[Ova epizoda se odnosi na period u maju mesecu 2018. godine. U međuvremenu, stvari su se odvile u malo drugačijem smeru, pokretanjem emisije Naučni megafon, koju možete poslušati u kasnijim objavama. Poziv za donacije je i dalje otvoren. / 13. 11. 2019.]

Posle 17 meseci pauze, Radio Galaksija se ponovo vraća u etar i na internet talase!
Počinjemo opuštenim ćaskanjem Milana i Dušana i pozivom za donacije, koje su nam neophodne.

Odlučili smo da ponovo pokrenemo Radio Galaksiju i da reorganizujemo i proširimo njene sadržaje. Više o tome šta će Radio Galaksija biti možete pročitati na sajtu http://radiogalaksija.rs, a da bismo to realizovali neophodna nam je vaša pomoć. 

Naime, potrebna nam je finansijska pomoć kako bismo kupili osnovnu opremu za snimanje i produkciju naših emisija. Ukoliko možete i želite da pomognete, novčano ili opremom za snimanje koja vam ne treba, molimo vas da nam se javite na e-mail adresu kontakt@radiogalaksija.rs.

Takođe, sve vrste pomoći koje će pomoći Radio Galaksiji u realizaciji ideja i planova su dobrodošle!

Unapred Vam se beskrajno zahvaljujemo i nadamo se da ćemo uskoro moći ponovo da se neometano slušamo!
Do tada, ovde možete slušati i naše stare epizode.

Redakcija Radio Galaksije

Kako gledati na događaje iz istorije astronomije u kontekstu razvoja nauke? Da li ste se zapitali zašto se često može čuti da je Tales iz Mileta jedan od prvih naučnika? Zašto se antička Grčka smatra kolevkom astronomije i nauke? Na koji je način Kopernikanska revolucija utemeljila modernu nauku? Zašto se Njutn smatra pokretačem nove revolucije u nauci? Zašto je bitno izučavati istoriju nauke, a posebno istoriju astronomije?

O svemu tome, u kontekstu razvoja astronomije kao nauke, u ovoj (novogodišnjoj!) epizodi govori nam Nemanja Martinović, istraživač-saradnik sa Astronomske opservatorije Beograd.

Takođe, za kraj 2016. godine, Nemanja nam je pričao i o tome koji su njegovi najveći utisci o naučnim otkrićima i događajima iz 2016. godine.

Dva pisca, jedna knjiga: Frederik Pol i Siril M. Kornblut, „Reklamokratija“

Muzika: Santa Claus is coming to town!

Konačno smo imali priliku da nam gost bude dr Matija Ćuk sa SETI instituta iz Sjedinjenih Američkih Država, naš naučnik koji je nedavno došao do potencijalno revolucioniranog otkrića u planetarnim naukama — da su unutrašnji Saturnovi sateliti stari svega oko 100 miliona godina!

U ovoj epizodi Radio Galaksije, pričali smo sa Matijom o tome kako se kreću i evoluiraju Saturnovi sateliti, koji dinamički efekti imaju uticaja na njihovu evoluciju i zašto je sve to bitno pri istraživanju njihove starosti, kao i kako je tačno Matija došao do svog rezultata. Takođe, pričali smo o tome kako izgleda baviti se planetarnim naukama na SETI institutu i šta je to što njega privlači ovim problemima i ovoj oblasti, kao i kako izgleda baviti se naukom generalno u SAD.

Takođe, od dr Magdalene Đorđević možete čuti o kvark-gluonskoj plazmi i ERC grantu koji je za njeno istraživanje dobila ova naša naučnica.

Jedan pisac, jedna knjiga: Karl Segan, „Kosmos“

Ovo je specijal Radio Galaksije, snimljen na XV Konferenciji polaznika Istraživačke stanice Petnica, u Petnici. Gosti su nam bili naučni edukatori Nikola Božić (Istraživačka stanica Petnica) i Korado Korlević (Znanstveno-edukacijski centar Višnjan, Hrvatska).

Pričali smo o konferenciji polaznika Istraživačke stanice Petnica, vaninstitucionalnom naučnom obrazovanju u Petnici i u Višnjanu, a sve to zapravo kroz priču o istraživanju i učenju kroz istraživanje, što je i glavna tema ove epizode.

U drugom delu emisije, imaćete prilike da čujete i nekoliko polaznika istraživačke stanice Petnica i Znanstveno-edukacijskog centra Višnjan sa kojima smo razgovarali o njihovim ovogodišnjim radovima koje su predstavili na petničkoj konferenciji, ali i o tome šta je to što njih privlači ovim temama i nauci. Na ovom segmentu veliko hvala Katarini Kovačević i Mili Milovanović (geologije, ISP), Milanu Kresoviću i Nastasiji Petković (astronomija, ISP) i Magdi Topić (ZEC Višnjan).

U ovoj epizodi Radio Galaksije pričali smo o malim telima Sunčevog sistema, pre svega o asteroidima. Dr Bojan Novaković sa Katedre za astronomiju je kao glavni gost pokušao da nam objasni šta su to mala tela Sunčevog sistema, kako ih istražujemo, kako se opisuju, kako se kreću, kako evoluiraju, itd.

U vestima smo pričali o Istraživačkoj stanici Petnica sa Matejom Boškovićem, rukovodiocem programa astronomije u ISP, a reportažu nam je ovoga puta, pored Marije koja nam se javlja iz Ruande, poslao i Darko Donevski, u pauzi od posmatranja sa velikog 30-metarskog radio teleskopa IRAM sa španske Sijera Nevade.

Za kraj, Mateja nam je ispričao ponešto o Tomasu Kunu i njegovoj kapitalnoj knjizi „Struktura naučnih revolucija“, a uz sve ovo smo slušali muziku novog dobitnika Nobelove nagrade za književnost, Boba Dilana.

U ovoj epizodi ćaskamo o Radio Galaksiji, o tome kako je sve počelo, kako je bilo ranije, kako je sada, a kroz svojevrsnu introspekciju u kolažu isečaka iz prethodnih epizoda pokušavamo da shvatimo šta mi to radimo, šta ne valja, šta valja, gde može bolje, itd.

U razgovorima učestvuju bivši i sadašnji voditelji Radio Galaksije:
– Marija Nikolić
– Nesim Hrvanović
– Dušan Pavlović

A kao glasovi iz prošlosti tu su:
– Milan M. Ćirković
– Srđa Janković
– Aleksandar Obradović

Pisac i knjiga iz poslednje rubrike su upravo Milan M. Ćirković i njegova knjiga „Artefakt za svemirsko putovanje“.

Muzika: Cat Power