Kada je teorotičar evolucije Ričard Dokins, 1969. godine stvorio reč “mim” nije ni slutio da će ona postati internacionalna reč koja će definisati komunikaciju savremenog čoveka na zajedničkoj svetskoj mreži. Za njega je mim, koji je kreirao od grčke reči “minema” koja označava imitirano, zapravo jedinica kulturne evolucije.

Pretpostavlja se da je prva mema nastala mnogo pre interneta kada je u satiričnom magazinu “D Džadž” (The Judge) Univerziteta u Ajovi 1920. godine objavljen strip. Mema spada u kategoriju “očekivanje protiv realnosti”. Po definiciji, da bi nešto bilo mema, mora da se deli i modifikuje, pa je tako ovaj strip postao mema kada je objavljen na Tviteru 2018. godine, nakon čega je dobio i druge oblike fazona.

Marketing stručnjaci spoznali su moć mimova, pa na svojim društvenim mrežama pokušavaju da se dodvore mlađoj publici. Ovakav, forsiran humor, uglavnom ispadne očajan pokušaj, jer se kao takav prepozna, a publika ne odobrava loše fazone u cilju prodaje. 

Stvar postaje ozbiljnija kada se propagandna moć mema koristi i u političke svrhe. Sumnja se da su upravo meme pomogle odnosno odmogle bivšem američkom predsedniku Donaldu Trampu. Kako milenijalci i generacija Z i dalje dominiraju korišćenjem društvenih mreža, izlaznost mladih na izborima bila je veća za 10 odsto kada je Tramp izgubio, u odnosu na 2016. godinu, kada je Tramp dobio izbore, navode podaci centra CIRCLE. Stručnjaci navode da se deo njegovog uspeha i neuspeha može prepisati memama.

Šta kažu mimeri?

Mim stranica Savez ksenofobnih čarapana, kaže admin ove stranice koji je želeo da ostane anoniman, nastala je kao odgovor na jednu vrstu diskriminacije koju su on i njegova drugarica osetili preselivši se iz Kruševca u Beograd i Niš.

Neshvatanje kosovsko-resavskog dijalekta iniciralo je mimove koji su bili u vezi sa kruševačkim govorom i ovim dijalektom. Neki Čarapan, kako nam se predstavio, kaže da su se vremenom proširile teme za mimove.

Ova humoristička i satirična mim stranica je trenutno samo na Instagramu, jer im je Fejsbuk stranica ugašena, kao i velikom broju sličnih stranica. Ipak, on nije odustao.

Mimove, kaže Neki Čarapan, može svako da pravi. Potrebno je samo mim generator, mim šablon ili čak i Paint, i naravno, da imaš profil na društvenim mrežama. Međutim, inspiracija za smešan mim teško dolazi, a neki mimeri u poslednje vreme, navodi on, više nisu smešni, već naporni sa teškim političkim mišljenjima gubeći suštinu mima – a to je humor.

Ipak, komentarišući da mladi imaju slepo poverenje u mimere, kaže da toga ne bi smelo da bude, jer je to neka rendom osoba na internetu o kojoj ne znaš ništa.

Iako je kritičan prema mimerima, Neki Čarapan smatra da nisu mimeri krivi ukoliko im mladi veruju. Problem koji on vidi jeste u tome da ti mladi nemaju predstavljene bolje uzore od samih mimera.

Mimovi u kontekstu medijske pismenosti

Mimovi nisu tu da informišu, nego da nasmeju. Ipak, mladi koje smo anketirali napomenuli su da se ipak informišu na mim stranicama.

Medijska eskpertkinja Tatjana Ljubić kaže da je i ona primetila ovu pojavu, a o samim mimovima kaže da su veoma moćan alat u komunikaciji koji danas koriste svi, upravo zbog njihove viralnosti.

Kada su u pitanju mimovi, važi sve što važi i za informacije koje dobijamo iz medija – treba kritički promisliti da li je to tačno i da li ćemo deliti taj sadržaj.

Emocije, navodi Tatjana Ljubić – veoma su bitne kada je u pitanju shvatanje da li je neka informacija činjenica ili je laž. I opet, to važi i za mimove, naglašava ona.

Stefan Kosanović, fektčeker portala FakeNews Tragač objašnjava da se mimovi ne dekonstruišu, jer se podrazumeva da je u pitanju šala, kao što je napomenuo i naš sagovornik Neki Čarapan.

Ipak, Kosanović objašnjava da FakeNews Tragač dekonstruiše vesti u kojima mediji prenose mimove kao istinu, a ne šalu.

Kosanović ističe da mimovi nisu karakteristika samo mladih, već da ih i stariji koriste, samo u drugačijem obliku i dodaje da se preko mimova ne može informisati kao preko medija, ali da ako ne razumemo mim – to znači da nismo upućeni u aktuelnosti o kojima se priča.

Ono što je karakteristično za mimove koje mediji prenose, jeste stereotipizacija, kaže Kosanović. Ipak, on za podkast Reaguj! daje primer kada je medij preneo mim koji je zasnovan na šali, a ipak mogao da uništi život čoveku sa fotografije.

Na ovoj epizodi podkasta Reaguj radili su: Nemanja Stevanović, Irena Čučković, Sanja Kosović, Sanja Đorđevič i Iva Gajić.

Ova podkast epizoda realzovana je uz podršku organizacije IREX, odnosno programa medijske pismenosti Saznaj i razaznaj koji podržava Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji.