Društveno samoorganizovanje često je odgovor građana na određenu krizu, kao što je na primer pandemija. Ali da li je pandemija zaista povećala želju za aktivizmom, ili je njen uticaj potpuno drugačiji? U 70. epizodi podkasta Reaguj! pokušaćemo da otkrijemo upravo to.

Svet

„Global Protest Tracker“ objavio je da je stanovništvo iz čak 31 zemlje u svetu protestvovalo i marširalo ulicama protiv Kovid mera koje su im ograničavale lična prava i slobodu. Njihova procena je da je oko 90 000 ljudi u svetu izašlo na ulice, širom Amerike, Engleske, Rusije, Nemačke i drugih velikih zemalja. 

Najveći protest protiv rasizma u Sjedinjenim Američkim Državama desio se prošle godine u maju. Bio je to „Black Lives Matter“, koji se iz Minesote ubrzo raširio i po svetu. Nakon što je policajac ubio Afroamerikanca Džordža Flojda, masovni protesti raširili su se u preko 200 gradova širom zemlje, uprkos vanrednim merama koje su važile u ovoj državi. Godinu dana nakon incidenta, pokrenute su reforme u pravosuđu i policiji. 

Pored raznih nemira koje su obeležile 2020. godinu, Poljska se u oktobru susrela sa još jednim koji je okupio novu grupu aktivista. Ustavni sud ukinuo je pravo na abortus, nakon čega su demonstranti blokirali puteve širom Poljske. Iako bojkot protiv zabrane abortusa u ovoj državi ima dugu tradiciju, ovi protesti po masovnosti i trajanju premašili su sve do sada. Ova odluka nazvana je „ratom protiv žena“, ali građanski aktivizam nije uspeo da spreči zakon koji je ipak stupio na snagu u januaru ove godine. 

Pre tri godine, tada petnaestogodišnja Greta Tumberg u Švedkoj je započela talas protesta koji stoje pod zajedničkim nazivom: Školski štrajk za klimu. Svakog petka u većim gradovima sveta, uglavnom mladi, umesto u školu, odlaze u marš ispred važnijih institucija, tražeći brža rešenja za klimatske promene.

Srbija

Trećeg jula 2020. studenti su se našli na ulici. Naime, vlast je odlučila da zatvori studentske domove da bi sprečila širenje pandemije. Oni su tražili ponovno otvaranje domova, kao i dodatni ispitni rok za one koji su preležali koronu. Sedmog jula protest je eskalirao u velike nerede.

Još jedan od primera aktivizma u Srbiji jeste i protest za vodu u Zrenjaninu, gradu koji već 17 godina nema pristup pijaćoj vodi. Jedan od osnivača udruženja Zrenjaninska akcija Bekim Rukeci smatra da je pandemija jedan od razloga zašto su se ljudi baš sada, posle toliko godina, napokon pobunili. Kako kaže, pandemija je podigla svest o problemima koji se nalaze svuda oko nas.

“Ljudi su bili zatvoreni, razmišljaju, nisu bili u nekoj jurnjavi, imali su vremena da se posvete sebi i porodici i nekim problemima koji ih tište, i da je tu negde sazrela i ideja da neke stvari sad mogu da se urade. Sad imamo vremena – sad možemo. Definitivno mislim da pandemija jeste podigla neku svest, ne samo o ekologiji, nego i o ljudskim pravima uopušteno”, kaže Rukeci.

Sa druge strane, aktivistkinja,novinarka i jedna od organizatorki Autonomnog festivala žena Milica Kravić Aksamit smatra da nas je epidemiološka situacija ipak navela da budemo pasivniji. 

“Mislim da je uticala na pasivnost društva globalno, a za srpsko društvo je teško reći šta nas je učinilo pasivnim. Mislim da je to čitav splet okolnosti i niz godina. Mislim da smo užasno pasivni i da je korona uticala na to da u aktivističkom smislu budemo još manje zainteresovani za promene. Da li smo izgubili nadu ili smo promenili sada prioritete… Mislim da jeste oslabilo aktivističku scenu, nekako je obesmislilo, ali opet nekako mislim da su to trenutni utisci. Ako ikad pobedimo koronu i normalizujemo epidemiološki situaciju, ta neka stara normalnost, mislim da će se polje borbe pojačati. A možda ćemo samo morati da se namestimo na nove uslove, kada njih normalizujemo, opet se nadam da ćemo naći nadu i snagu za neku borbu”, kaže Kravić Aksamit i dodaje da kao što nam je obaveza da plaćamo račune, tako je i obaveza da budemo građanski osvešćeni.

“Kada to kažem, mislim da moramo da budemo i da smo dužni da podižemo glas na određene nepravde, jer se ništa ne dešava našim pukim posmatranjem, zatvaranjem u kuće i zabavljanjem sa prijateljenima. Sve je to lepo i treba da se zabavljamo, ali smo istovremeno dužni i da se borimo za bolje sutra i nama i svih ljudi oko nas i ljudi koji tek treba da dođu. Meni je to neodvojivo od reči građanin. Čovek je ujedno i poslušno i neposlušno biće. Mora da bude ujedno i borac i borkinja, samo se tako društvo menja na bolje. Ne postoji drugi način. Sedenjem kod kuće i mirenjem sa svim što se dešava”, ističe Kravić Aksamit.  

Socijalna psihološkinja Bojana Bodroža kaže da ne misli da je pandemija direktno uticala na povećanu ili smanjenu spremnost građana na aktivizam. Ona objašnjava da ljudi preduzimaju aktivističke akcije onda kada osećaju da su njihova prava ugrožena ili je nešto urađeno na nepravedan način. 

“Pandemija je možda podstakla aktivizam kod onih stvari koje su direktno povezane sa pandemijom, ali nije imala nikakve veze sa aktivizmom u onim slučajevima kada to nije povezano sa pandemijom. Izuzetak je eventualno možda onaj prvi početni period pandemije kada smo svi bili onako prilično u stanju neizvesnosti i nismo puno znali o samom virusu i slično, kada su ljudi zapravo, taj prvi period kad smo bili zatvoreni, kada ljudi nisu preduzeli akcije, iako su osećali da su ugroženi, jer opet sa druge strane nismo znali koje su opasnosti usled pandemije i virusa. Dakle, u tom periodu možda su postojale neke stvari zbog kojih su ljudi bili nezadovoljni, ali nisu ništa preduzimali sa druge strane, iz straha od pandemije. Ali, nakon što se ta situacija donekle relaksirala, videli smo da su onda već počeli da se organizuju događaji na kojima se manje ili više vodilo računa o tim nekim preventivnim merama”, zaključuje Bodroža. 

Na podkastu rade: Sanja Đorđević, Nemanja Stevanović, Sanja Kosović, Irena Čučković i Iva Gajić.