Trenutno ste verovatno na putu do ili od posla ili fakulteta. Putujete, krećete se i migrirate sopstvenim nogama, automobilom ili javnim prevozom. A da li ste ikada kupili kartu u jednom pravcu?

U ovoj epizodi govorićemo o unutrašnjim i spoljnim migracijama mladih. Istraživali smo koji su to pravi razlozi zašto mladi odlaze iz manjih mesta, šta im nedostaje u njihovom rodnom kraju, zbog čega bi se vratili i kako je pandemija uticala na promenu mesta boravka.

Najčešći razlozi zbog kojih se mladi sele u druge gradove ili države jesu obrazovanje i karijera.

Adriana Cindrić je pre skoro 10 godina napustila svoj rodni grad – Suboticu, kako bi se školovala u Budimpešti. Nakon srednje škole, svoje visoko obrazovanje nastavila je u Nemačkoj gde danas studira istoriju i anglistiku.

“U početku nisam imala svoje prijatelje. Trebalo mi je vremena da se naviknem da održavam kontakt sa prijateljima u Srbiji. Ovde sam došla, nisam znala jezik, kada sam išla u školu jezika bili su svi stariji. Vremenom sam upoznala mlade ljude koji su pomogli da izdržim ovde”, prepričava svoje iskustvo Cindrić koja bi se u Suboticu vratila kada se steknu povoljni uslovi kako bi pokrenila biznis.

Sa druge strane, Sofija Ninković, takođe iz Subotice, pre 17 godina kupila je kartu u jednom pravcu kada je školovanje nastavila u Velikoj Britaniji. Kako ona kaže, uvek je znala da ne želi da provede ostatak života u Subotici, pa čak ni u Srbiji, zbog ekonomskih, ali i društvenih razloga.

“Ovde mogu naći bolji posao, ima više prilika za moju struku, okruženje je drugačije, ljudi su mnogo liberalniji, imaju različite stavove, diskusije o socijalnim problemima su dinamičnije nego u Subotici”, objašnjava Ninković.

Rešenje

Motivi za promenu mesta stanovanja zavise od osobe do osobe, objašnjava Ivan Brkljač iz “Tačke povratka” koji pomaže ljudima iz dijaspore da se vrate, zaposle, pokrenu sopstveni posao ili usavrše svoje znanje u određenoj oblasti. On navodi da je preduslov za povratak i razlog za odlazak praktično ista stvar.

“Ljudi koji imaju malu decu odlaze iz Srbije izjavljujući da žele da im se deca se razvijaju u drugom obrazovnom sistemu, dok ljudi iz dijaspore koji dobiju decu u dijaspori, kada shvate da deca nemaju iste običaje i ne govore jezik, često odluče da se vrate”, objašnjava Brkljač.

Osim nostalgije i želje za očuvanjem kulturnog identiteta, oko 44 odsto ljudi bi se vratilo iz inostranstva da postoje prilike za karijerno napredovanje. Međutim, jedan od problema je i nedovoljna promocija već postojećih podsticaja za povratnike, kao što je umanjenje poreza na poreze i doprinose za 70 odsto, navodi naš sagovornik.

“U zapadnim zemljama neto zarada je veća nego u Srbiji. Sa ovim merama koje postoje, poslodavci, a i sami zaposleni, imaju pregovaračog prostora da se izbore za veću, konkurentniju platu u zemlji u kojoj su i dalje troškovi života niži nego na zapadu, i da možda na toj neto razlici mogu da profitiraju”, objašnjava Brkljač.

Na podkastu rade: Iva Gajić, Sanja Kosović, Irena Čučković, Nemanja Stevanović i Sanja Đorđević.