Ideja o 5.000 specijalaca lepo zvuči, ali od toga neće biti ništa, jer se za taj posao na konkursu mora prijaviti 25.000 ljudi, koliko nema čitava Vojska Srbije. Nemamo dovoljno tenkista, artiljeraca, pešadinaca jer je popuna mala. Da bi se ponovo uvelo obavezno služenje vojske mora se manjati Ustav.

Većina teškog naoružanja i dalje je iz vremena JNA, ali još veći problem su ljudski resursi. U vojsku malo ko hoće zbog loših uslova rada, loših plata, zato je Vojsku Srbije u poslednjih 5-6 godina napustilo preko 10.000 profesionalaca. Prošle godine u penziju je otišlo 5 pilota, a akademiju završilo 4. Avione neće imati ko da vozi.

80% pripadnika Vojske Srbije ima manju platu od republičkog proseka, zato svršeni akademci plaćaju ostatak duga i odlaze iz vojske. Dešava se da im strane kompanije i vojske otplaćuju dug jer dobijaju profesionalce u čije je školovanje Srbija uložiila oko milion dinara godišnje.

Profesionalni vojnici su na dnu zaposlenih u javnom sektoru jer nemaju regres i topli obrok, ne dobijaju naknade za prekovremeni i noćni rad, zato sindikat predlaže kolektivni ugovor, ali država ne prihvata predloge i ne čuje vapaje. Vojnici nemaju ista prava kao kolege u policiji, većina njih radi na ugovore na određeno. Kada im takav ugovor istekne, komandant ima pravo da ne objašnjava nikome zašto vojniku nije produžio ugovor o radu.

Vojsku Srbije vode lobiji na čelu sa penzionisanim generalima JNA koji su uzurpirali odbrambeni sistem jer vojsku doživljavaju kao privatnu firmu. Direktor VBA je 4 puta nezakonito vanredno unapređen i kao takav sedi u Savetu za ljudske resurse.

Niko nije kriv za smrt podoficira Dejana Stojkovića koji je poginuo u junu 2021. na vojnoj vežbi koja to nije bila, već poligon za pokazivanje naoružanja političarima i kupcima oružja. Niko nije optužen ni za slučaj „helikopter“ u kom je poginulo sedam ljudi, iako su nadređeni protivno pravilima naredili poletanje.

Gost: Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije.

Nova epizoda podkasta „Dobar loš zao“ snimljena je u starim uslovima, jer je Marko Vidojković privremeno napustio „sigurnu kuću“ da bi mogao da krešti u studiju i uoada drugima u reč. Nenad Kulačin i Vidojković su prvi deo emisije posvetili sretenjskim protestima proruskih ekstremista u Beogradu. Pokušali su da odgonetnu u kom procentu su nasilni protesti bili organizovani od režima a u kom od Rusije, zašto su uhapšena samo dva čoveka, od više desetina koji su divljali ispred predsedništva, ali su upozorili i na potencijalnu opasnost u kojoj se pritvorenici Zlatanović i Knežević nalaze. Nametnulo se i pitanje da li je Vučićevo ponavljanje da je spreman na implementaciju sporazuma s Kosovom iskreno ili je to bio neki „štos iz Minhena“.

Gost je zubar, budući kapetan u srpskoj mornarici, sveži ćale (po drugi put) i narodnj poslanik Zajedno – Đorđe Miketić! Duhoviti Miketić je sa autorima razgovarao o tome da li srpska ratna mornarica u prevodu znači ulazak u NATO, rasprava je zatim skrenula ka odmetnutoj južnoj stpskoj pokrajini Kosovo, da bi stigla do prvih predizbora u istoriji srpske politike i to predizbora za beigrwdskog gradonačelnika, na kojima je upravo Miketić jedan od kandidata.

U Magarećem kutku moći ćete da se uverite u to da premijerka pojma nema odakle se finansiea RTS.

DLZ, jedini srpski podkast pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, istovremeno na našem portalu i YouTube!

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa reperkom i muzičarkom Ivanom Rašić, Sajsi MC koja je na snimanju blistala u osmom mesecu trudnoće. Govorila je o svim promenama koje je kao trudnica doživljavala, svemu čega se plašila u periodu svog života kad je mislila da je „trudnoća nešto najgore što može u životu da joj se desi“, ali i o svom sazrevanju, osvajanju samopouzdanja, sticanju znanja i postavljanju i rušenju granica, po čemu je baš poznata.

„Ne znam kako je u blagoslovenom stanju, ne znam ni šta to znači. Kad mi je krenula trudnoća, išla sam po kuči i vikala zašto se romantizuje ovo stanje, kada nije uopšte tako. Imala sam mučnine. To je normalno, da ti je čudno, da ti je u glavi magla, da hoćeš da padneš u nesvest, da jedva ustaneš… I onda sam mislila da to neće da prestane nikad i bila sam iz fazona – čekaj, da li se ovo trpi devet meseci? Zašto se laže da je ovo super, kad mi nije super? Osećam se sputano. Plus, bilo je mnogo vruće, bilo je leto hard core, pa je bilo još gore sve i stalno sam se pitala zašto se ne priča istina? U stvari, istina je na kraju da svaka žena to doživljava drugačije. To jeste jedna od najvećih istina o trudnoći. Neke žene imaju teške trudnoće, neke imaju lake. Posle su mi objasnili da je ova moja lakšam ja sam mislila da je teža. Nemaš prosto s čim da uporediš. No, to blaženo stanje nije adekvatan izraz, barem meni“, rekla je Ivana Rašić u razgovoru sa Miljanom Nešković u novoj epizodi podcasta Snaga uma.

Igor Vince učestvuje na ovogodišnjoj Pesmi za Evroviziju, sprema projekat s Big Bendom, a u podcastu „Život na srpskom“ priseća se kako je istražujući perkusije otišao u Afriku i postao jedini belac u bendu čuvenog Femija Kutija.

Igor Vince je u ovu godinu ušao s dva hit singla – baladu „Reči“ s njim je otpevala Zoe Kida, a „Zato što volim“ je eksplozivna stvar koja ga je s Banetom Lalićem uvela u trku Pesme za Evroviziju. Muzika je davno Igora odvela i mnogo dalje. U podcastu „Život na srpskom“ saznajemo kako je stigao do nekih od najprestižnijih scena sveta i to kao perkusionista legendarnog afričkog benda.

Igor se priseća svog prvog puta u Afriku, kad je u Senegalu boravio kod jedne porodice i shvatio tajnu afričkih muzičara. Sledi uzbudljiva priča o čuvenom klubu „The New Afrika Shrine“ u Nigeriji, kad su ga svi upozoravali da je to opasno mesto, posebno za belce, i da „tamo ljudski život najmanje vredi“ – Igor je upravo tu upoznao Femija Kutija, koji mu je poklonio svoje odelo. Baš 2015. godine, kad je objavio svoj prvenac „Let’s Do It”, Igor Vince postaje i zvaničan član benda “Femi Kuti & The Positive Force“, jedini stranac među muzičarima koji svi potiču iz istog plemena…

Autorka podcasta Život na srpskom je Ana Kalaba.

Nova epizoda podkasta „Dobar loš zao“ počinje i završava se sećanjem na nedavno preminulog viteza arhitekture, Dragoljuba Bakića, inače trostrukog gosta dvojca bez kormilara.

Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije pokušali da uđu u glavu predsednika, pa su brže bolje odatle pobegli. Isto se desilo kad su pokušali da uđu u glavu premijerki, a onda im je samo preostalo da pevaju „Jedan je Nemanja Vidić“ i „ŠČ!“

Predsednik Građanskog demokratskog foruma, Zoran Vuletić, gost je vredan pažnje, jer gotovo niko od domaćih političara ne priča tako otvoreno o tako bolnim temama kao što su ratovi devedesetih i njihove posledice. Vuletić je prvi na listi potpisnika javnog apela za potpisivanje sporazuma s Kosovom, pa je iz te pozicije, zajedno sa autorima, pokušao da odgonetne kome će se Vučić prikloniti carstvu – on se boji, Rusima.

U Magarećem kutku moći ćete da vidite u odnosu na koga Jovana Jeremić deluje kao normalna osoba.

DLZ, jedini podkast u Srbiji pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, istovremeno na našem portalu i YouTube!

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa narodnim poslanikom Demokratske stranke, Srđanom Milivojevićem, čovekom kom se u proteklih desetak dana u Skupštini svašta izdešavalo: krio se ispod klupe kako bi prevario predsednika Skupštine da mu da reč, održao je govor zbog kog mu je jedan osuđeni silovatelj pretio, a postao je i omiljena tema domaćih tviteraša. Kako to da svaki put kad pomislimo da nam je parlamentarni život dotakao samo dno dostojanstva pogrešimo u ubrzo nas neka nova nečuvenost demantuje – uvek može luđe? Ko su ljudi kojima se ovakav način vođenja politike dopada? Ko su uzori onima kojima je sve ovo nedopustivo? Ovo su samo neki od fenomena koji su bili tema nove epizode podcasta Snaga uma, sa Srđanom Milivojevićem.

Bend Sunshine se koncertom „30 ‘dina na betonu“ 14. februara u Domu omladine Beograda vraća tradiciji iz devedesetih, ali Bane Sunshine u podcastu „Život na srpskom“ priča o tome kako se u međuvremenu dosta promenio.

Poznat kao frontmen iz kojeg seva specifična energija, večiti buntovnik i impulsivan dečko iz bloka (a nisu tajna ni njegovi problemi sa zakonom), Bane govori o traženju unutrašnjeg mira, knjigama Lujze Hej i monahu Arseniju koji mu je posebno gotivan lik. Otkriva kakve danas borbe vodi sa svojim demonima i analizira svoju prošlost – usput se priseća zezanja u bloku, bežanja iz vojske u peglici, treninga sa ćaletom, pa i raspada benda Sunshine, koji je za mnoge fanove i dalje misterija…

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Na informativni program troši se 40 posto resursa RTS-a, ostalo je većinom spoljna produkcija. Potera, Stigni me ako znaš, Ja volim Srbiju, i mnoge druge emisije su proizvod drugih kompanija. Jedan od primera za to je izvršna produkcija Filming prodakšn koja ima jednog zaposlenog, a koja proizvodi emisiju opremom RTS-a u njegovom studiju. To je uvredljivo za radnike RTS-a koji znaju da rade svoj posao, a bezobrazluk u odnosu na novac građana koje troši RTS.

Voditeljka „Stigni me ako znaš“ prima platu na RTS-u, a u isto vreme prima i honorar od spoljne produkcije koja se emituje na RTS-u. Krajem decembra smo usvojili etički kodeks koji bi trebalo da spreči ovakakv sukob interesa. Postavlja se pitanje, šta onda ljudi koji su zaposleni na RTS-u rade za platu jer su svi angažovani u spoljnim produkcijama?

Varijabile su nagrade koje propisuje generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević, ali je problematično to, što su one vrlo često veće od plata i način da isti ljudi svakog meseca dobijaju ogroman novac. Za to se utroši milion evra godišnje!

Za odlazak na Izbor za pesmu Evrovizije RTS je izdvojio 140.000 evra. To je opravdan trošak.

Naplata takse za javni medijski servis preko računa za struju nije prevara potrošača, jer RTS proizvodi i program koji nije komercijalan, a gledanost mu nije po svaku cenu prioritet. Iako zakon definiše obavezu plaćanja RTS-a, on ne predviđa način naplate, zato je donet lex specialis koji je trebalo da traje godinu dana, a traje već godinama.

RTS je trom sistem u kom je prosečna starost zaposlenih 51 godinu. Od 2500 zaposlenih, samo njih 22 je mlađe od 30 godina. RTS bi morao da počne da zapošljava mlade ljude.

Gost: Branislav Klanšček, Predsednik Upravnog odbora RTS-a.