Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa prof.dr Vladimirom Obradovićem, profesorom na Fakultetu organizacionih nauka i kandidatom za gradonačelnika Beograda na predstojećim izborima, ispred liste „Srbija protiv nasilja“. Iz ugla čoveka čija je doktorska teza bila „Upravljanje promenama“, profesor Obradović je govorio o složenosti, ali i neizbežnosti promena u sistemima, u kompanijama, pa i u ličnom životu. Kako promenama i različitim projektima pristupaju profesionalci, a kako amateri? Zbog kojih propusta je tako teško promeniti neke stare načine funkcionisanja i implementirati nove vrednosti u javni sektor, čak i kad postoji volja za to? Koji su organizacioni izazovi sa kojima se opozicija susreće van očiju javnosti i kako se rešavaju? Zašto neki projekti uspeju, a neki ne? Zašto neke promene uspeju, a neke ostanu nedovršene i dovedu do anarhije? Najzad, koliko je moguće teoriju primeniti u politici i u javnom sektoru koji je protkan dubokim problemima? Ovo su samo neka od pitanja o kojima je govorio profesor Obradović iz ugla akademskog i političkog iskustva.

Važno je da deca u najranijem uzrastu znaju da su gospodari svog tela, kako ono funkcioniše i svi njegovi delovi i da je sasvim u redu ako se nekada ne osećaju prijatno pod talasima poljubaca, maženja, dodira određenih ljudi, pa čak i ako su najbliži. Granice postavljaju sami, a tome se uče na vreme, ispričale su u novoj Mamazjaniji naše gošće Aleksandra Petrovski, autorka knjige „Potraga za moćnom značkom Gaćoslav“ i Manuela Kamikovski, porodična psihoterapeutkinja.

Da spoznaja o granicama tela počinje učenjem o delovima tela, koji uključuju i one intimne, kao i o činjenici da ono što je „u gaćama“ je samo naše, objasnile su nam Aleksandra i Manuela, koje naglašavaju da je razgovor sa decom najvažniji i da kod najmlađih ne treba da čekamo da se sami požale ako imaju neku nedoumicu ili su prošli kroz neprijatnu situaciju, već treba da ih pitamo i da im kroz učestale razgovore dajemo do znanja da sve mogu i treba da nam kažu, da pitanje tela, kao i onoga što se sa njim dešava, nije i ne treba da bude – tajna.

O pravom vremenu za razgovor o intimnim delovima tela i granicama fizičkog kontakta sa odraslima, ali i sa drugom decom, pričaju naše gošće i objašnjavaju zašto je važno da dete pita i da zna sve što ga zanima o onome „što je u gaćama“.

One savetuju roditelje kako dete da nauče da bude sigurno u svom telu i da ne dozvoli nikome da mu prilazi više nego što ono želi. Takođe nam otkrivaju kako da znamo da je dete prošlo kroz neprijatno iskustvo, koji simptomi na to ukazuju i šta može da bude tajna, a šta nikako ne sme.

Opisuju nam i na koji način od malog deteta, koje rečima ne ume da objasni šta mu smeta, doći do odgovora i objašnjenja.

U razgovoru sa našim gošćama došli smo do zaključka da ponašanje roditelja u odnosu na njihovo sopstveno telo, pitanja seksualnosti, kao i postavljanje granica u fizičkom kontaktu, najviše utiču na dete. Iz tog razloga neophodno je roditelje osvestiti o uticaju koji imaju na svoju decu, jer ako mi dozvolimo da nas nežno ili agresivno dodiruje tuđa ruka, koju ne želimo u svojoj blizini, isto možemo očekivati od deteta, pa zato hajde da poslušamo poruke Mamazjanije, da bi svako znao gde mu je mesto.

Na meniju finalne ŠBB KBB podkast epizode u nedelju sledi „Masterklas o maštanju i radionica za kako sačuvati zdrav razUM“. Vodič nam je Miroslav Miša Mogorović, filmski producent čija biografija predstavlja presek savremene istorije domaće kinematografije – alfa i omega produkcije autorskih filmova.

I korak po korak došli smo do finala serijala ŠBB KBB podkasta.
Za kraj, sačuvala sam pravu delikatesnu epizodu – gost nam je čuveni filmski producent Miroslav Miša Mogorović.
„Self Made Man“ koji je dvehiljaditih ušao u istoriju domaćeg filma na mala vrata, a danas je vlasnik fascinantne IMDB stranice sa preko trideset filmskih naslova, neke ste verovatno gledali i više puta.
Kuriozitet je da je od tri filma za domaćeg predstavnika za Oskara – on bio producent čak dva.
Bioskopskog hita „Čuvari formule“ i filma koji putuje u Holivud – „Što se bore misli moje“.
O profesiji producenta – specijaliste za rešavanje tuđih problema, o tome kako se rešava sudoku plasiranja i finansiranja autorskog filma, ali i o budućnosi bioskopa na planeti Zemlje – pričamo u 40. epizodi „Šta bi bilo kada bi bilo.
Dobrodošli sanjari!
Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S.
Dobra priča sledi.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra „Dobar loš zao“ je tu!

Kako se izbori bliže, Marko Vidojković se sve više kaje što se vraćao u Srbiju, a Nenad Kulačin ga teši da to nije ništa kako će tek biti.

Momci su prvi deo emisije posvetili poređenju Vučićevih i Hitlerovih govora, upitali se da li pesme koje funkcioneri SPS pevaju po Srbiji slute na najnoviju piruetu ove partije posle izbora, došlo je do blagog razmimoilaženja kad je reč o razaranju privatnog života Đorđa Miketića, ali i složnog razočaranja u Šapićevu nesposobnost da na dostojanstven način javnosti saopšti da je uradio nešto dobro.

Gost je ugledni potpisnik ProGlas-a, inicijative koja podstiče građane da u što većem broju izađu na izbore, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu dr Miodrag Jovanović.

Profesor je govorio o tome koliko je nužno što pre završiti sa antisistemom u kom se nalazimo, zaključio je da su potrebne hiljade stranica da se opiše na koje je sve načine Vučić pogazio Ustav, osvrnuo se kratko na aferu Miketić, ali i aferu fantomskih potpisa poznatih ličnosti na pojedinim opozicionim listama.

Tako je lepo govorio da ga autori skoro uopšte nisu prekidali.

U Magarećem kutku, malo je falilo da vidite Mišu Vacića.

DLZ, samo na našem portalu!

Zašto je NN počinilac, Nemanja Nedović, odigrao četvrtinu sezone, Zvezda najbolje poluvreme i kako su sudije probudile srpski inat?

Ko je sve i na koji način doprineo triler trijumfu Partizana i zašto treba „okaditi“ taj kobni ćošak ispred klupe crno-belih u Areni?

Sledi prava poslastica za sve ljubitelje Evrolige, pošto se igra duplo kolo, Zvezda će u Španiju, a Partizan neće mrdati iz Beograda.

Još mnogo toga zanimljivog čeka vas u novoj epizodi podcasta „Pick and roll“ na Nova.rs

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa političkom novinarkom Žaklinom Tatalović, koja je govorila o mobingu, ućutkivanju i pritiscima koje je preživela radeći na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, u trenutku kad su „novinari počeli da odgovaraju predstavnicima vlasti“.

Žaklina je govorila o složenom procesu izolovanja, zastrašivanja i uništavanja pojedinca što, kako je objasnila, nije slučaj samo u medijima već i u mnogim državnim institucijama i javnim preduzećima.

Takođe, objasnila je koje je sve posledice po zdravlje ovaj period ostavio na nju, kako se oporavila, a i kako se danas oseća na konferencijama za štampu kada često umesto odgovora na pitanja dobija uvrede na račun svoje kuće od najviših državnih zvaničnika.

Rio Tinto nastavlja rad u Srbiji nadajući se novoj Vladi koja će mu to omogućiti. Srbija i BIH su države u kojima Evropska unija želi da sprovede neokolonijalizam prljavih tehnologija, zato je u Srbiji neophodno sprovesti portugalski scenario.

Srbija je najmanje pošumljena zemlja u regionu i najsiromašnija zemlja površinskim vodama. Šumski fond je ugrožen, najviše na administrativnoj granici sa Kosovom i Metohijom, pitanje je zašto država ne reaguje?
Dok JP Srbija šume vode nestručni ljudi koji su imenovani po političkoj liniji, nema reči o pošumljavanju.

Ako postanem gradonačelnik Beograda, lično neću hapsiti nikoga zbog endemske korupcije u Beogradu, to će raditi novoformirana kancelarija beogradskog revizora, tužilaštvo i policija.

Beograd na vodi i K distrikt nije moguće srušiti jer desetine hiljada ljudi tamo živi, ali može da se ispita odgovornost za te projekte i podvuče crta investitorskom urbanizmu i devijantnoj i bahatoj naprednjačkoj estetici.

GSP mora povećati plate vozačima, centralizovati javne nabavke i kupiti nova vozila. Neophodno je modernizovati Beovoz, uvesti rečni saobraćaj i vratiti se izgradnji prioritetne linije metroa od Zemuna ka Ustaničkoj.

Nije jasno zašto ne osposobimo vozače romske populacije, umesto što uvozimo radnu snagu iz Bangladeša.

Umesto da trošimo 628 miliona evra za Nacionalni stadion, bolje je da za taj novac konačno rešimo problem otpadnih voda, da nam se kanalizacija ne izliva u reke.

Gost: Ratko Ristić, Profesor Šumarskog fakulteta i kandidat za gradonačelnika Beograda