U ovoj epizodi silazimo desetinama i stotinama kilometara ispod naših nogu i pitamo se: kako uopšte znamo kako je Balkan izgledao pre 100 (ili više) miliona godina? Pričamo o geodinamičkom modelovanju – načinu da spojimo fiziku, geologiju i računare kako bismo rekonstruisali zatvaranje okeana, nastanak planina, magmatizam i napone koji i danas proizvode zemljotrese.

Gost: Nikola Stanković, geofizičar i geodinamičar sa Rudarsko–geološkog fakulteta u Beogradu

Razgovarali smo o:

• šta znači modelovati unutrašnjost Zemlje: koje se jednačine rešavaju, zašto se stene u modelima ponašaju kao kontinuum i kako izgleda jedan numerički “šta ako?” eksperiment,
• geodinamici Balkana: vremenu kada je iznad današnje Srbije postojao Vardarski okean, šta su ofioliti i zašto danas hodamo po ostacima okeanskog dna,
• različitim scenarijima zatvaranja Vardarskog okeana – jedan veliki okean ili više manjih basena i intraokeanskih zona subdukcije – i kako modeli pomažu da se razluči koji je verovatniji,
• Nikolinom najnovijem radu o post-obduction slab dynamics i magmatskom kompleksu Timok: kako otkidanje subdukujuće ploče, delaminacija litosfere i povratno izranjanje kontinentalnog materijala mogu da objasne kasnokredni magmatizam u istočnoj Srbiji,
• vezama između dubinske geodinamike i bakarno–zlatnih ležišta u Timočkoj krajini,
• tome kako heterogena litosfera, stare suturne zone i zaostale strukture subdukcije utiču na raspored raseda i zona napona,
• granicama modela: zašto simulacije nisu kristalne kugle, kako se validiraju terenskim podacima, geohronologijom i seizmičkim merenjima, i gde Nikola lično najviše sumnja u rezultate,
• budućnosti geodinamičkog modelovanja – od pokušaja da se povežu jezgro, omotač i litosfera, do modelovanja drugih planeta i ledenih svetova Sunčevog sistema,
• i, na kraju, Nikolinom ličnom putu: kako je stigao do modelovanja tektonike Balkana i šta savetuje svima koji vole i programiranje i stene.

Ovo je epizoda o tome kako iz jednačina, koda i stena nastaju priče o nestalim okeanima, planinama, magmi, zemljotresima i rudnim bogatstvima – i zašto je Balkan odlična laboratorija za takve priče.

Više o ovoj temi i epizodi (sa linkovima za dalje čitanje) možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs/radio-galaksija-203-geodinamicko-modelovanje-balkana-nikola-stankovic/ 

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U ovoj epizodi ulazimo u složen i fascinantan svet u kome se klima, ekologija i ljudsko zdravlje spajaju u jedinstven sistem. Klimatske promene nisu samo topliji dani — one menjaju kretanje patogena, širenje vektora zaraza, sastav vode koju pijemo, vazduha koji dišemo i mikroba koji nas čuvaju (ili ugrožavaju).

Gošća: dr Suzana Blesić, fizičarka koja već decenijama modeluje obrasce u zdravlju, klimi i životnoj sredini

Razgovarali smo o:

• Promenama i kretanjima infektivnih bolesti u novoj klimi: lajšmanioza, peščane mušice, komarci, malarija i drugi primeri koji pokazuju kako temperatura i padavine menjaju zdravlje, 
• Ekologija vektora: šta određuje gde žive, kako se kreću i zašto danas dolaze na mesta gde ih ranije nije bilo, 
• Zagađenje vazduha: kako PM čestice, ozon i gradske mape rizika utiču na naše zdravlje, ko su zagađivači i šta po tom pitanju treba da radimo,
• Zagađenje vode: od mikrobioloških rizika do hemijskih — uključujući PFAS (“večne hemikalije”), nanoplastiku i druge zagađivače kojima tek počinjemo da posvećujemo pažnju, 
• Antimikrobna rezistencija (AMR): zašto se ovaj globalni problem sve više posmatra kao klimatsko i ekološko pitanje i kako izgleda kada pokušamo da spojimo podatke iz ljudske medicine, klime i životne sredine, 
• Planetarno zdravlje: novi okvir koji pokušava da objasni kako zdravlje ljudi zavisi od stanja planetarnog ekosistema u kojima živimo.

Ovo je epizoda o nevidljivim (ili ipak itekako vidljivim?) uticajima koje oblikuju naše zdravlje, o podacima koji otkrivaju trendove pre nego što ih primetimo na terenu, i o tome kako izgleda kada fizičarka proučava zdravstvene probleme kroz modele i podatke.

Ako želite da razumete zašto se zdravlje 21. veka ne može posmatrati bez klime i okoline, poslušajte ovu epizodu.

📚 Za dalje čitanje i gledanje/slušanje:

• CLIMOS Talks
  Serija razgovora o klimatskim rizicima, vektorskim bolestima i alatima za njihovo praćenje. Odličan uvod u to kako se modeluju patogeni, komarci i peščane mušice u savremenim klimatskim uslovima.
  👉 LINK
• PLANET4HEALTH
  Projekat koji povezuje klimatske promene sa javnim zdravljem kroz velike skupove podataka, nove modele rizika i interdisciplinarne pristupe.
  👉 LINK
• Planetary Health Cluster
  Klaster Horizon Europe projekata koji razvija koncept planetarnog zdravlja.
  👉 LINK
• Lancet Countdown 2025 Report
  Najvažniji godišnji globalni izveštaj o vezama između klimatskih promena i zdravlja.
  👉 LINK
• Lancet (2015): “Safeguarding human health in the Anthropocene epoch: report of The Rockefeller Foundation–Lancet Commission on planetary health”
  👉 LINK
• Lancet (2025): “Connecting planetary boundaries and planetary health: a resilient and stable Earth system is crucial for human health”
  👉 LINK 

Support the show

Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.