U 67. epizodi podkasta Reaguj govorimo o diskriminaciji nacionalnih manjina. Istražujemo kako su uređena prava manjina u Srbiji, koje manjine su u najnepovoljnijem položaju i zbog čega je to tako. Ali, u ovoj epizodi bavimo se i takozvanom pozitivnom diskriminacijom i otkrivamo šta ona predstavlja. 

Zakonska regulativa

Ustav Republike Srbije garantuje pripadnicima nacionalnih manjina, pored osnovnih, i dodatna prava u skladu sa domaćim zakonima i međunarodnim ugovorima. Putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina, neposredno ili preko svojih predstavnika, učestvuju u odlučivanju ili sami odlučuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma, navodi se u ovom dokumentu u kojem se dodaje i mogućnost za formiranje nacionalnih saveta. Posebno je zabranjena bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini, osim pozitivne diskriminacije. Prilikom zapošljavanja, propisano je da se vodi računa o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika manjina. 

U Ustavu je posebno istaknuta zabrana nasilne asimilacije, kao i pravo na očuvanje posebnosti. Zakon koji posebno definiše prava ovih grupa je Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. U njemu se posebno propisuje popravljanje položaja Roma.

Diskriminacija Roma

Naši zakoni poprilično su dobri kada je reč o zaštiti prava nacionalnih manjina. Međutim, nisu sve manjine podjednako podložne diskriminaciji. Romska nacionalna manjina je najviše diskriminisana populacija u Srbiji i zbog toga se Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina posebno propisuje popravljanje njihovog položaja. U posebno teškom položaju su Romkinje, koje su neretko dvostruko diskriminisane – i kao Romkinje i kao žene. Romi su najčešće diskriminisani prilikom zapošljavanja, tokom školovanja ili u procesima ostvarivanja drugih prava pred organima vlasti. 

Već godinama unazad veliki broj međunarodnih orgnizacija za ljudska prava, ali i institucija Zaštitnika građana, upozorava na veoma loš i diskriminatorni položaj Roma u Srbiji.

Robert Kasumović iz organizacije Forum Roma Srbije kaže da je diskriminacija Roma najvidljivija u dve sfere – stanovanje u podstandarnim naseljima i diskriminacija na poslu ili prilikom zapošljavanja.

“Romi su segregirani u svakom smislu te reči i u smislu stanovanja, što je ono najvidljivija stvar, tako da kažemo – jer većina Roma u Srbiji živi u romskim naseljima koja su segregirana i u kojima, zaista, nema ni osnovnih uslova života najčešće, ali su oni segregirani i u ostalim sferama društva. Pre svega bih izdvojio pitanje zapošljavanja. Ogroman broj Roma danas ne radi, tržište rada je prosto diskriminatorno prema Romima, dakle, poslodavci vrlo teško i vrlo retko zapošljavaju Rome”, objašnjava Kasumović. 

Afirmativne mere

Kada je reč o obrazovanju, ono čime se sistemski teži smanjiti diskriminacija Roma jesu takozvane afirmativne mere na fakultetima. Predsednik Udruženja romskih studenata Nenad Vladisavljev za podkast Reaguj! objašnjava da afirmativne mere pri upisu na fakultet imaju tri grupe učenika: pripadnici romske nacionalne manjine, osobe sa invaliditetom i učenici iz dijaspore.

“To nisu podstreci samo za romsku nacionalnu manjinu, nego iste takve mere primenjuju se i na učenike, odnosno studente sa invaliditetom i na studente iz dijaspore. Znači te tri kategorije učenika, maturanata imaju pravo na takozvane afirmativne mere za upis na studije. Kako one u suštini funkcionišu? Funkcionišu tako što se za ove tri kategorije učenika formiraju posebne liste. Znači da kad učenik popunjava obrazac za konkurisanje za neki fakultet, on tamo ima mogućnost da se izjasni ili kao student, odnosno učenik sa invaliditetom ili kao učenik iz dijaspore ili kao učenik romske nacionalnosti. U tom slučaju onda se učenici iz tri kategorije praktično između sebe takmiče, a ne zajedno sa svima ostalima”, kaže Vladisavljev.  

Na podkastu rade: Sanja Kosović, Sanja Đorđević, Irena Čučković, Nemanja Stevanović i Iva Gajić.