Može se reći da nam je 2020. godinu obeležio nov nepoznat virus.

I pre nego što nas je zadeisila pandemija korona virusa, neki ljudi na položajima poput predsednika Aleksandra Vučića i kasnijeg člana Kriznog štaba dr Branimira Nestorovića govorili su o virusu korone kao da nije ništa u pitanju.

INFODEMIJA I TEORIJE ZAVERE ZA VREME KORONE

Ipak, pojavom korone kod nas i proglašenjem pandemije – došlo je i do stvaranja raznih teorija zavera. Upravo te dezinformacije o korona virusu Marija Vučić, fektček novinarka iz Raskrikavanja, izdvaja kao nešto što je obeležilo prethodnu godinu. Ipak se jednom izjavom može zaokružiti cela godina.

Tokom tri godine postojanja, tim Raskrikavanja razotkrivao je dezinformacije, manipulacije, lažne vesti o svim pitanjima, pa su se tako suočili i sa teorijama zavere o novom nepoznatom virusu. Međutim, osim dezinformacija o koronavirusu, navodi naša sagovornica, život u strahu doprineo je širenju lažnih vesti i o temama koje nemaju veze sa pandemijom.

U svakom slučaju, navodi Vučić, za širenje lažnih vesti neko ima interes, a to nisu građani.

Tokom pandemije korona virusa, ljudi su, često zbog primoranosti da ostanu kod kuće, više pratili medijske sadržaje i bivali bombardovani informacijama. Tako se pojavio novi termin – infodemija. Međutim, već na samom početku pandemije pojavio se veliki broj lažnih informacija u vezi sa virusom korona, njegovim nastankom, merama prevencije i načinima lečenja.

Stefan Janjić, urednik portala FakeNews Tragač, naglašava da, uprkos trudu određenih redakcija u Srbiji, razotkrivene lažne vesti često su manje vidljive od prvobitnih informacija. Kako kaže, ove redakcije nemaju veliki domet, kao što to imaju mediji koji šire dezinformacije na prvom mestu.

Janjić smatra da, pored medija, deo odgovornosti mora pripasti i naučnicima od kojih se očekuje da javnost informišu i obrazuju tokom pandemije. U suprotnom, kaže Janjić, njihovo mesto biće i biva usupljeno kvazinaučnicima.

ISTRAŽIVAČKI NOVINARI – PRVI U REDOVIMA

Nova dešavanja doprinela su ne samo tom da fektček novinari imaju pune ruke posla. Neizbežno su prethodnu godinu obeležile priče istraživačkih novinara. I iako znamo kakve posledice često trpe istraživački novinari – naše koleginice i kolege odlučno su se nosili njima, jer su i te priče označile godinu iza nas. Urednik Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) Dinko Gruhonjić iz mase istraživačkih priča na ovom portalu izdvaja serijal o javnim nabavkama i dodaje da se nada da će se Tužilaštvo pozabaviti tim podacima.

Ekipa VOICE-a u 2020. godini pozabavila se i problemom državnih poljoprivrednih zemljišta. Kako navodi Gruhonjić, to je vojvođanska tema zbog najvećeg procenta obradivog zemljišta u Srbiji koji je u pokrajini. Izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini postao je unosan biznis jer je veza u institucijama koje odlučuju o izadavanju potrebna.

Gruhonjić navodi da je VOICE istraživanjem došao do podataka da su se neki ljudi na taj način obogatili više nego nekadašnja porodica Dunđerski.

Kada je reč o istraživačkim pričama na nivou Srbije, Dinko Gruhonjić izdvaja istraživačke priče nekoliko medija koji su istraživali priču o uzgoju marihuane u Jovanjici nedaleko od Beograda.

Gruhonjić ovu priču izdvaja jer je na tragu sukoba u redovima vladajuće Srpske napredne stranke.

NEOBIČNI IZBORI U NEOBIČNA VREMENA

Prošlu 2020. godinu pamtićemo i po zaista neobičnim izborima. Neobični i zbog situacije u vezi sa pandemijom korona virusa koja je predizborne aktivnosti stranaka svela na minimum, ali i zbog bojkota velikog dela opozcije.

Vujo Ilić, savetnik za javne politike i istraživanja Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), podseća da je bojkot bio najavljen već 2019. godine kada su opozicioni poslanici odlučili da ne dolaze na sednice Skupštine tražeći izmenu izbornih pravila kako bi ona bila ravnopravnija. I pored više mesečnih razgovora o izbornim uslovima između vlasti i opozcije, vlast je ipak odlučila da promeni neke stvari, kao što je smanjivanje cenzusa za većinske stranke na 3%.

Ipak, kada je došlo do izbora – nezadovoljni promenjenim pravilima izborne trke, veliki deo parlamentarne i vanparlamentarne opozicije odlučio je da ih bojkotuje.

Osim toga, usred kampanje došlo je do proglašenja pandemije korona virusa, pa se zvanično i prekinula predizborna trka. Ipak, sva ta dešavanja, naš sagovornik navodi, uticali su da ovo budu neobični izbori.

Nakon izbora, protesta i leta – došlo je do konačnog formiranja Skupštine, a onda se čekalo dosta dugo na formiranje nove vlade.

Ipak, iako se dugo čekalo na formiranje Skupštine, izbor Vlade – u jednom od obraćanja nakon završenog tog dela posla, predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da će ova vlada i skupština imati ograničen rok trajanja, pa umesto četiri – trajaće dve – otvarajući tom izjavom mogućnost da se ti vanredni parlamentarni izbori poklopiti sa redovnim predsedničkim i beogradskim izborima na proleće 2022. godine.

I ovu izjavu, naš sagovornik Ilić iz CRTA-e ocenjuje kao neobičnu.

NOVINARI – #POSLEDNJALINIJAODBRANE

Kraj godine, nažalost, obeležili su napadi na naše kolege novinare i novinarke. Kako smo u prethodnoj epizodi podkasta Reaguj napomenuli – bilo je oko 47 samo verbalnih pretnji u 2020. godini, pod koje spadaju i dezinformacije ili napadi na osnovu dezinformacija. Ovo je najveći broj napada u poslednjih 12 godina, a najmanje napada bilo je 2009. godine. Od 2014. broj verbalnih napada na novinarke i novinare se povećava. Ako pokušamo da napravimo retrospektivu slobode medija u Srbiji u prethodnoj godini, moramo da spomenemo hapšenje novinarke Ane Lalić, vređanje Žakline Tatalović posle svake konferencije Kriznog štaba, zaključak Vlade o informisanju u vreme pandemije korona virusa kojim je zapravo ograničeno izveštavanje medija, kao i pretnje upućene urednici Centra za istraživačko novinarstvo Srbije Milici Šarić i uredniku Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra Dinku Gruhonjiću.

Potpredsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Maja Leđenac kaže da vlast nije olakšavala posao novinarima, koji tokom pandemije moraju da izveštavaju još odgovornije nego inače.

Od marta 2020. umrlo je više od 600 novinara od koronavirusa na celom svetu. Ali nije samo virus taj koji ugrožava pravično i objektivno informisanje. Jer, u svetu je tokom 2020. godine ubijeno 50 novinara, a većina njih ubijeni su u zemljama koje nisu u ratu, objavila je u godišnjem izveštaju organizacija Reporteri bez granica. U zemljama koje nisu u ratu ubijena su 34 novinara, piše u izveštaju za period od 1. januara do 15. decembra 2020. godine. Kao i ranijih godina, za novinare je najopasnije bilo istraživačko novinarstvo i pisanje o korupciji i organizovanom kriminalu. Dodaje se, međutim, i da je zbog pandemije znatno manji broj novinara izveštavao sa terena nego ranijih godina. 387 novinara bilo je zatvoreno u 2020, a Reporteri bez granica ocenjuju da je reč o “istorijski visokom broju”.

Maja Leđenac naglašava da je u ovakvim trenucima neophodno da građani pokažu solidarnost, ali i da oni nisu svesni da informacije koje im novinari pružaju mogu da budu njihovo oružje.

Leđenac smatra da novinare nije lako ućutkati, bez obzira na sve napore vlada širom sveta. To što je vlast uplašena znači da su novinari na pravom putu.

A šta očekivati od 2021. godine? Maja Leđenac kaže da Nezavisno društvo novinara Vojvodine, bez obzira na sva dešavanja u 2020. godini, u novu ulazi sa puno optimizma i nade. 

Saradnici emisije: Aleksandra Bučko, Sanja Đorđević, Nemanja Stevanović, Irena Čučković i Iva Gajić.