Prvi ovosezonski večiti derbi pripao je košarkašima Partizana, Crvena zvezda je baš podbacila – zašto? Kako se Andreas Obst „upalio“ i oborio rekord sa 11 trojki, zašto su igrači Pariza išli u Estoniju, posle koliko je Teo završio meč Evrolige bez asistencije, zbog čega je Toko Šengelija istinski junak i kad Srbija ide po to zlato na Evrobasketu? O svemu tome smo pričali u 10. epizodi druge sezone podcasta „Pick and roll“.

U vreme kad su roditelji današnje dece bili mali, izlivi emocija nisu bili uvek poželjni, ni dozvoljeni na način na koji se dopuštaju danas, priča Nikolina Milosavljević, psihološkinja, psihoterapeutkinja i praktičar terapije igrom, gošća nove Mamazjanije, koja ističe da su tantrumi kod dece iz tog razloga danas izražajniji i da je dobro što je tako.

Sa dve, tri godine, a ponekad i u bebećem uzrastu, javljaju se tantrumi, u vidu snažnih izliva emocija.

„Kod male dece pojava ljutitih reakcija, plakanje, valjanje po podu, uslovljeno je uglavnom nekim neispunjenim prohtevom. U takvim situacijama roditelj mora da pazi i da sa jedne strane zadrži empatiju, ali da sa druge ne popusti i ne da detetu ono što na taj način zahteva“, objašnjava Nikolina.

Iako su pojave tantruma neprijatne na javnim mestima i roditelji se uvek osećaju nemoćno pred detetovim ponašanjem, ispoljavanje osećanja je zdravo i normalno, sve dok dete ne povređuje samo sebe ili okolinu.

„Ukoliko je kod kuće i dobije napad besa, može da viče u jastuk ili da udara u zid, ali tako da se ne povredi. Treba naći način za ispoljavanje ovih snažnih emocija, tako da ne ugrozi sebe. Svakako roditelji ne treba da ih suzbijaju, ali ni da popuštaju pred prohtevima“, naglašava Nikolina.

U situacijama kada dete ispoljava tantrume, dešava se da roditelj burno reaguje i da detetovo ponašanje samo podstiče i bes odraslih, koji tada često pribegavaju vikanju i batinama.

„Oštra reakcija roditelja i njihov bes, pogoršava stanje. Roditelji treba da se spremaju za ovakve momente, da rade vežbe disanja i da duboko dišu kako bi se umirili. Ne mogu smiriti dete, niti ga kontrolisati, ako oni nisu smireni. Kažnjavanje, vika i batine, izazvaće nepoverenje deteta u roditelja, jer u momentima kad detetu treba pomoć, roditelj ga krivi i odbacuje“, priča naša gošća.

Ona navodi simptome koji ukazuju na moguć zdravstveni problem, odnosno ozbiljniju dijagnozu koja može izazvati traume i prenaglašene emotivne izlive kod dece, zbog čega je neophodno potražiti stručnu pomoć.

Nikolina savetuje roditelje da pred decom ne kriju emocije, jer ona uvek osete kad nešto nije u redu.

„Ako se roditelji svađaju, dete i to treba da čuje, ali da je svađa konstruktivna i da se posle toga izvine jedno drugom. U suprotnom dete strahuje od razdvajanja i napuštanja. Takođe, ako je mama ljuta treba to da kaže, ako joj se plače da se isplače i da objasni da joj je tako lakše, pa će i dete biti slobodnije da pokaže svoje emotivno stanje“, zaključuje Nikolina.

Pred vama je nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra „Dobar loš zao“!

U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković umalo da poginu koliko je Čela dosadan, primetili su da je predsednik pijan seo za volan i kupio sto pljeskavica i još jednom nisu krili zadovoljstvo reakcijama koje Tonino Picolula izaziva kod srpskog antidržavnog vrha.

Gost je neustrašivi novosadski novinar Igor Mihaljević, koji je u noći masovne građanske pogibije u Novom Sadu bez dlake na jeziku tačno opisao šta nam se i zašto dešava.DLZ je sjajna prilika da se upoznate sa našim kolegom, njegovim oštrim jezikom i stavovima za koje treba velika doza hrabrosti da budu javno izrečeni.

U Magarećem kutku otkrićete čija je riba bila Čale.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa novinarom i direktorom programa N1 Igorom Božićem, o snazi informacija i propagande. Božić je govorio o svojim sećanjima na novinarske redakcije u kojima je radio tokom devedesetih, u vreme kad je policija gasila televizije, kad su se novinari okupljali u stanovima i u bombordovanja. Takođe, govorio je o načinima na koje su mediji gubili kredibilitet, a i preživljavali tokom poslednjih deset i petnaest godina, ali i objasnio kako nam dezinformacije i poluinformacije utiču na svakodnevni život, čak i kad toga nismo svesni.

„Deca su nam porasla i nema više ranog ustajanja, buđenja za školu, pravljenja sendviča, ali ipak dani kad su bile u vrtiću – nedostaju“, pričaju gosti nove Mamazjanije, voditeljka i novinarka Ivana Zarić i glumac Ivan Zarić, roditelji dve, sad već velike, devojčice.

Poslovi voditeljke i glumca, bez radnog vremena – od devet do pet, omogućili su Zarićima, kako kažu, da mnogo više kvalitetnog vremena provode sa svojom decom, nego što bi to možda uspeli sa kancelarijskim poslovima.

„Uvek smo se dopunjavali i dogovarali ko šta radi, iako poslovi nisu bili podeljeni, nekako je to išlo spontano, ali imali smo dosta vremena za decu, mogli smo da im se posvetimo, što je im je mnogo značilo“, priča Ivana.

Dok je starija ćerka bila mala, Ivana se na neko vreme povukla iz javnosti i prestala da radi, kako bi se posvetila porodici.

„Nisam htela da ih podižu dadilje, iako smo imali bake i deke, ali bilo mi je važno da mi budemo sa njima u tom periodu ranog razvoja. Kasnije nije bilo lako ni vratiti se na posao, ali ne kajem se zbog te pauze“.

U vaspitanju devojčica, koje su danas već velike i imaju 16 i 19 godina, pratili su sopstveni instinkt, nisu slušali savete, niti čitali udžbenike.

„Mazili smo ih i davali im ljubavi onoliko koliko nam je to svima bilo potrebno. Spavale su u krevetićima do našeg kreveta, bili smo neko vreme svi u istoj sobi, blizu jedni drugima. Bilo je kasnije perioda da su bežale od poljubaca, zatvarale se u sobu i imale te simptome koje pubertet nosi, ali i danas se družimo i provodimo često slobodno vreme zajedno“, pričaju Zarići.

U roditeljstvu je najvažnija mera, da decu ne gušimo, ne kontrolišemo, ali i da ih ne puštamo previše.

„Nije lako naći meru, ali ona je neophodna. Takođe, važno je preneti im ljubav i model ponašanja, jer deca prepisuju sve od nas. Oni više gledaju, očima upijaju, nego što slušaju“, kaže Ivan.

Najlepše i najbezbrižnije bilo je vreme kad su išle u vrtić, kaže Ivana.

„Nedostaje mi taj period. Kasnije, kad su krenule u školu, sve je nekako proletelo. Danas je društvo takvo da se plašite za svoju decu, budućnost je neizvesna, a nama je najvažnije da one, uprkos svemu, ostanu da stoje čvrsto na zemlji i to smo im i rekli više puta. Važno je da ostanu stabilne i da jednog dana pronađu sebi i takvog, stabilnog muškarca, ovako kao što sam ja njihovog tatu“, uz osmeh zaključuje Ivana.

Teški dani se nastavljaju, a svetionik slobode govora, podkast pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, „Dobar loš zao“, neumorno svetli!

Nenad Kulačin i Marko Vidojković su se u prvom delu emisije, nakon čestitke Donaldu Trampu, osvrnuli na protest u Novom Sadu, protest u Beogradu i Vučićev nastup na GO SNS, u kom je pominjao naše kuće i vratove.

Nema mnogo boljih gostiju od Marka Šelića Marčela za razgovor o situaciji u kojoj se srpsko društvo trenutno nalazi. Iskusni pisac, muzičar i potpisnik ProGlasa precizno je secirao sve ono što u Srbiji ne valja, od vlasti do opozicije i nazad, zajedno se sa autorima pitajući kuda dalje i kako se izvući iz kanala u kome smo.

U Magarećem kutku saznaćete kakve fotke Vučić mrzi.

Pred vama je epizoda podcasta Snaga uma, koja je snimana za prošlu nedelju, ali nije emitovana zbog dana žalosti. Sudija i pisac Miodrag Majić govorio je o osećaju izgubljenog rata za društvene vrednosti, kritičku misao i empatiju, uz osvrt na izgubljene ratove i ratne traume kojima se bavi u svojim romanima, a posebno u svom najnovijem romanu „Pod tuđim suncem“.

„Kao narod, mi smo se uvek vraćali kad su nas svi otpisali i pravili istorijske veleobrte. Možda u tome pokušavam da pronađem i sada nadu. I domaći i strani zavojevači su nas već otpisali“, objasnio je Majić ističući da ipak čuva optimizam, uprkos osećaju poraza koji se često nameće.

Od 1. novembra svi kao društvo nosimo jedan dug. Dug nevinim žrtvama, njihovim porodicama, i onima koji se i dalje bore za život, da iznova zahtevamo odgovornost kako se nijedna nadstrešnica više nikad ne bi obrušila zarad nečijeg dubljeg džepa ili političkog rejtinga. Jer ne radi se više o političkim preferencijama već o pukoj egzistenciji. Istu misao dele Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i njegov prvi gost Đorđe Vukadinović, bivši poslanik i urednik Nove srpske političke misli, koji su otvorili novu sezonu Radar Foruma.