I u ranijim epizodama govorili smo o tome koliko je važna komunikacija za samo funkcionisanje nacionlanih saveta. U ovoj epizodi pokušavamo da saznamo na koji način komunikacija može da se poboljša. Locirali smo probleme, ali i pokušali da nađemo rešenja za šumove u komuniciranju.

Nepotrebne podele kod Slovaka

Ivana Petreš je studentkinja koja je uglavnom zadovoljna radom Nacionalnog saveta Slovaka. Posebno joj se sviđa činjenica da organizuju kulturne manifestacije i pobednike tih događaja vode u Slovačku na odmor. Međutim, uvek ima prostora za poboljšanje.

“Koliko sam ja upućena u kulturu i školstvo, definitivno da se malo više fokusiraju na studente”, navodi Petreš.

Martina Sabolčki je od prošle godine prvi put članica Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. Lista na kojoj je izabrana sačinjena je da pokriva čitavu Vojvodinu kako bi Slovaci iz svih krajeva pokrajine mogli da ukažu na probleme sa kojima se susreću. Kako kaže, ona se trudi da ima kontakt sa slovačkom zajednicom na svakom koraku. Međutim, njen utisak je da se trenutni vrh u Nacionalnom savetu Slovaka učaurio i da nema komunikaciju sa zajednicom, naročito sa kolegama članovima saveta koji nisu sa iste liste.

“Imam utisak da oni ni ne smeju da pričaju sa nekim iz opozicije da to neko ne protumači drugačije. Mene to najviše boli, što se mi delimo na nas i njih. Svakako nas je malo, svakim danom nas je sve manje – naši sugrađani odlaze mahom u Slovačku. Šaka nas je, a delimo se na opoziciju i pozicijiu, a to mene, verujte, najviše boli”, navodi Sabolčki.

Upravo tu podelu na vlast i opoziciju Sabolčki vidi kao glavnu i jedinu prepreku u komunikaciji Nacionalnog saveta sa širom zajednicom. A do te podele, kaže ona, došlo je preslikavanjem slične situacije sa viših nivoa vlasti u pokrajini i republici.

“Sve se rešava u tim nekim političkim prostorijama i sve dok je tako, verujte koliko god me duša bolela, smatram da svaku instituciju možemo da ugasimo”, objašnjava Sabolčki.

Mana digitalne komunikacije, odnosno uplitanje stranke u sve sfere života, jeste banalizacija demokratije koju Martina Sabolčki navodi kroz primer izgleda jedne elektronske sednice.

“Dobijemo materijal gde biramo direktore raznih institucija. Ne mogu da pitam nikoga, nema medijski prostor, ne znam šta se dešava, nemam uvid ko je još bio kandidat – ništa ne znam, ali dobijam taj predlog i uz predlog dobijam i odluku predsednice nacionalnog saveta sa sutrašnjim datumom gde je tačan znak svim članovima kako će se izglasati”, opisuje Sabolčki.

Potrebno više mladih u Nacionalnom savetu Rusina

Komunikacija Rusinskog nacionalnog saveta funkcioniše posredno i neposredno, objašnjava predsednik ove službe Borislav Sakač, koji kaže da nacionalni saveti imaju zakonom predviđena četiri odbora – za kulturu, obrazovanje, službenu upotrebu jezika i pisma, i odbor za informisanje, ali dodaje i da postoje posebna radna tela koja su specifična samo za ovaj Savet.

“Znači, napravili smo recimo radno telo za mlade, za nauku, za sport, zatim projektni biro, radno telo koje se odnosi na nepokretnosti, odnosno imovinu i jedno radno telo koje još nije oformljeno zbog finansijske situacije, a to je radno telo za međunarodne odnose i tradiciju”, ističe Sakač

Pripadnice rusinske zajednice, Rebeka Plancak i Ivana Čordaš, slažu se oko jedne stvari: da treba više uključiti mlade u rad Nacionalnog saveta Rusina.

“Trenutno jedini problem koji primećujem, ne samo kod Nacionalnog saveta, već generalno u rusinskoj zajednici, jeste da ne postoji ta neka zdrava smena generacija. Možda veće uključivanje mladih. U rusinskom Nacionalnom savetu konkretno postoji telo za mlade, ali takođe ja mislim da bi u druge odbore trebalo uključiti mlade više”, navodi Plancak.

Na podkastu rade Iva Gajić, Sanja Kosović, Irena Čučković, Nemanja Stevanović i Sanja Đorđević.

Ovaj podkast je pripremljen uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope, u okviru projekta „Promocija različitosti i ravnopravnosti u Srbiji“. Stavovi izraženi u njemu ni na koji način ne odražavaju zvanično mišljenje bilo koje strane.