Povremene svađe, ružne reči, lupanje vratima i „Mama, mrzim te“, nažalost su često sastavni deo predpubertetskog, ali i pubertetskog perioda, ali kako jedna mama prelazi preko svega, smiruje situaciju i uči decu da kažu izvini, u novoj Mamazjaniji otkriva naša gošća, glumica i rediteljka Milena Pavlović, majka troje dece, od kojih najstarija ćerka ima 20 godina, mlađa 16, a najmlađi, sin, uskoro puni 13.

Posao bez radnog vremena i umetnički život, ne idu na ruku mami koja vaspitava troje, kako sama kaže, potpuno različite dece. Ipak, beskrajni razgovori, strpljenje i upornost, recept su za izlazak iz krize u odnosima dece, u adolescentskom dobu i roditelja, čije je slobodno vreme svedeno na minimum, a tolerancija na večitom ispitu.

Ona opisuje ključne momente u životu zaposlene mame, koja svakodnevno balansira između pozorišta, glume i troje dece. Takođe otkriva kako izaći na kraj sa pubertetom, ali kako izgleda i kada dete krene maminim i tatinim stopama, pa se u porodični odnos umeša i kolegijalni.

Ljubav prema deci, i uvid u njihova interesovanja, želje, osećanja i cijeve, Milena je prenela na posao što je dovelo do režije dečjih predstava, ali i rada na dečjim emisijama.

Naša gošća u Mamazjaniji otkriva i tajne uspeha u vaspitanju, za koje priznaje, nema recept, ni univerzalni šablon, ali određene metode olakšale su tešku predpubertetsku fazu, za koju tvrdi da je najteža. Mamama sa troje male dece poručuje da budu strpljive i da ih nauče da što ranije shvate koliko je i zašto važno da imaju kontrolu nad svojim ponašanjem i da preuzimaju odgovornost za svoje postupke.c

Lana Nikolić, novinarka i aktivistkinja, u podcastu „Život na srpskom“ govori o odnosu našeg društva prema osobama s invaliditetom, ali i nerazumevanju, strahovima, predrasudama s kojima se suočava.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Podkast „Dobar loš zao“ neumorno nastavlja emitovanje i u sred letnje žege!

U novoj epizodi Nenad Kulačin i Marko Vidojković upitali su se kako je evolucija skrenula ka Aleksandru Martinoviću, zašto se umesto 61 na glasanju za smenju Gašića našlo svega 37 poslanika opozicije, uputili su podršku policajki Katarini koja je javnosti doturila zapisnik saobraćajne nesreće koju je izazvao kum Nikola, a posebna poslastica bio je razgovor o 14.000 procurelih botovskih naloga.

Gošća u ovoj epizodi je uticajna tviterašica, novinarka i aktiviskinja, Biljana Lukić. Gospođa Biljana je, između ostalog, iznela svoje mišljenje o protestima, opoziciji, spremnosti režima na primenu sile i paklu koji nas očekuje sa početkom nove školske godine.

U Magarećem kutku, učimo novu reč: izbacati!

DLZ, jedini podkast u ovom delu sveta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, na našem portalu, sredom od osam.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi donekle intiman razgovor sa narodnim poslanikom Pokreta slobodnih građana, Natanom Albaharijem. Natan je rođen u Beogradu i upisao osnovnu školu u Zemunu, u koju je išao i njegov otac, proslavljeni pisac David Albahari, nakon čega se porodica preselila u Kanadu, gde je Natan završio Političke nauke na univerzitetu u Kalgariju, kao i master iz oblasti evropskih integracija na Univerzitetu u Bonu. Po povratku u Srbiju, vodio je brojne projekte iz oblasti za koje se školovao, da bi se posle priključio Pokretu slobodnih građana. Ipak, ispod objave na društvenim mrežama Pokreta slobodnih građana o njegovoj akademskoj i radnoj biografiji, najmanje je bilo reči o njegovoj stručnosti, a najviše o njegovom jevrejskom poreklu i to onih komentara koji su bez zadrške iskazivali mržnju prema svim pripadnicima Jevrejske zajednice i bili pokazatelj čistog antisemitizma u 21. veku, u našoj zemlji. Natanova politička angažovanja najviše su usmerena ka diplomatskim pitanjima, ipak, skoro svako njegovo javno obraćanje isprate i komentari u kojima se pokazuje čist fašizam. Ovo nisu jedini pokazatelji antisemitizma u sadašnjoj Srbiji. Od bacanja sekire na Jevrejsko groblje, preko iscrtavanja kukastog krsta i upadanja na izložbe, jasno je da je reč o devijaciji koja prevazilazi okvire govora mržnje s opskurnih naloga na mrežama. Takođe, svima je jasno i koliko daleko antisemitizam i fašizam mogu da odu, ako se na njih ne reaguje adekvatno i na vreme. Upravo zbog toga, Natan je pristao da razgovara o svom odrastanju, o stereotipima sa kojima se susretao, ali i koje je osećao i koji u poslednje vreme rastu, o čemu svedoči i podatak da smo kao zemlja u međunarodnim krugovima označeni kao država s rastućim trendom ekstremne desnice i antisemitskih tendencija, koje i dalje prolaze ispod radara.

Jedna od najomiljenijih doktorki u Srbiji, specijalistkinja oftalmologije, dr Katarina Bajec, autorka emisije “Zdravo misli”, ali pre svega mama dva dečaka, gošća je nove epizode Mamazjanije.

O vremenu kada je bila na studijama, a na drugoj godini rodila prvog sina, doktorka Bajec priča bez zadrške i opisuje kako izgleda biti paralelno jedna od najboljih studentkinja Medicinskog fakulteta i brižna mama, i naglašava da ništa nije nemoguće uz čvrstu volju i malo požrtvovanja.

Koliko je važno zdravlje deteta, toliko je bitno stanje u kojem su mama i tata, a doktorka Bajec prošle godine suočila se sa operacijom benignog tumora na dojci i tom prilikom osetila je kako izgleda biti pacijent i koliko je važno da žene, posebno majke, vode računa na vreme o svom zdravlju i nipošto ne odlažu preventivne preglede.

Ona nam otkriva najveće čari kod podizanja dva deteta između kojih je razlika čak 17 godina. Takođe, savetuje kako da se pored svih obaveza i pritisaka koje nameće savremeno društvo, jedna majka svakodnevno posveti detetu bar na nekoliko minuta.

O ovim, ali i o metodama savremenog vaspitanja, izazovima za mlade žene, koje su majke, zdravoj ishrani dece u vreme kada jedva stižemo da na sto postavimo kuvano “na kašiku”, i mnogim drugim temama roditeljstva, iz bogatog iskustva, kao majka, ali i kao lekar, razbija predrasude i svojim savetima, uči nas doktorka Bajec, da budemo nežnije i bolje prema sebi, a tako ćemo biti i prema svojoj deci.

O radu, iskustvima i misiji „Solidarne kuhinje“ u podcastu „Život na srpskom“ govore Slobodan Sailović i Anja Vujović.

Već tri godine volonteri „Solidarne kuhinje“ u Beogradu triput nedeljno dele besplatne obroke najugroženijima u našem društvu. Neretko na društvenim mrežama osvanu fotografije „najtužnijeg reda za hranu“, a Slobodan i Anja kažu da je taj red sve duži. Ipak, u njemu se dešavaju lepe stvari i otkriva najhumanije lice Beograda.

Ovom prilikom saznajemo kako funkcioniše Solidarna kuhinja, kako se finansira i sa kakvim izazovima suočava, ko su ljudi uključeni u njen rad, ali i koga sve sreću među onima koji dolaze po obrok.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.