Meteorologija je, verovali ili ne, jako mlada kao nauka, ali ima veoma dugačku i zanimljivu istoriju. Od kad postoji poljoprivreda, ili mitovi o apokalipsi, velikom potopu, smakovima sveta i slično, postoji i potreba da se beleže nekakvi podaci o vremenu i vremenskim prilikama, te da se iz tih podataka zaključi nešto korisno za svakodnevni život ili, ponekad, da se odgovori na to večito pitanje „Kad će smak sveta?“.

U antičko doba, Aristotel je objavio Meteorologiju i tako stvorio to ime pod kojim danas poznajemo mnoge složene naučne metodologije, mnoga znanja o klimatskom sistemu naše planete, mnoge prediktivne modele, mnoštvo složenih interdisciplinarnih oblasti u kojima se različiti istraživači bave vremenom, klimom i uticajem na društvo u najširem mogućem kontekstu.

Naš gost u ovoj emisiji bio je prof. dr Vladimir Janković, koji se na Univerzitetu u Mančesteru u Velikoj Britaniji već par decenija bavi istorijom i filozofijom nauke, a pre svega istorijom meteorologije. 

U ovoj epizodi pričali smo o tome šta je meteorologija, kako su se meteorologijom bavili ljudi od samih početaka civilizacije do danas, na koji način se metodologija menjala, kada se meteorologija profilisala kao nauka u savremenom smislu, šta je bio okidač za tu revoluciju, kako su i kada nastali merni instrumenti bez kojih danas ne možemo da zamislimo meteorologiju (na primer, termometar, barometar i slično), itd… 

Support the show