Pesme pronađene po dubinama i plićacima tokom leta 2023, nove verzije najdražih pesama svih vremena i albumi koji su se otvarali poput školji i bili suncobrani, cvikeri za sunce i ležaljke.

Albumi koje ti preporučujem za preslušavanje čekaju na te blogu Prešlicavanje:
https://preslicavanje.blogspot.com/2023/09/preslusavanje3-4.html

Blur, Bebel Gilberto, Everything But The Girl, Jessie Ware & Roisin Murphy, Noname, Erlend Øye & La Comotiva, Jalen Ngonda, Public Image Ltd, Pretenders, Adriana Calcanhotto, Domenico Lancellotti, Ricardo Dias Gomes, Fontaines D.C, Grian Chatten, Slowdive, James, Al Green, Black Pumas, Yussef Dayes, Allison Russell, Peter Gabriel, Lakiko, Lenhart Tapes, Nina Romić, Dave Gahan, i The Rolling Stones na kraju, i pred pauzu.
Don’t get angry with me.

Slični miksevi:
https://www.mixcloud.com/nebojsa-krivokuca/premotavanje-24-2023-im-going-to-get-free/
https://www.mixcloud.com/nebojsa-krivokuca/premotavanje-najdra%C5%BEe-pesme-14-2023/

Sunce pada dok nas Bebel, Sesa i Rikardo Diaš Gomeš (na preporuku Dejvida Silvijena) ispraćaju sa plaže u kasno predvečerje.
Tu negde je i Rundek, recituje na temu jeseni.

Majls Dejvis, Čet Bejker, Feri, Silvijen i Everything But the Girl na verandi, za poslednju čašu vina na mesečini.

Nina Romić, strašna Lakiko, PJEV i Kejt Buš kao jutarnji pejsaž kroz koji vozimo natrag.

I onda niz pesama koje nas vode kući: od Cocteau Twins do spektakularne Dejvove verzije “Mother Earth” za koju nijedan autoput nije dovoljno dug.

Ispred kuće nas dočekuju James, okruženi orkestrom, da nas podsete na važnu mantru:
“Gotta keep faith that your path will change,
Tomorrow!“

I eto nas,
u septembru.

Georgi Gospodinov piše: „Avgust je poslepodne leta“.
Ta rečenica čini da zaplutam davnim avgustima, najdražim plažama i zalivima.

U trenu – ponovo sam klinac koji sa drugarima tamani breskve na zidiću kampa, dok gledamo kako di-džej ređa ploče.
Diskoteka će uskoro osvetliti ceo zaliv.

Još uvek sam premali da bih te večeri ušao u diskoteku.
Ali, i kada bih bio ušao, šta bih tamo radio?
Nemam sa kime da igram.
A i kada bih imao, ne bih znao.

Sedim na tom zidiću i zavidim di-džeju.
Prvo, on ima SVE ploče i pesme koje bih i ja voleo da slušam kada mi se hoće, a ne samo kada ih puste na radiju, a ja njihove deliće snimam na kasete.
Drugo, on je di-džej, on ne mora da igra.
Njegov posao je da učini da drugi igraju. I može da pusti šta mu se hoće.
Razmišljao sam kako je to lep posao i završio breskvu.

Ovaj miks je daleki odjek tog avgustovskog predvečerja provedenog na zidiću kada sam otkrio šta bih voleo da radim u životu.