Tek trećina građana Srbije smatra da Crna Gora treba da bude samostalna država. Čak 62% negira postojanje Crnogorske nacije.

Ovo su rezultati istraživanja “Stavovi građana Srbije o Crnogorcima” koje je sprovela agencija Nina media, na reprezentativnom uzorku od 1003 građana. Istraživanje je naručilo udruženje Crnogorski elektori Srbije, a rezultate je prezentovalo i Vovojvođanska politikološka asocijacija (VPA) i Asocijacija filozofa, sociologa i politikologa “Polis” iz Vrbasa 1. jula u Novom Sadu.

Istraživanje je pokazalo da bi jednoj trećini smetalo da Crnogorac ima rokovodeći položaj u državi, a ako petine ne bi pristalo da Crnogorac bude vaspitač njihovoj deci i da im bude pretpostavljeni na poslu. Petnaest posto ne bi dozvolilo da im pripadnik crnogorske nacionalne zajednice bude u bliskom srodstvu putem vlastitog braka ili braka dece. Paradoksalno, oko četvrtina ispitanih vodi neko poreklo i ima nekih rodbinskih veza sa Crnom Gorom. 

Mihaljlo Miletić iz Crnogorskih elektora Srbije smatra da su ovakvi rezultati posledica medijske hajke na Crnogorce koje imaju za svrhu stvaranje konflikata. 

“To je u interesu ljudima koji se najbolje osećaju u krizama, koji najbolje upravljaju krizama i koji jašu na krizama, a to znamo od devedestih. Na sukobima grade svoju karijeru i velika politička dostignuća, gde skupljaju političke bodove i onda je lako manipulisati masama. Uvek vam je neko drugi kriv”, navodi Miletić.

Moramo da naučimo da živimo zajedno jer konflikt nikome nije doneo dobro, smatra Miletić. Srbiju poštuje i isto očekuje od nje. 

“Ja sam građanin Srbije, i volim Srbiju kao svaki Srbin odavde. I ja ne želim da mi neko kaže da ima monopol na voljenje svoje države”, kaže Miletić i dodaje da treba da ima sva prava koja imaju i drugi građani, bez obzira na to kako se nacionalno oseća.

Prebrojavanje krvnih zranaca i večito vraćanje na istoriju za koju dopuštamo da uslovljava sadašnjost stvara nove konflikte i ne doušta da se razmišljamo o budućnosti, smatra sagovornik podkasta “Ogledalo”. 

“Mi jedni drugima, u istoriji možemo da tražimo hiljadu loših stvari, i to će samo proizvesti još veće podele. Mi tako nikada nećemo da se okrenemo budućnosti. Mi živimo u sadašnjem vremenu i treba da gledamo budućnost”, objašnjava predstavnik udruženja čiji je fokus na građanskom društvu i demokratiji. 

Međutim, menjanje istorijskih činjenica, kao i neprepoznavanje prava Crnogoraca kao nacionalne zajednice, može biti opasno, navodi Miletić. 

“Ja gledam udžbenik istorije svog deteta. On se razlikuje od mog udžbenika. Ako menjate podatke iz istorije i tvrdite da se dogodilo nešto što nije bilo, to je agesivna asmilacija”, zaključuje Miletić.

Autorka: Sanja Đorđević