Novu, 88. epizodu podkasta Reaguj! posvetile smo NFT-jevima. Šta je to, pitate se? E pa, nismo ni mi sigurne. Zato u ovonedeljnoj epizodi zajedno pokušavamo da otkrijemo, a samim tim i objasnimo šta je taj NFT, zašto se toliko priča o njemu u poslednje vreme, ali i da li njegova popularnost ima veze sa pandemijom.

IT stručnjak, Goran Milovanović, iz konsultanske kuće za nauku podataka, istraživanja i inžinjering, Data Kolektiv, objašnjava NFT na sledeći način.

“Ako pogledate kriptovalute, ono što znate je da su to digitalni zapisi koji se nalaze na specifičnoj vrsti, bazi podataka. Ona se naziva blokčejn. Samo to ime NFT dolazi iz tog kripto-sveta. Veoma su slični na način na koji se zapravo realizuju u kripto-novcu. Sam NFT u imenu nosi ono što je njegova korenita odrednica, ono što je razlika između njega i neke kriptovalute. Jer samo ime kaže „non-fandžbl-token“ token koji nije razmenjiv. Nešto što se upisuje na blokčejn, što predstavlja jedan digitalni zapis ali nije razmenjiv”, objašnjava on i dodaje da se NFT može pojaviti u bilo kom obliku.

Sa druge strane, digitalni umetnik Vladimir Popov objašnjava da je neka generalna definicija NFT-ja – non fungible token, odnosno oni su oblik tokena koji služi kao digitalni ugovor.

“To je decentralizovani prostor gde vi šta god da uradite u tom ekosistemu, ostaje zabeleženo zauvek kroz programski kod i kroz te pametne ugovore. Non-fungible token, odnosno NFT, je jedan digitalni fajl ili pametni ugovor, ili jedan token, koji je unikatan, znači ne može da se replicira. Nije sad kao valuta pa da imate da je jedan bitkoin, da ga ima ne znam nekoliko miliona ili milijardi, nego je ovo unikatno, kao i umetničko delo, kao i bilo koji jedinstven predmet”, navodi Popov.

Kako su i na portalu Belgradecrypto objasnili: Non–Fungible Token se ponaša kao kriptovaluta – ona postoji na blokčejnu, ima vrednost, i sa njima se može trgovati. NFT je vizuelno upečatljiv, te se samim tim može nazvati i NFT stvaralaštvom ili još jednostavnije NFT digitalnom imovinom. Ovaj nezamenljiv token, ipak, nije samo digitalna slika, već NFT može biti i video, montaža, mim, sličica, kartica, predmet za igrice – maltene bilo šta, ali da je u digitalnom svetu.

Mada NFT može biti mnoštvo toga: ovaj nezamenljivi token je najpoznatiji upravo u umetničkoj industriji. Tako i digitalni umetnik Vladimir Popov trenutno koristi NFT za umetnost. Zajedno sa svojim kolegom namestio je jednu digitalnu kolekciju gde imaju određenu količinu NFT-jeva i gde ljudi mogu da kupe taj NFT.

“Mi smo namestili tu ideju da kroz NFT namestimo digitalni strip koji će biti dostupan ljudima koji budu imali, posedovali NFT iz tog univerzuma, sa tim likom, na primer. I onda imate tu sličicu, uzeli ste NFT i možete da pročitate segment stripa ili ceo strip ili to ćemo još videti kako će roadmap da se razvija u budućnosti. To je otprilike bila ideja za naš projekat i za moj projekat kako sam ja koristio NFT”, navodi on.

Za ulazak u sferu NFT-jeva odlučio se i EXIT festival početkom februara, kada je najavio da ulazi u “Metaverse” i lansira svoju NFT kolekciju u saradnji sa muzičarima. Kako kaže portparolka Exit festivala Milica Dragomirović, Exit je ušao u NFT svet jer prate tehnološki razvoj.

“Srbija nije nužno prvo mesto na koje pomislimo kada pomislimo na NFT, ali postoje festivali koji su u to već ušli, recimo Koačela, tako da je naš instinkt bio da pratimo sve šta se razvija. Metaverse će izvesno da se desi, a naša ideja i želja nije da zamenimo Exit, već da imamo najbolje od oba sveta – i virtuelnog i živog. Idemo na Metaverse, ali ostajemo na tvrđavi, zato će naši NFT biti multidimenzionalni, kako bismo ih koristili i uživo i virtuelno. Želimo da budemo deo takve jedne zajednice i tehnološkog napretka, jer zašto ne bismo bili tu. Modni brendovi su tu, festivali su tu, zapravo razni umetnici ulaze u priču, a mi zastupamo umetnike, tako da je to sasvim logičan korak”, navodi Dragomirović.

Po njenim rečima, pandemija je značajno uticala na položaj umetnika. Metaverse i NFT su način da se umetnici vrate u centar pažnje i da izađu iz podređenog položaja koji su im nametnule striming platforme, kaže Milica.

“Muzička industrija funkcioniše danas tako da, ako izuzmeno nastupe koji su muzičarima najprofitabilniji, koje smo izgubili tokom kovida, vraćamo se samo na striming platforme. Mi tim platformama plaćamo mesečne članarine i imamo pristup celoj diskografiji svih muzičkih umetnika. To je super za nas korisnike, a sa druge strane to muzičare stavlja u podređenu poziciju. Promotivno to gubi veliki smisao. Zato nam Metaverse daje opciju da imamo eksluzivnost koji smo imali ranije kao sa CD-ovima. Vraćamo se u intimniji momenat nas i muzičara, a istoveremeno, taj komjuniti nam daje da budemo bliži sa samim muzičarima. Ovo je način da ih vratimo u centar pažnje”, smatra ona.

U ovoj epizodi podkasta Reaguj! korišćeni su zvukovi sa sajta freesound.org, i to 1, 2, 3, 4 i 5.

Na podkastu rade: Sanja Đorđević, Sanja Kosović, Irena Čučković i Iva Gajić.