Trpela je dok je mogla, i verovala da će biti bolje, da će se „on“ i njihov odnos promeniti. Nije odustajala od porodice, sve do jedne, prelomne noći, koja je sve promenila, a o kojoj u novoj Mamazjaniji priča poznata glumica Jelena Helc, majka četvoro dece, za koju se godinama borila i dalje se bori.
Zbog prevelike želje za opstankom porodice, Jelena je pomerala granicu izdržljivosti. I u braku je, kaže, na neki način, četvoro dece podizala sama. Karijeru je odložila, odselila se iz Srbije i posvetila u potpunosti kući i deci. Ipak, ni to nije bilo dovoljno. Patološka ljubomora, nepoverenje i ogromna nesigurnost, koja je osobina svih nasilnika, bila je povod za krah braka, za udarce fizičke i verbalne, koje je doživljavala godinama.
„Nisam gubila nadu. Borila sam se za brak i porodicu, išla sam na vantelesnu oplodnju i rodila posle Vuka još troje dece. Dok su bili mali, mislila sam da ću umreti, da neću izdržati toliko posla, obaveza, bilo je prenaporno. Ipak, uspela, sam, izdržala, naučila da se organizujem, a oni su porasli“, priča Jelena.
Kad je u jednoj, prelomnoj noći, na njihova vrata zakucala policija, na nasilje je konačno stavljena tačka, a ona je sa torbama i decom – otišla. Nikad se nije vratila. To su bile prve naznake borbe koja je tek počinjala. Tortura na sudovima, dokazivanje porodičnog nasilja nad njom i decom, borba za starateljstvo, i sve to u stranoj državi, na nepoznatom jeziku, okružena neznancima.
„Posle mnogo muke, dobila sam podršku od sistema, od države Nemačke. Sećam se kada mi je rečeno da sam, time što sam ga napustila, deci dala najveći poklon u životu. Zapravo sad shvatam da su samo tako dobili šansu da izrastu u zdrave i prave ljude i da, iako su me u početku gledali kao žrtvu i gubitnicu, danas razumeju i podržavaju me“, kaže Jelena.
Decu vaspitava tako da budu spremni na najgore, a da se nadaju najboljem, da znaju da u životu sve svakoga može da zadesi i da će biti prepreka, padova, grešaka, bola, muke i patnje, ali da je najvažnije ustati i krenuti dalje, bez obzira na sve.
U Mamazjaniji Jelena otkriva kako je odlučila da ode i spasi i decu i sebe i koji momenat je bio prelomni. Ona objašnjava koliko je za svaku ženu, majku, važno da se ohrabri i stavi tačku na nasilje.
U razgovoru za naš podkast naglašava šta je znak za uzbunu u braku i kad se treba okrenuti i otići.
Tokom emisije, osvrnula se i na reakciju okoline na njen odlazak i na razvod. Opisuje nam i kako su deca reagovala i šta su joj rekla. Navodi kako se izborila sa problemima, bolom i depresijom, nakon odlaska sa decom iz porodične kuće.
Ona objašnjava koliko je teško ženi da ostane sama sa jednim, dvoje, a tek četvoro dece u stranoj zemlji, prepuštena sebi i sistemu. Apeluje da je važno da u Srbiji zaživi sistem podrške samohranim roditeljima, a pre svega ženama, majkama i deci koja su žrtve nasilja, a nemaju kome da se obrate.
Najveći izazov za nju, kao majku, je da jednog dana vidi svoju decu kao samostalne, samosvesne, ispravne, zdrave, zadovoljne i normalne ljude, koji neće trpeti posledice nasilja, niti bilo čega, čemu su nedužni svedočili. Ljude, koji će umeti da naprave razliku između dobrog i lošeg, a kada se i desi da pogreše, da će znati da kažu – izvini.
