Antibiotik čije je pakovanje lekar prepisao do pola, analgetik koji je previše dugo stajao u fizoci “zlu ne trebalo”, probiotik koji sada već ima kontraefekat – sve ovo dugo stoji u kućnim apotekama. Ipak, svi ovi lekovi, zajedno sa baterijama i ostalim električnim otpadom, ne idu u redovnu kantu za otpatke. Ovaj otpad se tretira na drugačiji način, a upravo to je tema 85. epizode podkasta Reaguj! Nezavisnog društva novinara Vojvodine.
Medicinski otpad je otpad koji nastaje u objektima zdravstvene zaštite ljudi i životinja i deli se na dve vrste. Neopasan otpad svrstava se u klasični komunalni otpad. Opasan medicinski otpad je onaj koji zahteva posebno postupanje, a to je farmaceutski otpad, zatim oštri predmeti, otpad zagađen krvlju i telesnim tečnostima, delovi tela, infektivni, hemijski, otpad sa teškim metalima, boce pod pritiskom. Za njega je predviđeno posebno odlaganje o čijoj je proceduri dužan da se stara proizvođač otpada koji proizvodi više od 200 kilograma opasnog medicinskog otpada godišnje. Proizvođač je takođe dužan da smanji količinu otpada na nužno, kao i da ga sortira na opasan i neopasan. On takođe, mora da ima ugovor sa pravnim licem koji će taj otpad tretirati.
Osim što je upravljanje ovakvim otpadom strogo pravno regulisano, proizvođač otpada je dužan da podatke o količini otpada po vrstama dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine.
Ukoliko kod nas ne postoje odgovarajući uslovi da se opasan medicinski otpada odloži na ekološki prihvatljiv i efikasan način, medicinski otpad bi trebalo da se izveze.
Što se farmaceutskog otpada tiče, Zakon o upravljanju otpadom nalaže apotekama da preuzmu medicinski otpad od građana i da ga distribuiraju dalje u svrhu recikliranja ili bezbednog odlaganja. Apoteke u svojim prostorijama moraju da poseduju poseban kontejner gde bi građani mogli da odlože medicinski otpad, a apoteke moraju da vode posebnu evidenciju koju će dostaviti Agenciji za zaštitu životne sredine. Apoteke moraju na vidnom mestu da istaknu da prikupljaju neupotrebljene lekove građana i to bez naknade.
Građani po zakonu, neuotrebljene lekove za ljude i životinje moraju da predaju apoteci. Otpad koji sadrži psihoaktivne susptance, odlaže se na još kontrolisaniji način, predviđen zakonom.
Vojvođanski istraživačko-analitički centar postavio je i upitnik o farmaceutskom otpadu, kako bismo saznali koliko su građani i građanke Srbije upućeni u ovu temu. Pristiglo je 35 odgovora. Od toga je njih 19 pokušalo da vrati lekove kojima je istekao rok u apoteku, dok 16 to nije ni probalo. Od svih odgovora koji su nam pristigli, samo u četiri je pisalo da su apoteke primile farmaceutski otpad, dok je u 16 navedeno da apoteke to ipak nisu uradile. Ono što nije iznenadilo je činjenica da za opciju odnošenja farmaceutskog otpada u apoteku uopšte nije znalo njih 9. Dakle, građani i građanke često nisu informisani o opasnostima farmaceutskog i medicinskog otpada, kao ni gde ga treba odložiti.
Gojkan Stojinović, stručnjak za cirkularnu ekonomiju i upravljanje otpadom i član neformalnog udruženja građana Zrenjaninska Akcija ističe da je na institucijama, poput Agencije za zaštitu životne sredine i ministarstva, da informišu građane o ovoj temi.
“Informisanje građana i uopšte bilo koje vrste informacija o upravljanju otpadom i o zaštiti životne sredine mora da krene on sistemskog rešenja. Dakle, prvenstveno institucije sistema kao što su SEPA naša, zatim ministarstvo, a onda se to spušta dole na jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća koja su u tom biznisu da kažem, u tom poslu, odnosno apoteke, i naravno privatni sektor koji je u Zrenjaninu recimo preuzeo zrenjaninsko javno preduzeće, apoteke zrenjaninske, jednostavno to je sada malo na nivou javno-privatnog partnerstva, ali i oni su u obavezi da učestvuju u celom sistemu obaveštavanja i zbrinjavanja tog otpada”, objašnjava Stojinović.
Na podkastu radili: Nemanja Stevanović, Sanja Đorđević, Irena Čučković, Sanja Kosović i Iva Gajić.
