Koji su sve to proizvodi koji mogu da se prave od ruža i kako izgleda proizvodnja ove biljke, o čemu govori nagrađivani dokumentarni film „Ispod zemlje”, kao i kako izgleda softver za analizu podataka koji koristi veštačku inteligenciju i daje vredne informacije o biljkama i poljima, slušajte u novoj epizodi podkasta Agrosmart.

Srbija je još iz vremena bivše Jugoslavije poznata po proizvodnji ruža, a Ružarski centri u Srbiji su uglavnom u Vojvodini, odnosno u okolini Sente i Šapca. Kako naglašava i Biljana Božanić Tanjga, generalna direktorka firme Feno Geno Roses, koja se bavi oplemenjivanjem ruža, one se od kako je sveta i veka koriste u različite svrhe.

„Čovek ima oko 20.000 gena, a ruže imaju oko 36.400 gena. Tako da su mogućnosti za nešto novo beskrajne i ono što mi u stvari radimo jeste do ukrštamo različite sorte ruža sa željom da dobijemo bolje od postojećeg. Trenutno je na tržištima registrovano je oko 30.000 ruža, što je ogroman broj. Ogromne su mogućnosti za kombinovanje različitih sorti, a cilj je kombinovanjem gena dobiti bolju sortu od već postojeće“, kaže Božanić Tanjga.

Srbija je toliko bogata poljoprivredna zemlja, da se kaže da ako zasadiš dugme, iznikne ti kaput. Tako sve više ljudi iz gradova razmišlja da se preseli na selo. Međutim, život na selu nije ni malo lagan i idiličan. Baš o tom životu i problemima sa kojima se savremeni čovek na selu suočava, pokušala je da u svom dokumentarnom filmu „Ispod zemlje“ objasni sociološkinja Milena Marić.

„Mit gradskog čoveka o životu na selu je sveprisutan u savremenom svetu. Međutim, kod nas je on i neka vrsta tradicije. Život na selu danas je izuzetno težak za ljude koji ne učestvuju u velikim korporativnim biznisima. Naravno, radi se od jutra do mraka, ali to nije najteža stvar, već je tu veliki, uslovno rečeno, neprijatelj i država, odnosno sistem, koji poreski opterećuje sva gazdinstva relugalitavama“, objašnjava Marić i dodaje da je jedno od rešenja ovog problema strateški razvoj poljoprivrede u Srbiji.

„Mi imamo problem zaparloženih domaćinstava i desetine hiljada hektara koji se ne obrađuju, ali mi treba da se orijentišemo ka organskoj proizvodnji, ka zdravoj hrani, zato što je to jedini način, jedini prostor gde možemo da postanemo konkurentni – čak i u Evropi“, smatra Marić.

Intuitivna poljoprivredna platforma

Platforma Agremo je ujedno i softver za analizu podataka koji koristi veštačku inteligenciju za obavljanje analitike iz vazdušnih snimaka kako bi pružio korisne podatke i vredne informacije o biljkama i poljima, objašnjava izvršni direktor prodaje Luka Živković.

„Agremo je softver namenjen farmerima i svim poljoprivrednim proizvođačima koji služi za analizu snimaka prikupljenih iz vazduha. Mi zapravo volimo da kažemo da je Agremo alat koji je namenjen agronovima da unapredi njihove operacije izviđanja polja. Softver koristi podatke prikljupljene iz vazduha, a najviše je fokus na dronovima. Kada se prikupi, to jest snimi se polje, te slike se učitavaju u Agremo softver i korisnik može da zahteva različite analize koje mu pružaju informacije o broju biljaka, broju biljaka ispod norme, gde su te zone gde biljke nisu nikle, gde se nalaze korovi, gde se nalaze vodoležja, gde su potencijalna vodoležja, detektuje sve stresove na biljkama, detektuje raznorazne neke druge stvari – gde se biljke brže ili sporije razvijaju, kolika je površina pod vegetacijom… Na samoj aplikaciji imamo razne alate koje pomažu da se izračuna koliki je potencijalni prinos ili kolika je recimo biomasa na nekom polju“, objašnjava Živković.

Produkcija: Fabrika kreativnosti