U gostima mi je genijalna prijateljica, Tijana, bohemista, vrstan predavač srpskog jezika za osnovce i srednjoškolce, strance, velike i male sa kojom razgovaram o tome šta za nas znači maternji jezik, kakva su njena iskustva u radu sa učenicima u okviru škole koju vodi, koje greške praštamo u jeziku, a koje ne, šta je specifično za naš idiolekt i šta odgovara našem jezičkom osećanju.
U gostima mi je genijalna prijateljica, Tijana, bohemista, vrstan predavač srpskog jezika za osnovce i srednjoškolce, strance, velike i male sa kojom razgovaram o tome šta za nas znači maternji jezik, kakva su njena iskustva u radu sa učenicima u okviru škole koju vodi, koje greške praštamo u jeziku, a koje ne, šta je specifično za naš idiolekt i šta odgovara našem jezičkom osećanju. Nas dve volimo regionalne varijante jezika tj. između moje dalmatinske bake koja mi se obraćala sa „Di si janje moje, srićo moja?“ i čuvene rečenice njene bake iz okoline Pirota „Kude je ovo moje ubavo devojče?“
Moto Tijanine škole glasi: „Jedan je maternji“ i ona smatra da od svega treba napraviti zabavu pa je tako i osmislila „Književni konak“ za đake u letnjem periodu. Čućete i kako naš jezik uče stranci sa kojima radi odnosno kako im objasniti šta će nama padeži? („Ali zašto menjate reč, ne razumem!“; „Zašto se njeno ime menja, moje se ne menja?“) i anegdote sa nastave kao i njenu formulu za učenje glasovnih promena – Beograd protiv kvačica. Pratite njen rad (na Instagramu @tijana.srpskic) ako želite da negujete sopstvenu kulturu govora i izražavanja. Hvala što nas slušate i uživajte u emisiji! Music by Ciccio (@og.ciccio)
