Ponekada se zapitam u kom sam se ja to Beogradu rodio? I od kada su Picin park i onaj raspadnuti most, zaboravljen od svih gradonačelnika od srednjeg veka do danas, simboli Beograda za kojima toliko cvilite.

Kome je Štajga bila toliko bitna osim „spavačima“, džeparošima, gasterbajterima, pijancima, kurvama, raspadima. Najsramotniji deo Beograda kroz koji su ugmizali raznorazni budući „bitni ljudi“, pa se uspentrali kroz Balkansku ulicu do Terazija, sada veličate kao simbol?! Čega simbol? Most koji će se srušiti sam od sebe, ne želite da se menja? I njega i Pančevac treba danas srušiti pa dok ne naprave nove, plivajte, i onako vas radi revolucionarni adrenalin. Beograd je grad koji ima preko 2 miliona stanovnika. Ogroman grad. Živi organizam.

On mora da se okupa s vremena na vreme. Ni jedan toponim mog detinjstva više ne postoji, i sada da ronim suze za raspadnutim mostom i kaljugom Sava male.

Pa koga vi zajebavate?

Gost današnje epizode podcasta Treći Svet je Vojislav Bešić-Beške