Oba romana govore o smrti roditelja, Jugoslavije, kao i efektima društvene tranzicije koji se odražavaju na život njihovih porodica i njihovo (produženo) detinjstvo, govore o Jadranu i strahu od smrti.

„Što se uvek kad neko umre, ljubav prema toj osobi može izmeriti vremenom koje protekne do početka razgovora o upražnjenim kvadratima.“ (Popov Miletić)

„Daj mi Jugoslaviju, gde je bilo i posla i zabave, i gde smo sve mogli, daj da ne liči na život.“ (Vučković)

„Dok je deda umirao, ti si otputovala […] Nisu ti javili da ti ne pokvare Rim. Kad si stigla, znala si. Već ste se vi odavno pozdravili.“ (Popov Miletić)

„Sad plaća svako svoje, po slovenački, što se kaže, a mi tada džekovi, platiš turu, pa sledeću tvoj drug Jugoslav, što bi se rodio da mu nije poginula majka u bombardovanju, zvala se Dona ili Belka, ili Bela i Donka.“ (Vučković)

Hvala što komentarišete, šerujete i volite naš podkast, mnogo nam to znači!