Ovo je treća po redu Međunarodna konferencija i ja bih rekla najbolja. Naravno svaka sledeća će biti još bolja, u to sam 100% sigurna. Organizatorka ove konferencije je gospođa Sofija Bajić.Sofija BajićSofija Bajić je vlasnica Vitalon grupe i predsednica Udruženja Promocija zdravog života iz koje je proistekao sam Klub biznis na štiklama, u kom i sama održavam radionice na temu Kako da unovčiš znanje u online svetu.Ono što je karakteristično za Sofiju jeste da je ona u stvari po struci dizajnerka tekstila i pre nekih 25 godina je zajedno sa suprugom osnovala firmu Vitalon koja se bavi proizvodnjom dijetetskih proizvoda na prirodnoj bazi.Ono zbog čega je ona pokrenula ovu konferenciju i uopšte klub biznis na štiklama jeste činjenica koju je u videla da nam je svima potrebno umrežavanje i ja sam joj posebno zahvalna na tome.Mnogo toga sam naučila od nje same, koja kaže da uglavnom ima tremu pred javni nastup, ali je to ne sprečava da nastupa i svaki put se bori sa sobom u tom smislu. Ono u čemu je ona bez premca jeste organizacija i delegiranje obaveza, u smislu pronalaženja pravih ljudi koje će angažovati za stvari koje su joj potrebne kako bi svaki projekat bio uspešno realizovan.Konferencija Biznis na štiklama – otvaranjeKonferencija je trajala ceo dan, otvarena je u 9:00 h s tim što vam moram ispričati jednu malu situaciju koja mi se desila pre nego što ću ući u Master centar. Auto nisam imala, nego sam išla busom i uhvatim gradski prevoz, 11-icu do Master Centra. Samo što sam izašla iz busa pukne mi kaišić na sandalama.Pošto konferencija u samom nazivu ima štikle, smatrala sam da bi možda bilo Ok da ja obujem štikle koje nisam nosila pa otprilike četiri godine I lepo mi pukne kaiš ili ne pukne nego izvuče se kaišićima pošto su platforme u pitanju.Uhhhh. Odmah mozak radi 100 na sat. Treba da uđem da se registrujem a ne mogu sa sandalom koja mi spade. Ma jedva hodam i do ulaza. I srećom, odmah na ulazu snimim jednu trafiku i molim Boga da imaju bilo kakav lepak samo da mogu da rešim problem. Da budem iskrena, nisam bila pod nekim stresom, jer sam ja kao prava majka, imala rezervne – ravne sandale – jer sam planirala da idem in a Blokrok fest uveče u Železničkom parku. O da. Ali htela sam, ako ništa drugo, bar da uđem na štiklama. Kupujem super lepak (jer prvobitno traženi OHO lepak naravno nije bio u prodaji – mada mi on ne bi ni pomogao – nego meni bio prva asocijacija, zbog klinaca).I naravno idem prvo da se registrujem, pošto je to već bilo negde oko 8:30 h. Ali idem polako, kao na usporenom snimku, jer sam 1000% sigurna da svi vide da mi kaiš sa sandale landara oko noge. Znate taj osećaj?Dok se registrujem, polu-unezvereno tražim vrata ili tablu na kojima piše Toalet iii konačno ih vidim. Eh to je bila radost. Međutim, kad ja tamo, ono zaključano. Molim? Zaključana vrata od toaleta u Master centru za vreme Konferencije! Ma naravno da su bila zaključana, jer je Konferencija Biznis na štiklama na spratu i tamo postoji uredno pripremljen i mirišljav toilet, do kog ne mogu da dođem, jer mi, zaboga, spada sandala. Kako da se popnem na sprat!? Ma nema šanse. Sem možda bosa. Ali to ne dolazi u obzir.Ljudi moji, kamere već uveliko sve snimaju. Ja jesam poznata kao spontana i vrlo prijatna osoba, ali ne bih baš volela da budem sinonim za pepeljugu posle ponoći i to na Konferenciji Biznis na štiklama. I u svom tom razmišljanju, ugledam tetkicu. Da, one tetkice – čistačice, zadužene za higijenu prostorija. I zamolim je da mi otključa toilet – na šta me ona začuđena pogleda, u fazonu – pa imaš otključan na spratu. Ali valjda moje umiljato lice ubedi je da ipak možda stvarno imam dobar razlog za uznemiravanje. I tek tada skontam da je ona izašla iz jedne prostorije, u kojoj inače borave kada imaju kafe-pauzu i slično i naravno ja se uglavim u istu. I tu upoznam tetku Miru.Tetka MiraPrva stvar odnosno osoba koju ugledam, po ulasku u prostoriju je ona. Žena sa svojih 76 godina, što sam posle saznala. Meni je na prvi pogled, a tek kasnije izgledala da ima jedno 55 maksimalno. Onako vitalna, raspoložena, sa očima koje sve razumeju. I kaže ona meni kao nešto si ti meni poznato ovo-ono i na kraju dođemo do toga da je žena celog veka radila u gradskoj biblioteci i onda kad je otišla u penziju je iz dosade počela da radi kao čistačica u Master centru.Žena me je potpuno oduševila sa pričom. Izvela je jednu devojčicu, koja je bila njena podstanarka. Bukvalno je izvela na put. Stanovala je kod nje tokom srednje škole, studija, a posle se od nje i udala. Kao na filmu. Ja sam se u medjuvremenu sva umrljala od super lepka, jer u brzini nisam stavila ništa da zaštitim ruke, pa sam tako napravila sebi dodatni problem, koji sam sada rešaavala, slušajući priču tetka Mire.Jedino što mogu da uradim da joj se zahvalim na neki način jeste da vas pozovem ako tražite stan za svoju ćerku, nećaku, bratanicu i slično, neku srednjoškolku, koja planira da upiše školu u Novom Sadu i da stanuje, biće mi neizmerno drago da vas povežem
Click to view: show page on Awesound