Dule Nedeljković preferira bona fide stil pisanja i identičnog govora. Insistira da naziva stvari pravim imenom a takva iskrenost se očekuje i od gostiju u podkastu. U trenutku kada se društvo brendiralo na njihove i naše, postoji Treći svet, koji ne trpi ograničenja i ne govori „mi“ umesto „ja“. Svako kome je govornica nedostupna ili ima iskrenu želju da se ispovedi, dobro došao je.

Uvek sam bio čovek kome su se jednostavno dešavale situacije. Jutros kada sam izašao iz zgrade da prošetam kuče naletim na Đilasa, iza ćoška na Miloša Jovanovića a samo par koraka dalje na Lutovca, koga nikako da prestanem da zovem Lutanovac. Koji sam ja meni opozicionar! Pas je odjurcao za nekom kujom, a ja razmišljam da je dobro što je umrla srednja klasa po Vračaru, pa ne može klavir da mi padne na glavu. Preko puta ulice veliki red ispred apoteke, a na ćošku red ispred pekare. Pa ima logike, pojedeš burek pa odeš po razređivač holesterola. Psu ni traga. Ispred mene projurca u sklepanom vozilu skupljač sekundarnih sirovina, isti Ron Džeremi i to u majici Sex Pistols. A bilo je tek pola devet ujutru. Brate, postoje dani kada je bolje ne podići roletnu, vratiti se u krevet i čitati pisane romane o vajat Erpu. Gost današnje epizode podcasta Treći Svet je Veljko Lalić novinar