Razgovarala sam sa Sonjom Trajković, arhitekticom koja trenutno pohađa master studije na UNESCO katedri za kulturnu politiku i menadžment i kako kaže za sebe, studentkinjom demonstratorkom “u penziji”. Sonja je tokom studiranja radila veoma zanimljive projekte, a jedan od njih je i “Ne dam te, Stara” – obnova Doma kulture u selu Dojkinci na Staroj Planini. U ovoj epizodi možete čuti Sonjina iskustva u radu na terenu, kao i način na koji projekat koji se prvo razvijao samo na papiru postaje projekat cele generacije Arhitektonskog fakulteta. Sonja takođe radi u KidHub-u gde se bavi najmlađima i uključivanju njihovog mišljenja o svakodnevnom životu. Učestvovala je i u organizaciji “Dizajnatona”, maratona za mlade koji rešavaju probleme u cilju održivog razvoja. Nakon razgovora o poslu i studiranju, pričala mi je o svom fantastičnom i bajkovitom putovanju u Rekjavik na koje je otišla da volontira, a doživela nešto sasvim drugačije. Šta misli o Islanđanima? Da li reciklira? Šta misli o sebi? Odgovore na ova pitanja možete saznati slušanjem epizode, a nas dve vam svima poručujemo da promena ne dolazi od spolja i pozivamo svakoga od vas da malo po malo menjate svet.

Dizajnerka zvuka: Lidija Mirović
Logo: Veljko Ilić

U novoj epizodi Remarkerovog podkasta „Zadovoljstvo u tekstu“, pod nazivom „Barbike na roštilju“ Biljana Keller i Vladimir Cerić, govore o dva romana koja su se našla u užem i najužem izboru za NIN-ovu nagradu za roman godine: „Pioniri maleni, mi smo morska trava“ Andree Popov Miletć i „Yugoslav“ Ane Vučković.

Oba romana govore o smrti roditelja, Jugoslavije, kao i efektima društvene tranzicije koji se odražavaju na život njihovih porodica i njihovo (produženo) detinjstvo, govore o Jadranu i strahu od smrti.

„Što se uvek kad neko umre, ljubav prema toj osobi može izmeriti vremenom koje protekne do početka razgovora o upražnjenim kvadratima.“ (Popov Miletić)

„Daj mi Jugoslaviju, gde je bilo i posla i zabave, i gde smo sve mogli, daj da ne liči na život.“ (Vučković)

„Dok je deda umirao, ti si otputovala […] Nisu ti javili da ti ne pokvare Rim. Kad si stigla, znala si. Već ste se vi odavno pozdravili.“ (Popov Miletić)

„Sad plaća svako svoje, po slovenački, što se kaže, a mi tada džekovi, platiš turu, pa sledeću tvoj drug Jugoslav, što bi se rodio da mu nije poginula majka u bombardovanju, zvala se Dona ili Belka, ili Bela i Donka.“ (Vučković)

Hvala što komentarišete, šerujete i volite naš podkast, mnogo nam to znači!

U epizodi pod nazivom „Gimme more“ Vukoman Stranjančević i Vladimir Cerić, govore o filmovima „Male žene“ i „Prevarantkinje sa Vol Strita“.

Najnovija filmska adaptacija istoimenog romana Luize Mej Alkot, (ranije prevođenog kao „Devojčice“), u režiji Grete Gervig, ahronološki, prikazuje živote sestara Marč. Film se fokusira na Džo Marč (Serša Ronan) koja tokom filma piše roman „Male žene“ o životu svoje porodice tokom Američkog građanskog rata. Ovim udvajanjem, prepliću se fikcija i stvarnost unutar filmske stvarnosti, a u odnosu na prethodne filmske verzije više pažnje je posvećeno Ejmi Marč (Florens Pju).

Crna komedija „Prevarantkinje sa Vol Strita“ zasnovana je na članku Džesike Presler objavljenom u „New York“ magazinu. Film iz ugla striptizete Destini (Konstans Vu) prikazuje živote nje i njenih koleginica pre i nakon ekonomske krize koja je najpre pogodila Vol Strit, a potom i čitav svet 2008. godine. Ovom filmu, medijsku pažnju donela je Dženifer Lopez u ulozi striptizete Ramone koja zajedno sa Destini, nakon kraha finansijskih institucija i berze, osmišljava novi plan kako da dođu do novca!

Hvala što šerujete, komentarišete i slušate naš podkast, mnogo nam to znači!

U ovoj epizodi Hristina Mitić razgovara sa Urošem Krčadincem, predavačem Fakulteta za medije i komunikacije u oblasti digitalnih medija i računarstva na predmetima koji se bave novim medijima, vizualizacijom podataka, programiranjem za umetnike i dizajnere i dizajnom interakcija. Uroš smatra da je spajanje prirodnih i društvenih nauka neophodno, kao i da se putevi računarstva i umetnosti spajaju i više nego što se to nama čini. Teme koje se otvaraju tokom ove epizode bave se algoritmima, optimizacijom, ekonomi-jom, marketinškim kampanjama, poezijom, ljudskom komunikacijom, veštačkom inteligencijom i opasnostima/prednostima interneta, kako bismo na kraju došli do razgovora o putovanju u Afriku i značaju razumevanja drugih kultura. Ova epizoda je snimana u prostorijama Fakulteta za medije i komunikacije čijem se osoblju zahvaljujemo na gostoprimstvu.

U novoj epizodi Remarkerovog podkasta „Zadovoljstvo u tekstu”, pod nazivom „Srećni ljudi” Biljana Keller i Vladimir Cerić, govore o romanu „Pas i kontrabas“ Saše Ilića, nagrađenim NIN-ovom nagradom Roman godine.

Kompleksna priča obuhvata veliki vremenski period od Kraljevine Jugoslavije, SFRJ, SRJ pa do RS, a centralno mesto je bolnica za psihijatrijske bolesti u Kovinu. Traume sadašnjosti i bliske prošlosti vezani su uglavnom za život protagoniste romana, kontrabasiste Filipa Isakovića, dok dalju prošlost i kontinuitet institucionalnog i društvenog nasilja pripovedaju drugi likovi među kojima je najznačajniji doktor Julijus.

Veoma važna komponenta romana je džez koji u samom tekstu i dodatnom spisku soundtrack-a na kraju knjige intertekstaulno obogaćuje čitavo čitalačko iskustvo.

Hvala što šerujete i slušate – mnogo nam to znači!

Poslednji poziv u MSU! “Čistač” je do 20. januara u Beogradu. Ozbiljna preporuka, ako ne iz ljubavi prema umetnosti, onda zbog opšte kulture i hajpa koji se stvorio oko veličanstvenog i provokativnog opusa Marine Abramović, kao i lika umetnice koja je prisutna čak i onda kada u izložbenom prostoru nije prisutno njeno telo.

Kad smo već kod tela, neka budu naga i neka budu okvir kroz koji prolazimo pažljivo.
U muzeju su sa mnom Marija Stojić, apsolventkinja istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu i Dušan Zubčić, likovni umetnik, vajar i jedan od osnivača organizacije Indiestellar. Epizoda je snimana tokom našeg prolaska kroz izložbu gde komentarišemo sve što vidimo i iznosimo svoje utiske na licu mesta, a na kraju epizode utiske sumiramo u studiju. Sav zvuk korišćen u ovoj epizodi je snimljen tokom našeg obilaska i sastavni je deo izložbe. Mariji je ovo drugi put na izložbi, Dušan je svoje dolaske prestao da broji dok je meni ovo prvi put. Naši utisci se drastično razlikuju i nisu svi pozitivni. Svako ima svoje argumente i asocijacije koje su nam dodatno uticale na mišljenje. Slobodno se javite Dušanu do 20. januara ako vam treba vodič koji bi vam detaljno objasnio svaku fazu stvaralaštva Marine Abramović.

Hvala dizajnerki zvuka Lidiji Mirović što je tri sata spakovala u 30 minuta.

Hvala Veljku Iliću što nam je napravio predobri logo. Čujemo se uskoro!

U novoj epizodi Remarkerovog podkasta „Zadovoljstvo u tekstu“, pod nazivom „Ja vragolan i moj deda“ Vladimir Cerić i Vukoman Nemasnage, govore o ratnom filmu „1917“.

Reditelj Sem Mendes prikazuje misiju dvojice razvodnika, Blejka (Din Čarls-Čepman) i Šofilda (Džordž Mekej) u I svetskom ratu. Zadatak se svodi na prenošenje pisane poruke ratne komande drugom puku, preko ničije zemlje o obustavljanju napada na nemačke trupe nakon njihovog iznenadnog povlačenja do Hindenburške linije fronta.

Tehnički neobičan film, sniman je naizgled u jednom kadru, tokom njega kamera je fluidna, a tačka gledanja promenjiva. Tretman prostora i vremena u filmu gradi osećaj utonulosti, pa čak i prividne interaktivnosti u računarskom smislu. U filmu se pored manje poznatih glavnih glumaca na kratko pojavljuju na različitim višim vojnim pozicijama Kolin Firt, Benedikt Kumberbač, Ričard Mejden, Endru Skot i Mark Strong.

Ekipa Remarkera čestita Vukomanu na 10. emisiji!

U novoj epizodi Remarkerovog podkasta „Zadovoljstvo u tekstu“, pod nazivom „Beli dim“ Biljana Keller i Vladimir Cerić, govore o filmu „Dvojica papa“.

Film nas uvodi u vrtove Papskog dvorca Kastela Gandolfo u okolini Rima i ispod svoda Sikstinske kapele u Vatikanu kada prvi put posle mnogo vekova, katolička crkva ima dvojicu papa, aktivnog papu Franju (Džonatan Prajs) i papu emeritusa Benedikta XVI (Entoni Hopkins). U kojoj meri se dvojica papa razlikuju ideološki, teološki i karakterno, film prikazuje u periodima izbora Jozefa Racingera u papu Benedikta XVI 2005, preko izbora Horhea Marija Bergolja u papu Franju 2013. godine. Dodatno, film se kroz nekoliko flešbekova osvrće na trenutke kada je Bergoljo odlučio da (ipak) bude sveštenik i kada je u Argentini bila vojna hunta.

U manjoj meri film govori o vatikasnkim finansijskim skandalima, pedofiliji u crkvi, o muzici Bitlsa, ABBA-e, Bedžiha Smetane, tangu i fudbalu.

Hvala što šerujete, slušate i volte naš podkast, mnogo nam to znači!

P.S. Keller se izvinjava zbog curenja nosa i glasa iz kofe

———
Dizajnerka zvuka: Lidija Mirović

U prvoj epizodi Remarkerovog podkasta „Zadovoljstvo u tekstu“ u 2020. godini, pod nazivom „Napad gigantske napaljene gorile“ Biljana Keller (kojoj je ovo 100. epizoda podkasta!) i Vladimir Cerić, govore o filmu „Bombshell” i seriji „The Morning Show“.

Novi film Džeja Roača (preveden kao „One su bombe“ u domaćoj distribuciji) o seksualnom zlostavljanju žena u kablovskoj televiziji „Fox News“ u prvom planu prikazuje Grečen Karlson (Nikol Kidman) i Megin Keli (Šarliz Teron) čije su tužbe dovele do otpuštanja Rodžera Ejlsa (Džon Litgou). U filmu važnu ulogu ima Kajla Pospisil (Margo Robi) koja ubrzo postaje novi Ejlsov plen.

O novoj seriji „Apple“ produkcije „The Morning Show“ pratimo živote zaposlenih na izmišljenoj „UBA“ TV mreži, koju potresa seksualni skandal, otpuštanje najpoznatijeg voditelja Miča Keslera (Stiv Karel). Njegova partnerka, Aleks Livi (Dženifer Aniston) pokušava da nastavi vođenje najgledanije jutarnje emisije dok se potpisivanje njenog novog ugovora odugovlači, a u njen život iznenada ulazi Bredli Džekson (Ris Viterspun). Svašta smo zaboravili da navedemo o TMS-u: Aleksinu ćerku Lizi, razvod, „vremenka“ Janka Floresa i karaoke sa šefom Korijem Elisonom, penthaus, sobu za dijamante…

Hvala što šerujete, slušate i volte naš podkast, mnogo nam to znači!

U današnjoj epizodi Remarkerovog podkasta „Zadovoljstvo u tekstu“ pod nazivom „First World problems“ Biljana Keller i Vladimir Cerić, govore o filmu „Priča o braku”.

„Supružnici imaju pravo na razvod braka ako zaključe pismeni sporazum o razvodu. Sporazum o razvodu obavezno sadrži i pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine. Sporazum o vršenju roditeljskog prava može imati oblik sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom vršenju roditeljskog prava.” – Član 40. domaćeg Porodičnog zakona.

Glumica Nikol (Skarlet Johanson) i pozorišni režiser Čarli (Adam Drajver) su pred razvodom braka. On, zadovoljan svojom karijerom u Njujorku ne želi da napusti svoje pozorište i trupu čija „Elektra“ uskoro počinje da se prikazuje na Brodveju. Ona, nezadovoljna svojom karijerom pozorišne glumice prihvata ulogu za pilot TV serije u Los Anđelesu. U njihov sporazumni razvod „bez advokata“, uskoro se umešaju advokati Nora Frenšou (Lora Dern), Bert Spic (Alan Alda) i Džej Marota (Rej Liota) i počinje borba za starateljstvo nad njihovom sinom Henrijem (Ezi Robertson), ali i mestom stanovanja.

Kome je draži „nagužvani“ Njujork, a kome „prostrani“ Los Anđeles? Gde je lakše sakupljati slatkiše za Noć veštica? Kako se pravilno uručuju papiri za razvod braka?

Hvala i što šerujete, slušate i volte naš podkast, mnogo nam to znači!