sve pesme koje želim.
Da mogu poslao bih ga sebi u prošlost uz poruku na omotnici: „Ne brini, sve ćeš ih skupiti.“
A taj klinac iz osamdesetih bi mi uzvratio: „Stavio si u isti miks The Gun Club i Spandau Ballet? Šta ti se dogodilo u međuvremenu?“

Sve što sam želeo da posedujem je konačno tu, i ovaj mikstejp pravim od jednog dela najdražih.
A kad je mikstejp nema priče i trošenja prostora na kaseti najavama voditelja 😉