Psihološkinja Mirjana Martić Pantić iz Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj gošća je nove epizode podcasta „Život na srpskom“.

Kad su bolesti zavisnosti u Srbiji u pitanju, Mirjana Martić Pantić kao najjaktuelniji problem izdvaja alkoholizam – između ostalog zato što ga ljudi često nisu ni svesni dok ne postane prekasno za lečenje. Objašnjava šta je (a šta nije) „normalna“ konzumacija alkohola i daje profil alkoholičara kroz primere iz iskustva koji će mnoge naterati da se zamisle.

Kako nam „život na srpskom“ danas na svakom ćošku daje podršku i za razne druge zavisnosti, s Mirjanom Martić Pantić razgovaramo i o elektronskim cigaretama koje mame devojčice i dečake, trendu da se u svakom kraju otvaraju kockarnice i apoteke, a otkriva nam i šokantan slučaj zavisnosti od zlostavljača koji je i nju zatekao.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Jubilarno 249. izdanje jedinog balkanskog podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra „Dobar loš zao“ je pred vama!

Nenad Kulačin (u studiju) i Marko Vidojković (na Ibici) čestitali su, u prvom delu emisije, jedan drugom doktorate, predsedniku ukočenu desnicu, desnici ukočeno pamćenje i Jakovu i Milu ulazak u drugi krug predsedničkih izbora u Crnoj Gori.

Gost, predsednik NUNS, Željko Bodrožić, govorio je o tome kako je proveo ukupno tri minuta na Skupštinskom odboru za kulturu i medije, pre nego što ga je napustio posle Bakarecovog siledžijskog performansa, analizirao je prvostepenu presudu Dragoljubu Simonoviću za paljene kuće novinara Milana Jovanovića, ali je i ohrabrio sve novinare koji se nalaze pod napadima da se odmah jave NUNS-u, radi pomoći.

U Magarećem kutku moći ćete istovremeno da gledate duboki dekolte Jovane Jeremić i slušate o tome kako je Vučić obnovio Hilandar.

DLZ, istovremeno na našem portalu i YouTube!

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa Radom Trajković, doktorkom medicinskih nauka, profesorkom i ženom čiji je politički glas u vezi sa dešavanjima na Kosovu i Metohiji izazivao komešanja tokom još osamdesetih, posebno tokom devedesetih godina, a i sada ponovo, kada doživljava da je iz političkih razloga zadržavaju na granici po dvadeset sati bez vode, hrane i lekova. Kako je sve počelo? Kako je kao devojčica iz Podujeva otkrivala svoj bunt, koji će je kasnije kroz lekarsku karijeru dovesti do tačke da mora da se odvoji od dece kako bi ostala na Kosovu? Nagledala se stradanja, zaklanih ljudi, silovanih žena i izgladnelih pacijenata kojima može da se pomogne samo krišom. Živela je godinama pod zaštitom uz osećaj da joj je glava ucenjena od strane Miloševićeve vlasti, uz trajnu strepnju koju je predstavljala tadašnja OVK, ali se i nagledala ljudi koje rat promeni do neprepoznatljivosti. Kako se nosila sa tim prizorima tokom svih ovih godina i kako joj je danas, kada posle svega, ponovo sluša o sebi kako je izdajnica i agentkinja stranih službi? Pred vama je priča o životu i borbama Rade Trajković koja je više nego filmska i koju je retko kad u celosti govorila u javnosti.

Glumica, voditeljka, avanturistkinja Hristina Popović, mama jedanaestogodišnje devojčice, opisala je svoj odnos sa ćerkom, koji bi za većinu porodica u Srbiji, bio u najmanju ruku neuobičajan, a o krivici nije mnogo razmišljala, dok se sa pomenutom temom nije susrela u našem podkastu.

Njih dve su drugarice i razgovaraju o svemu, ali zna se ko je mama, a ko ćerka. Kako joj je dete raslo, Hristina nije bila svesna one klasične savesti koja „grize“ i proganja majke koje neprestano razmišljaju o tome šta su uradile „kako ne treba“, „kakve će posledice prouzrokovati njihov odnos prema detetu“, i tome slično. Ipak, i kada je krivica izlazila iz senki, Hristina je naučila sa njom da se nosi.

Konstantno preispitivanje, međutim, ne dovodi nas do rešenja, već samo srljamo u još veći ambis nedoumica i dilema, a krivica o nedovoljno dobro obavljenom poslu u vaspitanju deteta, zapravo je naša stalna težnja ka savršenstvu, pa i po pitanju roditeljstva, objasnila je Nikolina Milosavljević, dečja psihološkinja, psihoterpeut i praktičar terapije igrom.

Aleksandar Petrović poznatiji kao Aca Seltik, frontmen benda Orthodox Celts, u podcastu „Život na spskom“ razotkriva dodirne tačke između Srbije i Irske kojih ni mnogi fanovi nisu svesni.
Orthodox Celts će 17. marta u Domu omladine 30. put koncertno obeležiti Dan svetog Patrika, nacionalni irski prznik, a Aca Seltik nam u podcastu „Život na srpskom“ otkriva kako je počela ta najduža rok tradicija u Srbiji i kakve zapravo sve veze Srbi imaju sa Ircima.

Podseća kako su „Kelti bili i ostali ovde“ i skreće nam pažnju na tragove koje su ostavili, komentariše istraživanja srpskog DNK koja pokazuju čije sve gene nosimo, pravi paralele na nivou mitologe, istorije, ali i savremenog načina života u Beogradu i u Dablinu.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Rasulo sa novobeogradskim splavovima na Savi počelo je pre deset godina! Današnja gradska vlast ne želi red na reci, već legalizovanje kriminala i krupnog kapitala. Ne sme novac da bude jedino merilo za postavljanje splava na reci! Lokacije za splavove izlicitirali su ljudi sa sumnjivim kapitalom kojima ugostiteljstvo nije osnovna delatnost.

Ova vlast mora da shvati da ne sme da tera vlasnike splavova koji su poštovali zakon i sva pravila koja je država uspostavila kada su se doseljavali na Savu pre 30 godina. Pozivam Šapića i Vučića da dođu i kažu mi koga ja ugrožavam sa splavom od 50 kvadrata.

Pre 30 godina, splav nije smeo da bude viši od 6 metara, morao je da ima velike prozore na obe strane, kako bi se kroz njega videla reka, razdaljina između splavova morala je biti 15 metara uzvodno.

Pravila su se poštovala do pre 10 godina, kada je počela najezda splavova na nekoliko spratova koji su postavljeni bez reda i zakona. To nisu splavovi, nego Hiltoni od njih se ne vidi ni reka, ni nebo. Zbog takvih sada ispaštaju građani kojima je splav od 50 kvadrata jedina imovina i mesto za život! Lokacije su dobili ljudi koji će podići splavove od 500 kvadrata, u pitanju su milioni evra!

Gošća: Margarita Petrović, vlasnica splava na Savi u Novom Beogradu

Nova epizoda podkasta „Dobar loš zao“ posvećena je dvadesetogodišnjici od atentata na premijera Zorana Đinđića. Ceo studio je relociran na tajnu poziciju (u Francuskoj), kako bi Nenad Kulačin i Marko Vidojković (i gost) ovu epizodu snimili zajedno.

U prvom delu autori su se podsetili jezive sudbine prvog srpskog demokratskog premijera, koju je pratila naša jeziva sudbina. Bavili su se Vučićevim kukumavčenjem kod Marića, skraćenicom novog firerovog pokreta, kao i herojskim povlačenjem Nemanje Vidića iz bitke za predsednika FSS.

Gost, nekadašnji član vlade Ante Markovića Zorana Đinđića, bivši poverenik za informacije od javnog značaja, a trenutno advokat, Rodoljub Šabić!

Ima li potrebe napominjati da je celokupno gostovanje posvećeno sećanju na pokojnog premijera, analizi kako je atentat uticao na Srbiju i ima li uopšte budućnosti za nas.

U Magarećem kutku, moći ćete da se zapitate gde će dogodine biti koncert Beogradskog sindikata u Nišu.

DLZ, jedini srpski podkast pod zaštitom Međunarodnog PEN centra.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa pevačicom Zejnom, kojoj su se slegli utisci posle bure reakcija koju je izazvala oko Pesme za Evroviziju, što pesmom i nastupom, što svedočenjem o diskriminaciji i rasizmu sa kojim se susretala još kao devojčica. U iskrenoj ispovesti, Zejna je govorila o svom odrastanju, školovanju, uklapanju u sistem koji na nju gleda drugačije zbog boje kože, svojoj borbi za jednakost svih ljudi koji samo žele da budu ljudi, ali je i podelila intimnu priču o problemima koje je imala u trudnoći i stresu kroz koji je prošla u vezi sa rađanjem njene ćerkice, koja je danas srećna i zdrava devojčica iako je rođena kao beba u vrlo rizičnom stanju. Kroz sve ove životne okolnosti, Zejnu je vodila mentalna snaga, ali i snaga ljubavi koje je uvek bila puna. Pred vama je je priča o ispravnosti i nepravdi, o borbama i pobedama, o snazi majčinske ljubavi, ali i o trijumfu jedne žene koja se sama izborila za život koji je oduvek želela da živi, uprkos svim preprekama.