Većina ljudi zna tri stvari o Billu Gatesu: da je jedan od najbogatijih ljudi na svijetu, da je suosnivač kompanije Microsoft i da je velikodušni filantrop koji svoje vrijeme posvećuje pitanjima javnog zdravlja, klimatskim promjenama, borbi protiv siromaštva, tehnološkim inovacijama. S pandemijom Gates je postao meta teorija zavjere koje tvrde da je on kreirao virus, da zarađuje od vakcina, da je njegov plan dominacija svijetom. U podcastu Asje Hafner poslušajte priču o čovjeku koji je postao svojevrsni fenomen savremenog doba – za kojeg kažu da je „štreber“ koji je promijenio svijet, svrstavaju ga u 100 najuticajnijih ljudi 20. vijeka, ali i optužuju za monopol i nazivaju mogulom koji po svaku cijenu želi da zavlada svijetom. Da li će buduća uloga Billa Gatesa biti još važnija od onoga što je do sada pokazao?

Premladi da se sećamo, odlučni da nikada ne zaboravimo, moto je regionalne nevladine Inicijative mladih za ljudska prava. Bore se za mir u regionu i suočavanje sa prošlošću, regionalnu saradnju, istinu, pravdu, odgovornost i demokratiju. Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava u ‘Između redova’ donosimo priču i Inicijativi i tome kako je biti aktivista za ljudska prava u Srbiji.

Greta Thunberg je kao 15-godišnjakinja odlučila da jednog petka u avgustu 2018. ne ode u školu, već da se pojavi pred švedskim parlamentom noseći transparent na kojem je pisalo „Školski štrajk za klimu“. Njena mala kampanja postala je globalni pokret – “Petak za klimu” i inspiracija hiljadama mladih da organizuju svoje štrajkove tražeći bolje klimatske politike i konkretne akcije od svjetskih lidera. Aktivizam za klimu, tokom svega tri godine od pojave švedske tinejdžerke, dobio je na zamahu – milioni ljudi sada ozbiljno shvataju, razmišljaju i djeluju po pitanju klimatske krize.

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije citira Džonija Štulića, ruča sa beskućnicima, ima naloge na Instagramu i Facebooku. No, bez obzira na ove poteze koji su stekli simpatije javnosti, za neke nije bilo razumevanja. Poput davanja najvišeg crkvenog ordena jednom od protagonista režima Slobodana Miloševića 90-ih godina, te sletanja helikopterom pred manastir na Cetinju zbog ustoličenja mitropolita crnogorskog primorskog. Koliko je zaista Porfirje iskoračio iz konzervativizma SPC-a na čije čelo je izabran u februaru ove godine?

Nakon 16 godina na čelu nemačke vlade Angela Merkel odlazi sa političke scene. Mnogi su je potcenjivali kada je ušla u politiku kao devojčica odrasla na komunističkom istoku, da bi ubrzo postala najmoćnija žena na svetu, de fakto lider Evrope, kancelarka koju Nemci često zovu „mutti“, odnosno „mama“. Njen mandat su obeležile krize u čijem rešavanju je imala ključnu ulogu. Kao što je imala osećaj za trenutak u donošenju najvažnijih odluka, tako je i očito u pravo vreme procenila da treba da ode bez prevelike pompe.

Mislim to je bilo logični nastavak procesa koji su nekako tinjali pa onda postali sve otvoreniji u Jugoslaviji, kaže za RSE Milan Kučan, najuticajniji političar u Sloveniji u drugoj polovini 1980-ih i njen predsednik u vreme osamostaljenja.

“Ne postoji balkanska posebnost,” kaže za RSE Mari Žanin Čalić, profesorka Univerziteta u Minhenu povodom 30 godina od raspada Jugoslavije.

“Dubravka Stojanović je napisala da zbivanja u Evropi u velikoj meri podsećaju na to što se dogodilo u Jugoslaviji tokom 1980-ih, pre svega u Srbiji, sa jačanjem nacionalizma i populizma. To znači da su procesi u Srbiji samo prethodili onome što će se kasnije dogoditi na Zapadu, što je uznemiravajuće.
Dakle, to što se desilo u Jugoslaviji moguće je verovatno i drugde,” ističe Čalić.

Povodom 30 godina od raspada Jugoslavije u posebnom izdanju podcasta ‘Između redova’ donosimo razgovor Dragana Štavljanina sa Mari Žanin Čalić profesorkom Univerziteta u Minhenu i Susan Woodward profesorkom Univerziteta u New Yorku.

„Evropska unija zapravo ima dobar razlog za oprez prilikom prijema zemlje poput Srbije jer mislim da postoje neke neliberalne i autokratske tendencije u toj državi. I to otvara put Kini“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Frensis Fukujama (Francis Fukuyama), profesor Univerziteta Standford i autor čuvene knjige “Kraj istorije i poslednji čovek”.

Nebojša Stefanović je nepodoban za vladajuću Srpsku naprednu stranku, u kojoj je nakon zahteva lokalnih odbora podneo ostavku na mesto čelnika beogradskog odbora, ali je za sada neupitno njegovo mesto ministra obrane, potpredsednika Vlade Srbije i šefa Biroa za koordinaciju službi bezbednosti. Stranački odbori zahtevali su njegovu smenu zbog nereagovanja na navodno prisluškivanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića u vreme kada je bio na čelu MUP-a.

Koji je put Stefanović prešao od jednog od najbližih saradnika lidera stranke i predsednika Srbije Aleksandra Vučića do toga da ga stranačke kolege izbegavaju na sednici Glavnog odbora, slušajte u ‘Između redova’.

Više od decenije Aleksej Navaljni targetira rusku političku elitu u svojim antikorupcijskim istragama, vodi političke proteste i poziva na glasanje protiv predsjednika Rusije Vladimira Putina.

Nije uspio da bude direktni protivkandidat Putinu na izborima zbog toga što je proglašen krivim za malverzacije – predsuda kojom je automatski diskvalifikovan za kandidovanje na izborima. 

Nakon pokušaja trovanja agensom novičok i petomjesečnog oporavka u Njemačkoj bolnici dobrovoljno se vratio u Rusiju.

Kako je Navaljni od aktiviste za Kremlj postao ‘ekstremista’ poslušajte u podcastu “Između redova”.