Nova epizoda podkasta Snaga uma donosi priču o lepom detinjstvu u užasnom vremenu. Gost Miljane Nešković ovog ponedeljka je doktor prava i aktivista Savo Manojlović koji je ovom prilikom prvi put pred kamerama progovorio o odrastanju u Prištini, pretnjama njegovoj porodici, proterivanju uz pretnje smrću, ali i o prilagođavanju na život u Beogradu, po sasvim novim pravilima. Koliko su turbulentne političke okolnosti dečaka sa Kosova još u detinjstvu predodredile za život koji vodi danas? Koja je veza između porodica koje ovih dana u dolini Jadra trpe pritiske i pritisaka koje je doživljavala porodica Sava Manojlovića, ali i njihovih komšija sa Kosova? Ovo su samo neka od pitanja na koje se Savo osvrnuo u otvorenom razgovoru koji vraća kroz vreme, ali je istovremeno i aktuelniji nego ikad.

Beogradski pank bend S.U.S. (Sistematsko uništavanje sistema) slavi prvih 20 godina postojanja koncertom 17. decembra u Domu omladine Beograda, a u podcastu „Život na srpskom“ Marjan Terzić – Kapetan Terza komentariše i to kako sistem utiče na život pankera.

„Ako si bio panker – nikad nisi bio panker“, citat je koji Terza često navodi kao istinit. U „Životu na srpskom“ priča o tome kako je odrastati kao panker u Beogradu, gde su danas ljudi sa prvih svirki, kroz šta je sve S.U.S. prolazio u proteklih 20 godina i kako je opstao – bez kompromisa.

Otkriva nam i zašto članovi benda uvek nose mornarske majice, zašto pale instrumente na svirkama i kakva razmišljanja nosi pesma „Ja putujem“.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Republički budžet – šta vidimo, a šta ne? Srbija 2025 je nepostojeći plan, već promocija Aleksandra Vučića. Iako se za novi stadion predviđa milijardu evra, za to ne postoji studija opravdanosti.

Javna preduzeća – balast ili potreba? Javne nabavke – manipulacije? Finansiranje političkih partija?

U Srbiji postoje nezakoniti vršioci dužnosti godinama, Vlada u odlasku potvrdila reizbor njih 1.258 u državnoj upravi.

Zakon o ministarstvima po volji vlasti, zbog zapošljavanja prekobrojnih partijskih kadrova.

Zakon o sprečavanju korupcije je napisan sa manom jer se nakon dve godine od prestanka javne funkcije brišu podaci o imovini funkcionera.

U Zakonu o utvrđivanju porekla imovine ne postoji kontrola imovine u kripto valutama.

Gost: Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija

Nova epizoda podkasta koji čeka da mu padne saksija na glavu, „Dobar loš zao“ je stigla do vas! U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković posvetili su čitavih dvadeset minuta imenovanju Aleksandra Vulina za šefa BIA, pre svega da bi vam utuvili u glavu da to predstavlja ogromnu opasnost za državu, njenu bezbednost i bezbednost njenih građana. Vodila se žučna polemika oko toga da li je Vučić urlikao preko telefona zbog Kosova ili zbog fudbalske reprezentacije, a pohvaljena je i akcija hapšenja Sime Spasića koji je opoganio automobil TV N1…

…što je idealan uvod da najavimo ovonedeljnog gosta, programskog direktora N1, Igora Božića, koga autori DLZ, iz samo njima poznatih razloga, zovu „budući šefe“. Božić je detaljno obrazložio zajedničku jednodnevnu protestnu akciju televizija N1 i Nova S, koje su crnim ekranom slikovito pokazale kako će izgledati srpska medijska scena ako režimu uspe gašenje ove dve stanice. Igor je govorio o Vulinovom unapređenju, kosovskim prilikama i neprilikama, ali i o tome kako je biti novinar N1 na Vučićevim konferencijama za štampu, pošto otkako je zaseo na vlast samo s njima ulazi u verbalne duele.

U Magarećem kutku videćete vrača i možda napokon izgubiti razum.

Nova epizoda podkasta Snaga uma je pred vama! Gost Miljane Nešković ovog ponedeljka je Vladimir Pajić, umetnik, konzervator, restaurator i odbornik Skupštine Beograda ispred Pokreta slobodnik građana. Kako je Pajić nedavno oslikao mural Milutinu Zariću na jednom od stubova Starog savskog mosta, a svojevremeno i pokrenuo inicijativu MOSTAJE, kao odgovor na najave o rušenju tramvajskog mosta u centru Beograda, tema današnje epizode je gubitak niti sa sopstvenom kulturom, kao i odnos takozvanih „nacionalnih interesa“ sa našom strahovito bogatom, ali i krhkom kulturnom baštinom. Simbolično, „gost“ ove epizode je i sam Stari savski most, jer je Pajić u studio doneo maketu mosta koju je pre nekoliko godina izradio, kada je prvi put opstanak mosta doveden u pitanje.

Tijana Kondić ovih dana promoviše svoj roman „Buka“, a u podcastu „Život na srpskom“ priča o svemu što je prošla posle uspeha filma „Nataša“ Ljubiše Samardžića, po kojem je cela Srbija zna.
Tijana se priseća kako je s projekcija filma „Nataša“ izlazila, jer „nije mogla da gleda samu sebe kako umire“, ali ovom prilikom otvoreno priča i o svemu što se dešavalo posle uloge koja ju je proslavila dok je bila tinejdžerka – od pokušaja da upiše glumu i traženja sopstvenog izraza u različitim projektima, preko selidbe u Izrael do ličnog iskustva koje joj je poslužilo kao inspiracija za novi roman.

Govori o sopstvenoj spremnosti da se upušta u izazove i o uvek spakovanoj torbi nasred dnevne sobe, o umetnosti koja je uzbuđuje i dalje, a priliku da je lično sretnete imate 15. decembra, kad će u Delfi knjizari kod SKC-a održati promociju romana „Buka“.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

U Srbiji nema nijedne forme života u kom nema nasilja. Ono je postalo stil življenja. Ako je nešto postradalo u poslednjih 30 godina, to je porodica i obrazovanje. Mi smo napredovali u nazadovanju. Kultura je zgažena, a ona je pretpostavka za sve, nema ništa bez nje.

Odnos dece prema nastavnicima je posledica, uzroke lošeg ponašanja treba tražiti u obrascima koje pokazuju odrasli, a pripadnici vrha vlasti su glavni vinovnici koji su nas udaljili od demokratizacije društva. Sve je lažomanija i prevarologija.

Transformacija porodice je globalan problem jer nikada nije bio veći raskorak između roditelja i dece. Decu danas obrazuju mediji i političari, a ne knjiga i roditelji. Vozeći se tramvajem od Voždovca do Slavije slušao sam razgovor dve devojčice u kom nije bilo nijedne rečenice bez psovke – to je pokazatelj dokle smo stigli. Srušila se tradicionalna porodica, nova nije formirana.

Nikada nisam imao problem nediscipline sa studentima, jedino što me brinulo je, da će me student pitati za neku knjigu koju nisam pročitao iz oblasti koju ja pokrivam. Problem je i u autoritetu škole i profesora. Recept za kolege je: ne namećite deci svoju viziju sveta, slušajte mlade šta vam govore.

Ovo što danas zovemo univerzitet, to je za mene čudesna atmosfera zamrlosti i potpune indiferentnosti o onome što se dešava u društvu.

Gost: prof. Ratko Božović, sociolog