U ovoj epizodi Loženja razgovaram sa Mihajlom Đorovićem poznatijim pod imenom Summer Deaths.

On je muzičar, audio inženjer, kompozitor, snimatelj i dizajner zvuka, jedan od idejnih tvoraca Zicer Inc. kolektiva i član benda Technicolor Lies.
Posle njegovog prvog postpandemijskog nastupa koji je bio održan 29. avgusta u lokalu Zappa Barka, razgovaramo o publici, energiji, značaju koncerata i svirki, kao i o teškoj situaciji u kojoj se nalaze domaći (pa i svetski) muzičari. Mihajlo se trudi da u svoje sviranje i kreiranje muzike uloži sve vreme koje mu je na raspolaganju, ali zaključuje da, ipak, domaći bendovi koji ne pripadaju komercijalnoj sceni ne mogu da žive od svoje muzike i da je uz kvalitet muzike, pogotovo u vremenu koje zahteva korišćenje digitalnih platformi, potrebno i aktivno korišćenje društvenih mreža radi promocije. Biti aktivan, konstantno dostupan i na raspolaganju je nešto što je postalo obaveza i navika, ali se Mihajlo trudi da sve gleda sa pozitivnije strane, pa se tako na svojim stranicama služi mimovima i šaljivim statusima poziva ljude na svoje nastupe. Ne određuje se žanrovski, njegova muzika se ne može etiketirati i staviti u okvir, što je verovatno i generacijska stvar – sada kada nam je sve dostupno i kada smo preplavljeni sadržajem nema potrebe za ograđivanjem i osuđivanjem, ukusi su različiti, ali je takođe moguće i da budu neodređeni.

Koji su mu planovi za naredni period, sa kojim muzičarima i na kojim projektima trenutno radi i koju muziku preporučuje za kraj leta saznajte slušanjem ove epizode.

„Zadovoljstvo u tekstu“ u epizodi pod nazivom „Basara je najveći srpski živi pisac i ko se ne slaže, može odmah da izađe iz sobe“ u podnaslovu „Kontraefedrin“ govori o novom romanu Svetislava Basare, koji se pred publikom pojavio tek pre nekoliko dana. Vladimir Cerić i Biljana Srbljanović sa oduševljenjem pričaju o ovoj knjizi, koja samo naizgled nema precizan narativni tok, a zapravo je tok roman sam, koji stvara obrise nepostojanog naratora razlomljenog u likovima više nepouzdanih pripovedača, da bi sve na kraju bilo pouzdanije od istine same. Stilski besprekoran, metapripovedni roman-subjekt, koji objektivnost naracije, napredovanja priče, pojam istine proguta pa posere (i po samom sebi), spada u red najvećih dostignuća delom Rablea, delom Uelbeka, zatim Danila Harmsa, Ernsta Junga, Vladana Desnice, Žana Ženea i Vudi Alena (smiješano najlakše se pije), duhovit do suza, precizne hipertrofirane rečenice, mnoštva likova (stvarnih i izmišljenih) čita se u dahu i traži se još.
Slušajte ovo naše veliko zadovoljstvo u tekstu, šerujte, lajkujte, komentarišite i čitajte Basa, nećete se pokajati.