Glumica, voditeljka, avanturistkinja Hristina Popović, mama jedanaestogodišnje devojčice, opisala je svoj odnos sa ćerkom, koji bi za većinu porodica u Srbiji, bio u najmanju ruku neuobičajan, a o krivici nije mnogo razmišljala, dok se sa pomenutom temom nije susrela u našem podkastu.

Njih dve su drugarice i razgovaraju o svemu, ali zna se ko je mama, a ko ćerka. Kako joj je dete raslo, Hristina nije bila svesna one klasične savesti koja „grize“ i proganja majke koje neprestano razmišljaju o tome šta su uradile „kako ne treba“, „kakve će posledice prouzrokovati njihov odnos prema detetu“, i tome slično. Ipak, i kada je krivica izlazila iz senki, Hristina je naučila sa njom da se nosi.

Konstantno preispitivanje, međutim, ne dovodi nas do rešenja, već samo srljamo u još veći ambis nedoumica i dilema, a krivica o nedovoljno dobro obavljenom poslu u vaspitanju deteta, zapravo je naša stalna težnja ka savršenstvu, pa i po pitanju roditeljstva, objasnila je Nikolina Milosavljević, dečja psihološkinja, psihoterpeut i praktičar terapije igrom.

Aleksandar Petrović poznatiji kao Aca Seltik, frontmen benda Orthodox Celts, u podcastu „Život na spskom“ razotkriva dodirne tačke između Srbije i Irske kojih ni mnogi fanovi nisu svesni.
Orthodox Celts će 17. marta u Domu omladine 30. put koncertno obeležiti Dan svetog Patrika, nacionalni irski prznik, a Aca Seltik nam u podcastu „Život na srpskom“ otkriva kako je počela ta najduža rok tradicija u Srbiji i kakve zapravo sve veze Srbi imaju sa Ircima.

Podseća kako su „Kelti bili i ostali ovde“ i skreće nam pažnju na tragove koje su ostavili, komentariše istraživanja srpskog DNK koja pokazuju čije sve gene nosimo, pravi paralele na nivou mitologe, istorije, ali i savremenog načina života u Beogradu i u Dablinu.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Rasulo sa novobeogradskim splavovima na Savi počelo je pre deset godina! Današnja gradska vlast ne želi red na reci, već legalizovanje kriminala i krupnog kapitala. Ne sme novac da bude jedino merilo za postavljanje splava na reci! Lokacije za splavove izlicitirali su ljudi sa sumnjivim kapitalom kojima ugostiteljstvo nije osnovna delatnost.

Ova vlast mora da shvati da ne sme da tera vlasnike splavova koji su poštovali zakon i sva pravila koja je država uspostavila kada su se doseljavali na Savu pre 30 godina. Pozivam Šapića i Vučića da dođu i kažu mi koga ja ugrožavam sa splavom od 50 kvadrata.

Pre 30 godina, splav nije smeo da bude viši od 6 metara, morao je da ima velike prozore na obe strane, kako bi se kroz njega videla reka, razdaljina između splavova morala je biti 15 metara uzvodno.

Pravila su se poštovala do pre 10 godina, kada je počela najezda splavova na nekoliko spratova koji su postavljeni bez reda i zakona. To nisu splavovi, nego Hiltoni od njih se ne vidi ni reka, ni nebo. Zbog takvih sada ispaštaju građani kojima je splav od 50 kvadrata jedina imovina i mesto za život! Lokacije su dobili ljudi koji će podići splavove od 500 kvadrata, u pitanju su milioni evra!

Gošća: Margarita Petrović, vlasnica splava na Savi u Novom Beogradu

Nova epizoda podkasta „Dobar loš zao“ posvećena je dvadesetogodišnjici od atentata na premijera Zorana Đinđića. Ceo studio je relociran na tajnu poziciju (u Francuskoj), kako bi Nenad Kulačin i Marko Vidojković (i gost) ovu epizodu snimili zajedno.

U prvom delu autori su se podsetili jezive sudbine prvog srpskog demokratskog premijera, koju je pratila naša jeziva sudbina. Bavili su se Vučićevim kukumavčenjem kod Marića, skraćenicom novog firerovog pokreta, kao i herojskim povlačenjem Nemanje Vidića iz bitke za predsednika FSS.

Gost, nekadašnji član vlade Ante Markovića Zorana Đinđića, bivši poverenik za informacije od javnog značaja, a trenutno advokat, Rodoljub Šabić!

Ima li potrebe napominjati da je celokupno gostovanje posvećeno sećanju na pokojnog premijera, analizi kako je atentat uticao na Srbiju i ima li uopšte budućnosti za nas.

U Magarećem kutku, moći ćete da se zapitate gde će dogodine biti koncert Beogradskog sindikata u Nišu.

DLZ, jedini srpski podkast pod zaštitom Međunarodnog PEN centra.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa pevačicom Zejnom, kojoj su se slegli utisci posle bure reakcija koju je izazvala oko Pesme za Evroviziju, što pesmom i nastupom, što svedočenjem o diskriminaciji i rasizmu sa kojim se susretala još kao devojčica. U iskrenoj ispovesti, Zejna je govorila o svom odrastanju, školovanju, uklapanju u sistem koji na nju gleda drugačije zbog boje kože, svojoj borbi za jednakost svih ljudi koji samo žele da budu ljudi, ali je i podelila intimnu priču o problemima koje je imala u trudnoći i stresu kroz koji je prošla u vezi sa rađanjem njene ćerkice, koja je danas srećna i zdrava devojčica iako je rođena kao beba u vrlo rizičnom stanju. Kroz sve ove životne okolnosti, Zejnu je vodila mentalna snaga, ali i snaga ljubavi koje je uvek bila puna. Pred vama je je priča o ispravnosti i nepravdi, o borbama i pobedama, o snazi majčinske ljubavi, ali i o trijumfu jedne žene koja se sama izborila za život koji je oduvek želela da živi, uprkos svim preprekama.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h – sledi prava delicija. Vodič kroz današnji „Masterklas o maštanju“ je Milutin Petrović, filmski autor, režiser, muzičar, slobodan mislilac i jedan od najboljih poznavalaca istorije POP kulture ovog grada.

Sa Milutinom može da se priča zaista o širokom spektru temu – za ovo izdanje „Šta bi bilo – kad bi bilo“ izabrali smo razgovor o slobodi, o tome da li smo i koliko nezahvalni, kao i ko su „oni kojima se sve može“, a ko oni koji „moraju“. Pitanje kojim započinjemo ovu epizodu glasi kako je moguće da kao režiser i autor blockbuster filma i serije „Nečista krv“ već ne radi na nekom novom velikom projektu.
Milutin nam otkriva koje savete, zlata vredne mu je dao Goran Bregović, šta bi radio da je on neko po pitanju kulturnog života grada i kako glasi sinopsis nikada snimljene serije pod nazivom „ŠBB KBB“ gde su glavne uloge trebali da glume Sonja Savić i Srđan Todorović.
Saznaćemo i koji je glavni sastojak svakog jela koji je naučio od Helge – supruge Hogara Strašnog.
Ovo su samo neke od tema novog „Masterklasa o maštanju“ čija je premijera u nedelju u 18h.

Dobrodošli sanjari!
Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S.

Dobra priča sledi.

Egzotična putovanja, dizajnerska odeća, vredna umetnička dela nisu nešto što u Srbiji mogu da priušte samo najbogatiji, a to je samo jedna od predrasuda koje nas koče da živimo kako želimo i koju u podcastu „Život na srpskom“ razbija Monika Husar.

Monika Husar se nedavno vratila s Maldiva, gde je išla u sopstvenom aranžmanu i prošla mnogo bolje nego da je uplatila egzotičan zimski odmor u nekoj turističkoj agenciji. Na njoj uvek svi primete interesantne modne komade, neretko poznatih dizajnera – nalazi ih na buvljaku. Svoje snove iz detinjstva ostvaruje kao direktorka male agencije za odnose s javnošću u oblasti kulture, a u podcastu „Život na srpskom“ otkriva šta sve stoji iza i kako živeti sa stilom u Srbiji bez neke astronomske plate.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Procena je da u našoj zemlji ima oko 1000 udruženja za zaštitu životinja..Najčešći razlog za njihovo postojanje nije ljubav i briga o dobrobiti napuštenih životinja nego nezakonito sticanje hiljade evra na konto projekata, nameštanih javnih nabavki i donacija iz države i inostranstva.

U Srbiji postoji oko 4.000 nelegalnih odgajivačnica, koje „štancuju“ pse i prodaju ih na crnom tržištu. Samo njih 80 posluje legalno. Zbog svega toga, naša je zemlja je na meti međunarodnih policijskih organa zbog šverca životinja. U tom poslu obrću se milioni evra.

Za četiri godine Srbija je potrošila oko 100 miliona dolara na tzv. brigu o napuštenim životinjama, a problem i dalje postoji. Samo na ime odštetnih zahteva za ujede pasa odvojeno je 6 milijardi dinara. Većina tih ujeda je lažna jer postoje organizovane grupe koje se bave nameštanjem slučajeva.

Nije jasno zašto se menja Zakon o dobrobiti životinja kad je postojeći dobar, samo se ne primenjuje. Trebalo bi povećati kazne, ali i nadzor rada prihvatilišta. Trebalo bi naterati Upravu za veterinu da radi svoj posao, umesto što žmuri na zlostavljanje životinja.

Izmenom zakona o dobrobiti životinja na mala vrata mogla bi da uđe eutanazija tj. ubijanje životinja. U Radnoj grupi je dvadesetak udruženja, od kojih samo dva ili tri ispunjavaju zakonske uslove za učešće u tom radnom telu ministarstva.

Gošća: Aleksandra Dudić, NVO „Solidarno za životinje i prirodu“

Nova epizoda podkasta „Dobar loš zao“ sveže je ispečena. Bolje epizoda, nego voditelji! Nenad Kulačin i Marko Vidojković zahvalili su se u prvom delu emisije Borisu Tadiću, zbog kog sada svi znaju šta im se dešava, aplaudirali su jednoj divnoj bakljadi i „u glavu“ su izbrojali koliko je bilo sveta na skupu podrške tužiteljkama, a koliko na „pravoslavnoj mobilizaciji“.

Gost je, po četvrti put u DLZ, novinar Cvijetin Milivojević! Cvijetin je ovog puta, može se reći, iznenadio autore svojim stavovima o situaciji na Kosovu i uvođenju sankcija Rusiji, ali u DLZ je svako iznenađenje dobro došlo, a razgovor je, u najboljem maniru vaše omiljene emisije, protekao u prijateljskoj atmosferi, uz zdravu dozu humora.

U Magarećem kutku moći ćete da čujete koliko ljudi živi u Željku Mitroviću.

DLZ, jedini podkast u Srbiji pod zaštitom Međunarodnog PEN centra.