Ukradeno detinjstvo: na taj način sagovornici za podkast Reaguj opisuju maloletničke brakove.
Iako su danas u manjoj meri prisutni nego ranije, maloletnički brakovi su i dalje veliki problem u Srbiji, pogotovo u romskim zajednicama. Podaci Unicefa iz istraživanja pod nazivom “Dečiji brakovi”, kažu da je samo 0,8% žena starosti 15-49 godina iz opšte populacije jstupilo u brak pre 15. godine života, u poređenju sa 16,9% žena iz romskih naselja. Dodatni dostupni podaci pokazuju da je 0,2% devojčica starosti 15-17 godina iz opšte populacije stupilo u brak pre 15. godine života, dok je to slučaj sa 15,2% devojčica iz romskih naselja.
Predstavnica Romskog centra za žene i decu Daje Nada Đuričković za Reaguj kaže da su ti brakovi najčešće ugovoreni, a da ženske romske organizacije prve bračne noći u takvim brakovima smatraju silovanjem.
“To je samo odvedeno dete iz jedne porodicu u drugu, a ona pravno ne može ni da da pristanak ni na odnos ni na to odvođenje, tako da mi to vodimo kao silovanje. Mislim da bi i društvo trebalo tako da se odnosi prema tome, policija i centri za socijalni rad, prvenstveno. Međutim, imamo problem da ta lokalna zajednica i ti ljudi koji mogu da donesu odluke, smatraju da kad su Romkinje u pitanju da je to tradicija, kao da to može da bude tako van zakona”, navodi Đuričković.
Psihološkinja Nataša Oparnica Vračar ističe da su maloletnički brakovi problematični na više nivoa, a da su posledice takvih brakova velike.
“Tu spada i prekid školovanja, pa zatim rane roditeljske uloge u kojima se osobe nađu. Takođe, tu su česta različita traumatska iskustva koja su pratilac svega toga. Sve to ostavlja posledice i na psihičko i fizičko zdravlje tih osoba. Sa psihološkog aspekta ono što sigurno se događa to je narušena celokupna slika sebe i doživljaja sopstvene vrednosti”, smatra Oparnica Vračar.
Rešenje:
Pre dve godine osnovana je Nacionalna koalicija za okončanje dečijih brakova čiji je cilj da doprinese rešavanju ove prakse kod nas. Teret eliminisanja ove prakse ne može se prebaciti samo na romsku zajednicu – već je odnovornost i na lokalnoj zajednici, smatra sagovornica iz Unicefa, Vesna Damjanović.
“Vi morate u opštini kojoj je cilj da smanji broj dečjihi brakova da dovete za isti sto i centar za socijalni rad, školu, tužilaštvo, policiju, nevladine organizacije, kako bi zajedničkim snagama pružili individualizovanu podršku svakoj devojčici, svakoj porodici: da škola stimuliše svaku devojčicu da ostane u sistemu obrazovanja, da centar za socijalni rad intenzivnije prati tu porodicu, da joj da novčanu podršku ako treba, da se ta porodica i deca uključe u što je više moguće zajedničkih aktivnosti kao i ostatak zajednice, a da tužilaštvo i policija odrade svoj deo posla ako dođe do maloletničih brakova. To je prevencija nasilja, jer je dečiji brak forma nasilja.”, objašnjava Dajmanović za Reaguj.
Po njenim rečima, Srbija ima mehanizme za sprečavanje dečijih brakova, ali je neophodno primenjivati ih intenzivnije.
“To nije tradicionalna praksa Roma koja ne može da se menja. To je praksa koja je nastala kao rezultat razilitih faktora i samo složenim mehanizmima može da se menja.”, zaključuje Damjanović.
Saradnici emisije: Iva Gajić, Sanja Đorđević, Sanja Kosović, Irena Čučković i Nemanja Stevanović.
U 53. epizodi podkasta Reaguj korišćen je instrumental preuzet sa stranice freesound.org, kao i zvučni efekat sa iste stranice .
