O pravilnoj, zdravoj ishrani naše dece, od „bebećeg“ uzrasta do adolescentnog doba, u novoj Mamazjaniji govore Teodora Marinković, diplomirana nutricionistkinja i sertifikovana dečja nutricionistkinja i Saša Milićević, specijalista pedijatrije.

Čini se, da već sa rođenjem deteta, od prvog momenta, kreću i razmišljanja i nedoumice oko zdrave ishrane, a dileme traju dok ono ne odraste. U moru ponuda koje u današnje vreme imamo na tržištu hrane, postavljamo pitanje: Kako izabrati najbolje za dete. Teodora i Saša, objašnjavaju nam neka od pravila zdrave ishrane, uz koja dete nikad neće biti gladno, unosiće sve neophodne minerale i vitamine u organizam, smanjiće potrebu za unosom slatkiša i sokova, a u odraslom dobu neće biti problema sa viškom kilograma, srčanim smetnjama, bolovima u kičmi i mnogim drugim koje gojaznost i nezdrava ishrana sa sobom nose.

Oni objašnjavaju i koliko je slatkiša i „grickalica“ dozvoljeno, da detetu ne ugorze zdravlje, a kako ih zaštititi od brze hrane koja nas „napada“ sa svih strana.

Navode primere zdravih obroka i naglašavaju da deca moraju uveče jesti, jer nikako ne smeju na spavanje gladna. Takođe nam otkrivaju zašto se u moderno doba, sa sve većom ponudom u ishrani, borimo sa epidemijom dečje gojaznosti i savetuju kako da kod deteta razvijemo navike u zdravoj ishrani.

Na ova, ali i na mnoga druga pitanja, naši gosti pokušali su da daju odgovore, koji će decu spasiti gojaznosti i svih zdravstvenih, fizičkih, ali i psiho-socijalnih posledica, koje ovaj problem rađa. Objasnili su i da je velika odgovornost u ishrani dece na roditeljima, koji moraju imati kontrolu nad dečjim obrocima, bar dok ne završe osnovnu školu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor o ključnim političkim skandalima, ali i političkom stanju svesti našeg društva sa narodnim poslanikom i osnivačem Narodnog pokreta Srbije Miroslavom Aleksićem, koji je na snimanje došao s pištaljkom u džepu, pravo iz Skupštine, nakon onog zasedanja koje će ostati upamćeno po blokadi i naoružanim pripadnicima MUP-a. Stigao je dugo najavljivani septembar. Tokom leta koje su obeležili protesti „Srbija protiv nasilja“, a uoči političke jeseni od koje mnogi nestrpljivo očekuju, nakupila su se brojna pitanja. Upravo tim pitanjima posvećena je epizoda koja je pred vama.

Kako Aleksić vidi svrhu protesta u trenutku u kom se ta svrha često dovodi u pitanje, a kako zamišlja proces promene vlasti za koju se zalaže? Misli li da će Vučić „dati beogradske izbore“? Kako gleda na politički umor među opoziciono orijentisanim građanima, ali i među pristalicama i aktivistima vlasti? Kako smatra da će se razvijati slučaj Jovanjica ukoliko se vlast uskoro promeni, a kako ako se ne promeni ništa? Najzad, kakav je efekat postiglo dovođenje pripadnika MUP-a u Skupštinu i ograničavanje kretanja narodnim poslanicima iz redova opozicije? Šta Aleksić misli da ovakvi postupci najavlju? Ovo su samo neke od tema nove epizode podcasta Snaga uma.

Kada dođe do kašnjenja leta to je tzv. nesaobrazno putovanje i turistička agencija ima obavezu da vrati deo novca za pričinjenu štetu zbog izgubljenog vremena u okviru turističkog putovanja, tj. aranžmana.
Oni koji po društvenim mrežama nude usluge za naplatu štete zbog kašnjenja letova, to ne mogu da učine kad je reč o letovima koji su vanredne linije, tj. čarter letovi, već samo za kašnjenja preko 3 sata i to redovnih linija.

Nesaobrazno putovanje je svako odstupanje od ugovorenih uslova, npr. pogled na more, nedostatak peškira, loša hrana, prljavština, ne radi klima itd. Zato putnik odmah mora da se pisanim putem obrati turističkoj agenciji koja mu je prodala aranžman. Ako ona ne ispravi nedostatke, potrošač ima pravo na umanjenje cene ili da nastavi aranžman na nekom drugom mestu, a onda da tuži agenciju za nadoknadu štete.

Za uvećane račune za struju prošlog meseca odgovoran je EPS, pola reklamacija je uvaženo, što je dokaz da je u pitanju sistemska greška ili nameran prekršaj.

Trgovačke marže u Srbiji idu i do 43 procenta, a većina je duplo veća nego u zemljama okruženja i zapadne Evrope. To je rezultat kartelskog udruživanja velikih trgovinskih lanaca sa državom i nerada Komisije za zaštitu konkurencije.

Na zahtev milionskog auditorijuma, Nenad Kulačin i Marko Vidojković skratili su godišnji odmor za 15 minuta i vratili se, jedan u studio, a drugi na skajp, da započnu novu sezonu podkasta „Dobar loš zao“!

Momci su se u prvom delu emisije zapitali da li će učesnici „Elite“ čitati naglas Tolstoja, da li će Koluvija dobiti svoj rijaliti šou, da li ima kraja režimskom zlu, ali i blamiranju opozicije.

Prvi gost u sezoni je član obe radne grupe za bezbednost novinara, urednik portala „Javni servis“, jedan od onih kojima treba da se zahvalite što su voditelji DLZ i dalje živi, Veran Matić!

Matić je pričao o svojim iskustvima na mestu specijalnog izaslanika predsednika Srbije za rešavanje pitanja nestalih sa Hrvatskom, o tome u kom smo krugu pakla, četiri meseca posle masovnih ubistava, svojim strahovanjima za bezbednost novinara, ali i za ishod suđenja optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije.

Uz to, Veran je analizirao lik i delo Željka Mitrovića, a sa momcima se prisećao zajedničkih uspomena, koje nisu vezane za pretnje ubistvom koje im stižu.

U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako ministarka Kisić uživa na demonskom piru Informera.

DLZ, jedini podkast u ovom delu Evrope pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa glumicom Marinom Ćosić, koja je govorila o tome kako joj je majčinstvo promenilo život, ali i kako je radila na tome da ostane svoja uprkos činjenici što su joj životni prioriteti promenjeni. Otvoreno i emotivno je prvi put progovorila o postporođajnoj depresiji o kojoj je u početku ćutala, ostavljajući utisak čak i pred najbližima da je sve u redu i da sve može. Govorila je i o griži savesti koju sebi nabacujemo onda kad nema potrebe za tim, o načinima na koje je otkrila da je preopterećivala sebe, značaju porodice i prijatelja, kao i o načinima na koje se suočila sa stvarima koje su joj često blokirale mogućnost uživanja u sopstvenom životu.

Nova epizoda donosi razgovor sa Zoranom Kostićem Canetom, frontmenom grupe Partibrejkers, čovek kom je pesma omogućila da da bude zaštićeni svedok svog vremena. U razgovoru čija je inicijalna tema bila sloboda, od sistema, od otrova, od strahova, od neukusa i od sopstvenih demona, Cane je u svom stilu, malo kroz stihove, a malo kroz cinizam, govorio o mnogo čemu praktikujući taj početni princip – slobodu misli i izražavanja. Epizoda koja je pred vama donosi uvide pesnika i čoveka o političkim sistemima koji ljude teraju u rat, o vrednosnim sistemima koji nas odvajaju od svoje prirode i istine, o duhovnosti, o prirodi, o čišćenju sopstvene duše i o svemu onome što se nađe između.