Branimir Arsić pobedio je u superfinalu popularne Slagalice i osvojio milion dinara. U podcastu „Život na srpskom“ otkriva nam kako će da ih potroši, priseća se dana kad je ostvario svoj san iz detinjstva, ali i daje priliku da zavirimo u živote mladih genijalaca za koje navijamo u domaćim kvizovima.

Branimir Arsić je 28-godišnji ekonomista iz Novog Sada, potpredsednik Srpske kviz asocijacije (udruženje kviz takmičara Srbije), voditelj pab kviza Inkvizitor i pobednik superfinala Slagalice u 2021. godini. Voli da putuje, sluša dobru muziku, prati sport, mada nikad ne otvara Skočka onako kako to zagriženi navijači rade.

Objasnio nam je da ima dobar razlog za to, a pričamo i o porukama koje je dobijao nakon nastupa u kvizu, o fenomenu Slagalice, o akcentima i Kristini Radenković, o ekipi koja dolazi na pab kvizove, o Arseniju Arsiću i susretu s rekorderom Potere Sinišom Vulićem…

Kako se mali akcionari mogu izboriti za realnu cenu akcija državnih firmi? Nazire li se rešenje problema bezbednosti saobraćaja za stanovnike dela Ostružnice? Da li je mortalitet od kovida najveći kod građana koji su primili Sinofarm vakcinu? Ko će odgovarati što na Vidikovcu 3 meseca niz ulicu curi toplovod? Zašto Beograđani svaku noć imaju vatromet?

Nenad Kulačin je ozdravio i vratio se u studio! DLZ je konačno onaj stari dobri podkast u kome Marko Vidojković i on neprekidno upadaju jedan drugom u reč.

U centru pažnje voditeljskog dvojca bili su poseta Novaka Đokovića Vučićevom propagandnom spotu, dovlačenje građana BiH na Novi Beograd radi turizma i izborne krađe, nova avantura šabačkog naprednog čekićara (razbijanje flaše devojci o glavu) i pad crnogorske Vlade.

Gost najnovijeg izdanja DLZ je pretalentovani prepametni i predobri pesnik, pisac i reper, Marko Šelić Marčelo. Marčelo širi optimizam, nadu i veru u bolje sutra čak i kad ne postoje, zbog njegovih mudrosti ćete gledati ovu epizodu triput, ma, toliko je bio dobar da je jednom od voditelja palo na um kako bi mogao i da se kandiduje za predsednika.

U Magarećem kutku ćete čak dvaput slušati i gledati Čaleta, a zamalo biste i triput, da se odluke u emisiji ne donose konsenzusom. DLZ samo na našem portalu!

Podelite ovu epizodu na Fejsbuku i Instagramu, dok su još u Evropi. Tviter se podrazumeva.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama. U svetlu sve česšćih skandala s kojima se susreću kompanije i brendovi na društvenim mrežama, bilo zbog loše komunikacije, neispunjenih obećanja ili mobinga, ova epizoda posvećena je načinu na koji „cancel kultura“ utiče na sve nas. Dokle je osnaživanje potrošača dobro, a gde počinje zabluda o snazi našeg glasa na mrežama protiv velikih kompanija? Da li ovaj trend može da se prelije i na takozvano političko samopoštovanje u našem društvu? Autorka Miljana Nešković je o ovome razgovarala sa Nikolom Parunom, stručnjakom za odnose s javnošću i digitalne komunikacije. Prva polovina epizode posvećena je ovom fenomenu u sferi korporativnih komunikacije i društvene odgovornosti brendova, a druga načinu na koji isti mehanizmi funkcionišu u političkom životu Srbije.

I Njuz.net i Zoran Kesić su u januaru napravili malu pauzu, ali s Markom Dražićem smo u podcastu „Život na srpskom“ pretresli najzanimljivije vesti kojima smo propustili da se (gorko) nasmejemo.

Situacija Novaka Đokovića, cene čaja na Kopaoniku, 100 evra za mlade – neke su od udarnih vesti kojih smo se dotakli u razgovoru s Markom Dražićem, jednim od urednika satiričnog sajta Njuz.net i scenarista koji stoje iza emisije „24 minuta sa Zoranom Kesićem“. Draža se osvrnuo na početke te saradnje, ali nam daje uvid i u to kako stvari sad funkcionišu.

Priča o lažnim vestima koje liče na Njuz a nisu; otkriva koji političari su najjača inspiracija, a koje pevačice se bune; objašnjava zašto je cela Srbija patila zbog labuda iz Cecinog spota i – naravno – „kako su Srbi prevarili ceo svet“.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Glavni uzročnik zagađenja u Srbiji – pm čestice, jer ljudi lože ono šta im je najjeftinije.

Aerozagađenje u Srbiji među najvećima u svetu. Merenja zagađenja vrlo često nisu relevantna jer ne rade merne stanice. Veliki problem su i deponije, paljevine, ali i loše upravljanje otpadom. Statistika kaže da u Srbiji od posledica zagađenja godišnje umire hiljade ljudi. Zakon o zaštiti životne sredine je dobar, ali su problemi institucije koje ga ne sprovode.