Stiglo je dugo toplo leto, a duga vrela sezona podkasta za mlade, stare, pametne i glupe, „Dobar loš zao“, ulazi u poslednji mesec, pre letnje pauze.

Nenad Kulačin i Marko Vidojković ušli su u duboku analizu komplikovanih i perverznih ljubavnih odnosa u državnom i mafijaškom vrhu, a odmah potom izvršena je stručna analiza pesme „Ne volim te, ali ja, zato što si s Balija“ koju u „voziću“ pevaju novosadski predškolci. Onda su se gledale i neke fotkice.

Gošća koju ste milion puta tražili – Žaklina Tatalović! Pričalo se o tome kakav je Vučić u vazduhu i na zemlji, pa se onda još malo ogovarao Vučić, da bi se sve začinilo anegdotama o Vučićevim avionskim ispadima. Posle ovog gostovanja, nema sumnnje, N1 je favorit za dodelu nacionalne frekvencije.

U magarećem kutku videćete kako pravi novinar (Jovana Jeremić) treba da izgleda i da se ponaša.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i to sa veoma mladolikim gostom – Zoranom Kesićem! Početna tema razgovora je bila spona između odgovornosti i vaspitanja, načina na koje nas od malih nogu postavljen osećaj za sramotu i odgovornost kasnije vodi kroz život i karijere, kao što je vodio i Zorana Kesića – TV autora koji nas zasmejava, često informiše, iznosi jasne stavove, ispravlja krive Drine, ali nikad ne prelazi tu finu liniju odgovornosti. Naravno, kroz razgovor su se nametnula i mnoga druga pitanja kojima je vredelo posvetiti pažnju. Kako danas izgledaju „dva ljubavna tima“ Zorana Kesića, a kako je televiziju doživljavao nekad? Da li treba prvo bacati svoje đubre ili đubre u komšiluku, kako bismo zaradili pravo da svoje bacimo? Da li isključivost prema odvratnim ljudima dolazi s godinama, ali i kako Zoranu Kesiću polazi za rukom da tokom svih ovih decenija na televiziji niti stari, niti ćelavi, nego mu je naprotiv, koža sve mekša i sjajnija? Ovo su samo neke od tema koje je Kesić rasvetlio u svom stilu, tako da je razloga da ne propustite ovu epizodu na pretek.

Bend Kanda kodža i Nebojša izbacio je novi singl „Beton“, a frontmen Oliver Nektarijević nam u podcast „Život na srpskom“ otkriva detalje o istoimenom albumu koji bi trebalo da izađe krajem godine.

U tome se osvrće na svoju borbu s koronom i izolacijom, ali i na devedesete i atmosferu koju je nosilo to vreme. Otkriva nam zašto više KKN ne svira „Proći će i njihovo“, a koja sećanja u njemu budi „Izlazim“. Priča o stvarima koje ga danas inspirišu i onima koje je naučio da prihvati u međuvremenu, o prirodi, lepoti i betonu kojim smo okruženi i koji svi „poljubimo“ – na ovaj ili onaj način.

Oliver Ilić, UG „Savski nasip“: Gradnja na Savskom nasipu je ilustrativni primer da nama vlada mafija koja ne poštuje ni struku ni zakone. Vlasnici kuća, vikendica i splavova na Savi su brojni pripadnici policije i članovi kriminalnih klanova. Šapić laže narod da je najveći broj objekata na Savi sagrađen pre njegovog mandata na Novom Beogradu.

Novog gradonačelnika Beograda ništa ne sprečava da poruši nelegalne objekte na Savi i zabrani dalje bušenje Savskog nasipa, te tako spasi građane opasnosti od pucanja nasipa i poplava na Novom Beogradu.

Ukoliko to ne učini, zbog ugroženosti reni bunara – pola Beograda ostaće bez pijaće vode. Na kriminalne aktivnosti na Savskom nasipu žmure: Beogradski vodovod, Srbija vode, opštinske, gradske i republičke inspekcije, Javni tužilac takođe ne reaguje.

U tragičnoj nedelji, u kojoj smo izgubili velikog Stojana Drčelića, Nenad Kulačin i Marko Vidojković odlučili su da se rukovode mudrošću „Show must go on“, stoga evo i nove epizode podkasta „Dobar loš zao“. U prvom delu emisije, autori su se bavili Dijanom Hrkalović Bukovski, Aleksandrom Šapićem Šapicom i Željkom Mitrovićem DJ Žexom.

Na rehabilitaciju od bliskog susreta sa pobesnelim DJ Žexom, autorima je u goste došao Savo Manojlović. Gotovo ceo intervju se sveo na ogovaranje Željka Mitrovća, ali je bilo priče i o drugim aktuelnim dramatičnim dešavanjima.

U Magarećem kutku shvatićete da bi Ana Brnabić delovala super, samo da je sve ove godine pričala na engleskom.

DLZ, samo na našem portalu, uprkos svemu, do pobede.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama. Gost Miljane Nešković je pisac i istoričar Milan St. Protić koji je govorio o tome do koje mere ljudi danas često ne razumeju političke ideje oko kojih se svađaju i iza kojih se grupišu. Šta je zapravo desnica, a šta se sve danas u Srbiji deklariše kao desnica? A šta je levica? Kako je Ratko Mladić, koji je ratovao noseći petokraku, preko noći postao heroj mladim desničarima? Zašto toliko volimo da se svađamo oko toga ko je bio u pravu, kada pričamo o istorijskim, ali i aktuelnim dešavanjima, umesto da izvlačimo pouke?
U novoj epizodi Milan St. Protić pravio je paralele u političkom razmišljanju na ovim prostorima nekad i sad, ali se osvrnuo i na dominantne političke mentalitete u Rusiji, Americi i Japanu.

Dok „navijamo“ za Nikolu Đurička i njegov uspeh u seriji „Stranger things“, Željko Dimić, u Americi poznat kao Jack Dimich, nam u podcastu „Život na srpskom“ otkriva kako izgleda život srpskog glumca koji se izborio za svoje mesto u američkoj produkciji.
Željkov put je, doduše, bio dosta drugačiji. Seća se kako je 17. avgusta 1992. u 3.15 krenuo u svet jer nije hteo da ratuje i kako je bio jedini Srbin u izbegličkom kampu sa ljudima iz bivše SFRJ. Seća se i kako je s tuđim pasošem sleteo na Aerodrom Džon F. Kenedi u Njujorku, kako je od prve dnevnice kupio sendvič, cigare i pivo i kako je s 11 dolara i 75 centi koji su mu ostali bio najbogatiji i najsrećniji čovek na svetu. Seća se i svih poslova koje je posle radio i kako je u 32. godini, kad je konačno „postao legalan“ primljen na glumu.

Danas ima 56, srećemo ga u gomili projekata na relaciji Beograd – Njujork i saznajemo kako je uspeo da probije „barijeru da neko s prezimenom Dimich može da igra Amerikanca“. Gledali smo ga u hit serijama kakve su „Red i zakon“ i „Mesto zločina“, jedan je od najangažovanijih srpskih glumaca na američkoj sceni, a Los Anđeles zove „Borča“. Odbijao je uloge u filmovima koji „osuđuju kompletan narod“, a uskoro ćemo ga videti i u ulozi kontroverznog biznismena iz Beograda.

„Ja nisam hteo da budem glumac u životu. Ja sam hteo da budem glumac u Beogradu“, otkriva nam Džek Dimić. Svakako, sudbina je odigrala svoje…