Nikolina: Dobrodošla draga Ivanka i hvala Vam što ste pristali da budete moja gošća u ovoj epizodi podcast-a

Ivanka: Dobar dan, hvala vama što ste me pozvali, zaista mi je čast i zadovoljstvo.

Nikolina:Ja moram sada reći koliko sam bila oduševljena Vama kada ste se pojavili na bini na konferenciji Biznis na štiklama. Neka moja intuicija mi je rekla da će Vaša priča biti jedna dobra priča. Ono što je mene u stvari najviše oduševilo je Vaše, nazvati ću to, insistiranje na učenju.

Ivanka: Da,znate Nikolina ja sam neko ko pripada nekoj već iskusnoj generaciji, da ne kažem generaciji srednjih godina i vaspitana sam da je znanje jedini resurs koji imate, koji

je apsolutno sebično samo vaš i delite ga u onoj meri koliko želite i ne može niko da vam ga oduzme. Jako je bitno da je znanje i razumevanje onoga što radimo i onog kako živimo elementarni i osnovi preduslov za bilo kakav uspeh… bilo da se radi o o kuvanju, peglanju, čišćenju, ili proizvodnji pečuraka u mom slučaju. Ja sam ponekad zaprepašćena laičkom lakoćom prihvatanja obaveza i dužnosti o kojima ljudi pojma nemaju.

Ja takođe volim da delim znanje jer verujem u onu staru da se znanje deljenjem umnožava. I da je ono početak i kraj svakog posla.

Nikolina: Zanima me otkud tolika ljubav prema pečurkama?

Ivanka: Nakon studija biologije počela sam da radim u Institutu Agroekonomik koji je bio poznat po programu Moć prirode. U to vreme je to bila revolucionarna priča u proizvodnji hrane. Za mene kao biologa tu nije bilo mnogo posla, ali sam zbog svoje upornosti i visokog proseka uspela da dobijem taj posao i jedino slobodno mesto koje je bilo, je bilo u oblasti proizvodnje gajenja gljiva. Da je to bio moj životni san, nije… ali eto putevi kojim život vodi su ponekada neočekivani.

Zatim sam devedesetih otišla u Holandiju, tamo živela i radila svoj posao, bavila se više naukom i tamo sam naučila koliko je važno primeniti nauku u praksi, jer nigde na svetu ne postoji nauka koja je samoj sebi svrha. Ja sam tamo naučila šta znači znati i razumeti proces. Nažalost u našoj zemlji još nismo stigli do te faze. U Holandiji smo imali eksperimentalne stanice u kojima se se predmet istraživanja, kao što su recimo u mom slučaju bile pečurke, izučavaju u razmeri jedan na jedan kao da se dešava u prirodi u proizvodnim prilikama i vi onda imate vrhunsku nauku koja se testira u tim proizvodnim prilikama.

Nikolina: Međutim, u jednom času ste odlučili da se vratite u Srbiju?

Ivanka: Da, vratila sam se zato što sam bila strašno nesrećna jer ja pripadam ovom podneblju ovde i to se vidi na meni. Nisam mogla da se uklopim u severnjačku hladnu atmosferu.Ja sam se odlučila i vratila se na isto radno mesto sa kojeg sam otišla, znači glavni tehnolog u proizvodnji gljiva u institutu Agroekonomik i nećete verovati u međuvremenu je ta institut kupila jedna velika firma na Kosovu te sam pravo iz Holandije otišla krajem devedesetih na Kosovo i tamo vodila tu jednu fabriku i stekla dragoceno iskustvo.

Zahvaljujući mom iskustvu sam na jednom svetskom konkresu stupila u kontakt sa velikom fondacijom čija je filozofija nemanja otpada (Zero Emission research Initiative foundation). Od tada sarađujem sa njima, a na na bazi tog nekog iskustva i saradnje sa njima ja sam i napravila moju firmu koja se zove EKO FUNGI koja ima za cilj ne samo proizvodnju pečuraka nego stalno inoviranje, primenu znanja i njegovo deljenje.

Click to view: show page on Awesound