Da li postoje vanzemaljci? Da li postoji (inteligentan) život na drugim mestima u Svemiru? Da li smo sami u Svemiru? Ako postoji toliko mnogo mesta u našem prostorno-vremenski bliskom Svemiru, kako to da još uvek nismo naišli na tragove ili ostatke postojanja „vanzemaljaca“ i „vanzemaljskih civilizacija“? Ili, u još poznatijoj i kratkoj formulaciji: gde su svi?

Ovo je u suštini glavno pitanje problema koji nazivamo Fermijev paradoks ili, u varijanti „jakog Fermijevog paradoksa“, problem Velike tišine. 

U ovoj epizodi smo malo pričali o ovim pitanjima, o mnogostrukim aspektima ovog problema i tome zašto je u pitanju jedno od najsloženijih pitanja i izazova u istoriji nauke.

Razgovor je i svojevrsni razgovor o knjizi „Velika tišina“ dr Milana M. Ćirkovića, koju je na našem jeziku nedavno objavila izdavačka kuća Heliks, a u originalnom naslovu „The Great Silence“ pre četiri godine Oxford University Press.

Gost je bio, naravno, dr Milan M. Ćirković. 

Support the show

Tema ove epizode je široka, pričamo o neandertalcima i arheološkim istraživanjima paleolita, pogotovo na području centralnog Balkana i u Srbiji.

Genetička istraživanja su nedvosmisleno pokazala da je u paleolitu bilo mešanja između anatomski savremenih ljudi (Homo Sapiens) i neandertalaca (Homo Neanderthalis), i o tome možete čuti više u jednoj od prethodnih epizoda Rario Galaksije, ovde. Međutim, kada je u pitanju arheologija paleolita, ključna pitanja još uvek nemaju odgovore. Još su otvorena pitanja poput toga kako se interakcija između neandertalaca i anatomski savremenih ljudi dešavala u dugačkom periodu, od pre oko 400 godina do pre oko 40 hiljada godina, kao i koliko je kontakt sa neandertalcima mogao da utiče na konačno uobličavanje modernog ponašanja, te koliko je pojava modernog čoveka mogla da utiče na izumiranje neandertalaca?

Gost epizode je bio prof. dr Dušan Mihailović, redovni profesor i upravnik Odeljenja za arheologiju na Filozofskom fakutletu Univerziteta u Beogradu i rukovodilac projekta NEEMO (Neanderthal and early modern human interactions in the central Balkans).

Razgovarali smo o tome kako arheologija istražuje paleolit, šta znamo o neandertalcima i kako smo do tih saznanja došli (od 1856. godine u pećini Neandertal u Nemačkoj pa do danas), kakva su se istraživanja vršila na području Balkana, šta su najnovija istraživanja u ovoj oblasti, kako se došlo do otkrića prvog fosila neandertalaca na području Srbije, u pećini Mala Balanica, koji je ujedno i najstariji otkriven fosilni ostatak hominina na području Istočne Evrope (star preko 300 000 godina), kao i kakvih sve još otkrića ima u pećinama u Srbiji i šta nas sve još očekuje kroz istraživanja koje istraživački tim projekta NEEMO sprovodi.

Pričali smo o tome kako izgleda jedan proces arheoloških iskopavanja paleolitskog lokaliteta, kao i kako izgleda proces zaključivanja i istraživanja uz uzimanje u obzir mnoštva drugih disciplina i znanja specijalizovanih interdisciplinarnih oblasti poput paleobotanike, paleoklimatologije, paleogeografije, paleoantropologije, arheogenetike, itd.

Ukoliko vas zanima da o paleolitu na centralnom Balkanu više čitate, tu je i istoimena knjiga koju je profesor Mihailović napisao, a koju možete naći na sajtu Srpskog arheološkog društva: „Paleolit na centralnom Balkanu“. A tu su i raznovrsni radovi istraživačkog tima NEEMO projekta, koje možete pronaći ovde.  

Projekat NEEMO je finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije. 

Support the show