Arhive oznaka: Mixcloud

#146 Maja Ćirić, Lav Mrenović, Tamara Spalajković

Sceniranje
Prvi blok emisije posvećen je razgovoru o ULUS-ovoj Jesenjoj izložbi „Upleteni“ sa kustoskinjom Majom Ćirić i asistentom Lavom Mrenovićem; o recentnim verbalnim napadima na umetnike i kulturne radnike na društvenim mrežama; o ugroženom statusu istorijskih građevina institucija u kulturi.

Prati
Prvi blok emisije posvećen je razgovoru o ULUS-ovoj Jesenjoj izložbi „Upleteni“ sa kustoskinjom Majom Ćirić i asistentom Lavom Mrenovićem; o recentnim verbalnim napadima na umetnike i kulturne radnike na društvenim mrežama; o ugroženom statusu istorijskih građevina institucija u kulturi. U drugom satu mlada umetnica Tamara Spalajković govori o svojoj aktuelnoj samostalnoj izložbi, inicijalno u performativnom formatu „Sve što smo stvorili postoji da uništi“ u Domu omladine.

Emisiju vodili Mia Ćuk i Sava Zolog koji nam je predstavio listu svojih novih zvučnih isečaka i sedimenata nastalih opsesivno-kompulsivnim procesom generisanja.

Prati

ŽENERGIJA 149- Kome to žene smetaju?

Ženergija
Kome to žene smetaju?

Prati
Kome to žene smetaju? Juče smo obeležile 25. novembar- Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama! Danas u emisiji slušamo muziku posvećenu hrabrim, borbenim, neustrašivim, neposlušnim ženama!

Žene kroz svoju muziku izražavaju svoj stav, reči, glas. Govore o juče, o danas i sutra, govore o jednakosti i pravednijem društvu.

Muziku su birali ljudi koji su na poziv na fb poslali svoje muzičke predloge

Prati

Eureka 67 @RadioAparat – Ko su skeptici?

Eureka
U oktobru ove godine preminuo je Džejms Rendi, najpopularniji skeptik današnjice.

Prati
U oktobru ove godine preminuo je Džejms Rendi, najpopularniji skeptik današnjice. U čemu se ogledao njegov skepticizam? Kako je kroz istoriju skepticizam došao od načina za postizanje blaženstva do razotkrivanja pseudonauke i paranormalnih pojava? Kako biti skeptik naučnk, a kako skeptik filozof i kako sve to primeniti u svakodnevnom životu? Razgovaramo sa dr Mašanom Bogdanovskim sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Priprema i vodi Jovana Nikolić

Prati

#058 Kako to ekonomija može da bude solidarna? 21.10.2020.

Liceulice FM
„Socijalni preduzetnici nisu zadovoljni samo time da vam daju ribu ili da vas nauče da pecate.

Prati
„Socijalni preduzetnici nisu zadovoljni samo time da vam daju ribu ili da vas nauče da pecate. Oni se neće zaustaviti dok ne revolucionizuju čitavu ribarsku industriju.“

– Šta je solidarna ekonomija?
– Šta je društvena odgovornost?
– Kako uključiti zajednicu u rešavanje lokalnog problema i čiji je to posao?
– Šta je održivi razvoj i zašto svi pričaju o tome?
– Šta je solidarnost i gde sam ja u svemu tome?

Ovo su samo neka pitanja koja govore u prilog tome zašto i kako solidarna ekonomija menja svet a na koja ćemo probati da damo odgovore zajedno sa gošćama još jednog izdanja LUL FM emisije – Dinom i Zoranom iz Koalicije za razvoj solidarne ekonomije.

Prati

E 09 O Evropskoj noći istraživača i 22. izdanju časopisa Elementi

Radio Elementi
Novembarsku emisiju preuzeo je tim Noći istraživača, kao i novinarska družina koja piše zanimljive članke u naučnopopularnom časopisu Elementi.

Prati
Novembarsku emisiju preuzeo je tim Noći istraživača, kao i novinarska družina koja piše zanimljive članke u naučnopopularnom časopisu Elementi.

Mladen Slavković, gost-domaćin zadužen za komunikacije u okviru projekta Noć istraživača, razgovarao je sa Danijelom Vučićević iz Centra za promociju nauke, a njegovi sagovornici bili su i dr Slobodan Davidović, iz Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, i dr Aleksandra Divac Rankov, iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu.

O Elementima su pričali Đorđe Petrović i Bogdan Đorđević, naučni novinari CPN-a, a u goste su doveli Miljana Vasića, istraživača Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Prati

ŽENERGIJA 148- Nevena Mitić

Ženergija
Nasilje, umetnost i realnost, veza između kapitalizma i ženskog tela.

Prati
Nasilje, umetnost i realnost, veza između kapitalizma i ženskog tela.

Nevena Mitić preživela je trgovinu ljudima. Pošto je napustila siromaštvo i porodično nasilje svog rodnog Niša, Nevena završava u Holandiji, u kojoj ostaje dve godine u mreži kriminala i seksualne eksploatacije. Uz pomoć dilera ekstazijem, njenog klijenta koji se zaljubio u nju, Nevena uspeva da pobegne za Brazil, napuštajući time i prostituciju.

Bilo joj je potrebno dvadeset godina terapije, traženja odgovora i osnaživanja da bi o svemu što je doživela mogla da priča.

Razgovoramo večeras sa Nevenom Mitić o trgovini ženama, kako je kad se trauma pretoči u umetnost i krene dalje!

Nevena je u okviru festivala Umetnost i ljudska prava-Dah teatar, u režiji brazilske rediteljke Eveline Kosta izvela performans Trgovina ženama – umetnost, nasilje i realnost.

Prati