„Ja sam feministkinja, aktivistkinja, mirovnjakinja. Ta tri su mi najvažnija od decembra 1992. Uz to sam žena, majka, sestra, Sarajka…“
U maju 92. Jadranka Miličević ostaje bez posla i kuće. Kuća srušena, deca mala. Jedini izlaz je izbeglištvo u Srbiju kod rodbine. Muž, roditelji, prijatelji i komšije ostaju pod granatama u opkoljenom Sarajevu.
Jadranka u decembru 1992. sreće „svoje“ – „Žene u crnom“ , odmah prepozanje svoje mesto u borbi za instinu, pravdu i žene. Kad se 1996. vratila za Sarajevo znala je da su borbra za prava žena njoj najvažnija i 1997. sa nekoliko Sarajki pokreće prvu registrovanu feminističku organizaciju u Sarajevu „Udruženje građanki Žene ženama“.Sa „Žene ženama“ Jadranka utire put mladim feministkinjama do 2005. kada sa par mladih djevojaka osniva novu feminističku organizaciju „Fondaciju CURE“………
Večerašnja gošća je bila Jadranka Milićević koja nam priča o svemu ovome i o tome gde vidi feministički i ženski pokret danas.