U drugoj epizodi tetke su razgovarale o kampanji #ŠtaNasŽulja, mršavljenju, Ljupki Stević, ali i velikom izazovu sadašnjice,a to je razdvajanje slobodnog i radnog vremena.
Kako koristimo svoje slobodno vreme? Da li poslu dajemo previše prostora i kako se izboriti za kvalitetno slobodno vreme? Tetke imaju odgovor na sve nedoumice i dileme.

U novoj epizodi Remarkerovog podkasta „Zadovoljstvo u tekstu“, pod nazivom „Nešto smrdi“ Biljana Keller i Vladimir Cerić, govore o mini-seriji „Des“.

Ova mračna kriminalistička drama, zasnovana je na istinitim događajima i knjizi Brajana Mastersa (Džejson Votkins) „Killing for Company“ koja govori o serijskom ubici i nekrofilu Denisu Nilsenu (Dejvid Tenant), za koga se veruje da je, krajem 70-ih i početkom 80-ih godina prošlog veka, ubio najmanje dvanaest muškaraca u severnom Londonu. Epizode, redom, prikazuju hapšenje, istražni i sudski proces i vešto izostavljaju scene nasilja.

Hvala što volite, šerujete i komentarišete naš podkast, mnogo nam to znači!

Dizajnerka zvuka: Lidija Mirović

U petom podkastu Foruma Evropa govorimo o LGBTIQ+ aktivizmu i životu zajednice u Srbiji, s idejom da sumiramo utiske i iskustva s kojima se poslednjih meseci, ali i inače, ona suočava na lokalnom nivou. Šta otkazivanje ovogodišnje Prajd šetnje znači za zajednicu? Ima li prostora za novo pozicioniranje aktivista i organizacija u Srbiji posle pandemije? Da li je budućnost aktivizma digitalna? Šta će promeniti zakoni koji prepoznaju LGBTIQ+ osobe? Kako će izgledati Prajd u budućnosti? O ovim i drugim pitanjima govore:

Marko Mihailović – direktor Pride Society-a
Aleksandra Gavrilović – programska koordinatorka Labrisa
Vukoman Stranjačević – koordinator Beogradskog Prajd pozorišnog festivala

Razgovor moderira Ognjen Aksentijević
Dizajn zvuka: Lidija Mirović

Projekat je podržan od strane Fonda za otvoreno društvo

U prvoj epizodi Tetke su se po starom običaju raspričale sa namerom da ih bolje upoznate i brže zavolite. Tema epizode je Prajd, pričali smo o tome kako bi on mogao da se poboljša, ali smo i kritikovali kritičare Prajda. Pored toga dotakli smo se novih inkluzivnih mera za dodelu Oskara, Jadranke Barjaktarović,Vesne Pešić, Žejka Mitrovića, Zadruge, ekonomskih problema na domaćoj estradi i sporazuma između Kosova i Srbije.

Autori emisije: Alexis VanderCunt, Goran Vojinović i Miloš Kovačević
Dizajner Zvuka: Jovan Ilić
Intro: Asoby

Instagram:

TetkePodkast
AlexisPlastic
Vojinovic.jpg

Twitter:

TetkePodkast
AlexisPlastic_
seljancura

Tetke izlaze svakog drugog četvrtka uz podršku Da se zna i Remarkera.

U ovoj epizodi Loženja razgovaram sa pesnikinjom i pevačicom Višnjom Begović. Osnovne studije pevanja je završila na Berkliju, muzičkom koledžu u Bostonu, a trenutno je na master studijama menadžmenta u kulturi na koledžu Baruh u Njujorku.

Višnja priča o tome kako je izgledao prijemni za osnovne studije i gde ga je polagala, kako je izgledao njen put i kako se uopšte odlučila na tako veliki životni korak. Takođe, isti-če šta je sve potrebno da znate pre nego što se odlučite za studiranje u Americi i kako se odnose prema strancima. Uočava razlike između prijemnih ispita i osnovnih studija u Ame-rici i kod nas, gde se zahteva dosta predznanja i teorijske potkovanosti, dok se tamo insisti-ra na praksi. Nabraja prednosti i mane života u Americi, kako se razlikuju ljudi i atmosfera u Bostonu i Njujorku i koji je od ova dva grada podseća na Beograd. Teme koje su izražene u njenoj poeziji se bave životom u inostranstvu, domom i pitanjem domovine i pripadnosti, ve-likim gradovima i međuljudskim odnosima. Za zbirku u nastajanju, pod nazivom Šta će biti s kućom, dobila je drugu nagradu Risto Ratković. Trenutno radi kao asistentkinja u njujorškoj galeriji Miškin. Uskoro izbacuje svoj prvi singl.

Četvrtom javnom debatom Foruma Evropa Hartefakt fond otvara drugi po redu Beogradski Prajd pozorišni festival. U prvom od dva razgovora koji čine debatni program festivala, sagovornici govore o posledicama Covid-19 pandemije na LGBTIQ+ populaciju u evropskom kontekstu, izazovima i problemima s kojima se zajednice na lokalu u različitim delovima Evrope susreću, kao i novim aktivističkim praksama, modelima saradnje i umrežavanju. Kako neodržavanje većine Prajdova u Evropi ove godine utiče na slobodu i vidljivost zajednice? Da li u postpandemijskoj Evropi ima mesta za bolje pozicioniranje LGBTIQ+ organizacija i bolji položaj pripadnika zajednice? Da li su problemi na lokalu problemi čitave Evrope i šta je solidarnost u današnjem svetu, samo su neka od pitanja koja obrađujemo u podkastu.
Projekat je podržan od strane Fonda za otvoreno društvo i Ambasade Švajcarske u Beogradu.

Učestvuju:

Mustafa Sarjilmaz – CRD, bivši generalni koordinator SPoD LGBTI+ (Turska)
Dženi Karaj – izvršna direktorka organizacije Aleanca (Albanija)
Stejn Runar Ostigard – međunarodni koordinator Oslo Prajda (Norveška)

Razgovor moderira Ognjen Aksentijević
Dizajn zvuka: Lidija Mirović

U novoj epizodi „Zadovoljstva u tekstu“ pod nazivom „Frogs end grendmadrs“ Vladimir Cerić i Biljana Srbljanović pričaju o novom romanu Vuka Draškovića „I grob i rob“. Ova knjiga je direktan nastavak prethodnog Draškovićevog romana „Aleksandar od Jugoslavije“ o kom smo, dosta veselo, već pričali u epizodi „Banalnost zla i kako je Vuk Drašković autovao Miku Alasa“ i sada smo mnogo manje raspoloženi.

Priča o prevratu 27. marta 1941., o „nesrećnoj sudbini“ Kneza Pavla koji se našao pred, za autora, nerešivim problemom – da li pristupiti Trojnom paktu, šurovati sa Hitlerom i time, šatro, sačuvati Jugoslaviju ili odbiti nepristojnu ponudu i suprotstaviti se fašizmu u trenutku kada su obrisi monstruoznog poduhvata Nemačke već sasvim jasni. Glavni junak je ponovo Luka Mesečina, novinar i savetnik dvora, čiji dnevnik, kroz roman pratimo, nazirući alter ega ovog izmišljenog junaka u samom Vuku Draškoviću glavom i bradom ili, tačnije, hedsom i birdom.

Slušajte nas, šerujte, lajkujte i komentarišite, hvala unapred.

Dizajnerka zvuka Lidija Mirović

U novoj epizodi Remarkerovog podkasta „Zadovoljstvo u tekstu“, pod nazivom „Poruka u boci“ Biljana Srbljanović i Vladimir Cerić, govore o mini-seriji „Trovanja u Solsberiju“ zasnovane na događajima iz 2018. godine.

Bivši ruski tajni agent Sergej Skripalj i njegova ćerka Julija, nađeni su u teškom zdravstvenom stanju na klupi u parku u engleskom gradu Solsberiju. Ovaj događaj pokrenuo je policijsku istragu, ali i uzbunio zdravstvene vlasti okruga Viltšir i čitave Engleske zbog mogućeg trovanja velikog broja ljudi. Ujedinjeno Kraljevstvo i njegovi saveznici za pokušaj ubistva okrivili su vlasti Ruske Federacije.

Serija prikazuje događaje kako su prikazani u Vikipedijinom članku na istu temu, naročito jer se njen fokus s prvih žrtava trovanja i veoma kratke policijske istrage jednog detektiva (prekinuta iz objektivnih razloga), premešta na suzbijanje širenja otrova među populacijom.

Hvala što volite, šerujete i komentarišete naš podkast, mnogo nam znači!

Dizajnerka zvuka: Lidija Mirović

U ovoj epizodi Loženja razgovaram sa Mihajlom Đorovićem poznatijim pod imenom Summer Deaths.

On je muzičar, audio inženjer, kompozitor, snimatelj i dizajner zvuka, jedan od idejnih tvoraca Zicer Inc. kolektiva i član benda Technicolor Lies.
Posle njegovog prvog postpandemijskog nastupa koji je bio održan 29. avgusta u lokalu Zappa Barka, razgovaramo o publici, energiji, značaju koncerata i svirki, kao i o teškoj situaciji u kojoj se nalaze domaći (pa i svetski) muzičari. Mihajlo se trudi da u svoje sviranje i kreiranje muzike uloži sve vreme koje mu je na raspolaganju, ali zaključuje da, ipak, domaći bendovi koji ne pripadaju komercijalnoj sceni ne mogu da žive od svoje muzike i da je uz kvalitet muzike, pogotovo u vremenu koje zahteva korišćenje digitalnih platformi, potrebno i aktivno korišćenje društvenih mreža radi promocije. Biti aktivan, konstantno dostupan i na raspolaganju je nešto što je postalo obaveza i navika, ali se Mihajlo trudi da sve gleda sa pozitivnije strane, pa se tako na svojim stranicama služi mimovima i šaljivim statusima poziva ljude na svoje nastupe. Ne određuje se žanrovski, njegova muzika se ne može etiketirati i staviti u okvir, što je verovatno i generacijska stvar – sada kada nam je sve dostupno i kada smo preplavljeni sadržajem nema potrebe za ograđivanjem i osuđivanjem, ukusi su različiti, ali je takođe moguće i da budu neodređeni.

Koji su mu planovi za naredni period, sa kojim muzičarima i na kojim projektima trenutno radi i koju muziku preporučuje za kraj leta saznajte slušanjem ove epizode.

„Zadovoljstvo u tekstu“ u epizodi pod nazivom „Basara je najveći srpski živi pisac i ko se ne slaže, može odmah da izađe iz sobe“ u podnaslovu „Kontraefedrin“ govori o novom romanu Svetislava Basare, koji se pred publikom pojavio tek pre nekoliko dana. Vladimir Cerić i Biljana Srbljanović sa oduševljenjem pričaju o ovoj knjizi, koja samo naizgled nema precizan narativni tok, a zapravo je tok roman sam, koji stvara obrise nepostojanog naratora razlomljenog u likovima više nepouzdanih pripovedača, da bi sve na kraju bilo pouzdanije od istine same. Stilski besprekoran, metapripovedni roman-subjekt, koji objektivnost naracije, napredovanja priče, pojam istine proguta pa posere (i po samom sebi), spada u red najvećih dostignuća delom Rablea, delom Uelbeka, zatim Danila Harmsa, Ernsta Junga, Vladana Desnice, Žana Ženea i Vudi Alena (smiješano najlakše se pije), duhovit do suza, precizne hipertrofirane rečenice, mnoštva likova (stvarnih i izmišljenih) čita se u dahu i traži se još.
Slušajte ovo naše veliko zadovoljstvo u tekstu, šerujte, lajkujte, komentarišite i čitajte Basa, nećete se pokajati.