U najnovijoj epizodi jedinog podkasta u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, „Dobar loš zao“, Nenad Kulačin (studio) i Marko Vidojković (proslavio radno Svetski dan izbeglica), potresli su se oko situacije na severu Kosova, podržali su slovenačkog novinara na koga je kidisao srpski predsednik, upitali su se koliki procenat policajaca podržava inspektore koji svedoče u slučaju „Jovanjica“ i silno su se zabavljali komentarišući javni ispad koji je Njegova Niskost imala u nedelju pre podne.

Gost je potpredsednik pokreta SRCE, sociolog, prof dr Slobodan Cvejić!

Profesor je ulio preko potrebni optimizam građanima Srbije komentarišući dosadašnji tok protesta „Srbija protiv nasilja“. Uz to, Cvejić je procenio da režimu ne cvetaju ruže, pa ni smrdljevci, imajući u vidu potrebu predsednika da ne silazi sa TV ekrana. Ocenivši da prisustvujemo predsednikovom potpunom gubljenju kontrole nad sobom, Cvejić je zaključio da se iza kulisa dešava postepeno gubljenje kontrole režima nad polugama vlasti.

Profesor je istakao da može da zamisli kako vlast ispunjava neke od zahteva građana na protestima, ali može da zamisli i primenu sile kao odgovor uzdrmanog režima.

U Magarećem kutku moći ćete da čujete salvu psovki bez bipova, ali ne od strane jednog od voditelja DLZ, već na TV Pink.

DLZ, na našem portalu sredom od 20 sati.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa dramskim piscem, profesorom, narodnim poslanikom i potpredsednikom Narodne stranke Sinišom Kovačevićem. U vremenu držanja umetnika na režimskom nišanu, takozvanog „targetiranja“, osvrnuli smo se na slične situacije iz naše bogate istorije. Najvažnije lekcije o ljudskoj prirodi, poput sklonosti psihologiji mase i lakog povođenja za harizmatičnim vođama, najskuplje su nas u prošlosti koštale, ali se čini da smo opet skloni da ih lako zaboravimo, ma koliko smo krvavo morali da ih učimo. Šta smo do sada morali da naučimo o prvim simptomima nesrećnih društava, a šta smo o nasilju zaboravili?
Kovačević je govorio o paralelama današnjeg fašizma farse, u kom se rečima i lažima proganjanju i zastrušuju ljudi, sa onim tragičnim fašizmom, kakav je obeležio Drugi svetski rat. Osvrnuo se na na stanje u Skupštini Srbije, na uvrede i rečnik koji su tamo postali svakodnevna stvar, ali i na „povratak političkim korenima“ predsednika Srbije, za kog je rekao da zvuči isto kao njegov politički otac, misleći na Vojislava Šešelja.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h sledi „Masterklas o maštanju“ – vodič nam je Staša Stanković, žena koja je osmislila „Dance Factory“ – školu plesa i života koja slavi 15. godina postojanja. Koreografija, sociologija i pedagogija su njene oblasti – talentovana deca su u centru njene pažnje. Ona je jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom i jedna neobična sugrađanka.

Deceniju pratim „Dance Factory“ i rad Staše i njenog tima koji stvaraju svetske prvake u plesu.
Ta divna, vredna i retko darovita deca uče i kale se, rastu pred našim očima, osvajaju naša srca, nose našu zastavu čine nas ponosnim, a onda odlaze na svetske pozornice.
Nalaze svoja mesta u plesnim kompanijama planete lii nastavljaju školovanje tamo daleko jer ovaj sistem na žalost nema mesta za njih. Oni su nevidljivi, za njihovu umetnost ne postoji ni zaposlenje čak ni naziv u sistematizaciji radnih mesta.
Razgovaramo u ovoj epizodi podkasta otvoreno o deci, roditeljima, razlikama među generacijama – njihovoj fizičkoj i mentalnoj snazi i sve češće slabostima.
Staša nam otkriva i na koji način osmišljava koreografije, šta je i ko inspiriše, a pre svega gde nalazi motiv da ide dalje uprkos tome što ova kulturna politika ne prepoznaje savremeni ples. Brojevima ilustrovana – nula (0) su sredstva koja se „izdvajaju“ za ovu tako važnu umetnost u modernoj civilizaciji 21.veka.
Staša nas podseća i koliko je važno započeti dan plesnom tačkom – „freestyle“ u fulu, kao i koliko je važno pružiti podršku drugome, reći lepe reči nekome u lice, kao i grliti se. Posle ludila „kovid izolacije“ – vratiti dodire u svakodnevicu.
O svemu ovome, ali i o još mnogo toga pričamo u novom izdanju „ŠBB KBB – „Masterklasa o maštanju“ koji poslužujemo premijerno – nedeljom.

Dobrodošli sanjari!
Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S.

Dojenje je najbolja hrana za bebe, slažu se gosti nove epizode Mamazjanije, Marko Obradović, pedijatrijski tehničar u porodilištu KBC “Dr Dragiša Mišović” i savetnik za dojenje i negu beba, kao i Dušica Kovačević, viša medicinska sestra, babica i vlasnica “Bebi patrole”.

Naši gosti, stručnjaci za dojenje, negu i brigu o bebama, naglašavaju da za novorođenče ne postoji bolja, kvalitetnija, ni zdravija hrana od majčinog mleka, a da su granice za dojenje individualne. Beba može da sisa dok ne napuni mesec dana, a dojenje može da traje i do navršenih četiri, pet, pa i više godina deteta. Oni odgovaraju na pitanja zašto neke mame nemaju mleko i šta da rade u tom slučaju, kako da hrane svoju bebu, ali i kakve posledice može da izazove “previše mleka”, ako mama ne vodi računa.

U razgovoru za Mamazjaniju otkrivaju zašto je dojenje važno i koga treba pitati za savet kada dođe do problema sa dojenjem. Takođe, govore o važnosti edukacije buduće mame o dojenju i objašnjavaju zašto beba i mama moraju biti zajedno u prvih sat vremena po bebinom rođenju.

Bogato iskustvo naših gostiju u radu sa porodiljama, pomoći će ne samo mamama koje su se nedavno porodile i sada doje svoje bebe, već i tatama i svima koji treba da budu podrška mami i bebi u najosetljivijem periodu u životu, bebinim prvim nedeljama po dolasku na svet, kada je njena ishrana apsolutni prioritet.

Šta se sve radi na Fakultetu za fizičku hemiju i koje su sve predrasude s kojima se njegovi studenti susreću – u podcastu „Život na srpskom“ otkrivaju Jelena Vasić, master, i Dušan Dimić, docent.
Forenzika, medicinska istraživanja antioksidanasa, antikancer lekova, razvoj novih materijala i obnovljivih izvora energije – samo su neke od oblasti gde se primenjuje znanje s Fakulteta fizičke hemije. Jelena Vasić i Dušan Dimić pričaju o izazovima koji su njih privukli, aktuelnim projektima koji bi mogli da promene svet i ambicijama mladih naučnika u Srbiji, ali i životu van laboratorije.

U najnovijem izdanju jedinog podkasta u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, „Dobar loš zao“, Nenad Kulačin i Marko Vidojković su posvetili prvi deo emisije obeležavanju 40 dana od masovnih ubistava u Ribnikaru i Mladenovcu, još jednom su pokušali da odgonetnu misteriju dva minuta snimka sa naplatne rampe, a prokomentarisali su i prošlonedeljni javni nastup komičarskog tandema Brnabić – Vučić.

Gošća je dr pravnih nauka, aktivistkinja Eko straže i Roditeljske samoodbrane, potpisnica Podrške akademske zajednice zahtevima protesta „Srbija protiv nasilja“ i – majka deteta koje ide u OŠ Vladislav Ribnikar, Aleksandra Bulatović.

Aleksandra je ispričala potresnu priču o tome kako su od masakra u školi do današnjeg dana sve nadležne institucije omanule, na koje načine je država pokušala da se vadi, kako je zloupotrebljavala žrtve, ali i sve ostale učenike, roditelje i nastavnike. Aleksandra je iznela svoje viđenje kako je uređena država trebalo da postupi posle ovakvog zločina i šta treba da se desi sa školom u koju su išla ubijena deca. Ona se osvrnula i na to kako protesti mogu da pomognu u prevazilaženju neizdržive situacije u kojoj se našlo srpsko društvo.

U Magarećem kutku moći ćete da vidite dve gospođe kako riju po blatu duboko ispod nivoa etike i ljudskosti.

Dobar loš zao, sredom u 20 sati, na našem portalu.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h – sledi „Masterklas o maštanju“ – vodič nam je – Marko Luis, muzičar, producent i supersila muzičkog pravca pod nazivom „balkan soul“ – on je jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom i jedan neobičan sugrađanin.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa docentom Fakulteta savremenih umetnosti Ivanom Lalićem, i čovekom čije je ime vezano za neke od najzanimljivijih umetničkih projekata u Beogradu i Novom Sadu, pre svega tvorcem kultnog Mixer-a, o kom su svojevremeno izveštavali svetski mediji. Lalić se u razgovoru sa Miljanom Nešković osvrnuo na urušavanje kulturnog izraza u Srbiji koje je u proteklih deset godina rađeno sistemski – od projekta do projekta.
Kako se promenila muzička, a kako dizajnerska scena? Kako su i zašto ugašeni festivali i projekti po kojima smo bili poznati širom Evrope? Koja je uloga Crkve u svemu tome? Kako se menjao način govora u javnosti i zašto ni Muzej savremene umetnosti ni Narodni muzej neće nikad biti odlika ove vlasti, već isključivo bahatost? Ovo su samo neka od pitanja o kojima je govorio Ivan Lalić u epizodi koja nas podseća šta smo sve imali, šta smo sve izgubili, ali i pokreće pitanje kako želimo da nam društvo izgleda u narednih deset godina.