Na hipodromu se nalazi 100 rekreativnih I 100 takmičarskih konja. Staze su u očajnom stanju, godinama se ne ulaže u infrastrukturu. Poslednji put je vojska 1982. godine renovirala stazu. Nema dovoljno štala, ne postoje kasačke trke, staze za galopske trke su u lošem stanju, nema dovoljno parking mesta za posetioce.

Blizu je strelište koje plaši konje. Kada se održavaju koncerti, većina konja doživljava stres, zato bi trebalo razmisliti o preseljenju konja ili otkazati domaćinstvo koncertima poput Bajage u avgustu, kao što je to bilo sa Roling Stonsima, koji su prešli na Ušće.

Iako mu je to posao, JP „Hipodrom Beograd“ već 8 godina ne organizuje trke, već to čine trkačke organizacije.

Kada je 2006. godine preduzeće osnovano imalo je preko 20 zaposlenih, sada 3, to govori kuda ide hipodrom.

Pitanje je šta je manje zlo, ostaviti hipodrom gde jeste i u ovakvom stanju ili ga preseliti na periferiju grada.

Nakon 110 godina postojanja, beogradski hipodrom se samo naziva tako, on odavno svojim aktivnostima to nije. Konjarstvo je prestiž i skup sport, ali uz dobru organizaciju on bi donosio dobit svima.

Gost: Aleksandar Radovanović, vlasnik trkačkih konja

„Sve će biti dobro“, mantra je i vodilja naše poznate glumice, prvakinje Narodnog pozorišta, Suzane Petričević, majke, ali i bake troje unučadi, koja je u životu nailazila na brojna iznenađenja i kad su oko nje svi mislili da će se teško izvući, ona bi pomislila: „Biće dobro“, i bilo je.

U novoj Mamazjaniji, Suzana se prisetila svojih roditelja i odrastanja bez, kako kaže, nametnutih „narativa“, kojima nas društvo danas bombarduje.

„Nekada je postojala disciplina, bilo je važno da znamo šta se sme, a šta ne. Nije bilo tepanja, ni pokazivanja emocija, ali to je vreme bilo takvo i svi smo mi ispali časni i pošteni ljudi“, kaže Suzana i dodaje da danas žene, koje su majke, jedva preživljavaju, pritisnute imperativima, zahtevima sredine da budu savršene, što nije moguće, a nije ni normalno.

Svojoj ćerki Dorotei je, međutim, davala više slobode, a tepanje je bilo sastavni deo komunikacije. Trudila se da manje radi, dok je ona odrastala, čak je odbijala brojne ponude, koje se nisu činile adekvatnim, iako im je u to vreme bio potreban novac, ali pomisao da će ćerka kasnije gledati neke projekte kojima se ne ponosi, odvratila je od, popularno nazvanih, „tezgi“.

Dorotea je izrasla u samouverenu i odlučnu osobu, koja, kaže Suzana, nikada majku ni za šta nije pitala, već je samo saopštavala sopstvene odluke.

„Tako je bilo i kad je zatrudnela, samo mi je rekla da je trudna sa dečkom, kolegom sa fakulteta. Šta sam drugo mogla, pitala sam je: ‚Hoću li ga bar upoznati?‘“, kroz smeh se seća naša poznata glumica.

U to vreme, pored pune podrške koju je pružila detetu, okolina je razočarala, i dušebrižnici, koji kao da su „najboljim namerama hteli da je vode u pakao“. Srećom, nije ih slušala i sve se dobro završilo.

Ona opisuje koliko se metode vaspitanja dece razlikuju danas u odnosu na period kad su njeni roditelji bili mladi. Pita se odakle danas ti „narativi“ i zašto nas društvo bombarduje njima.

Objašnjava zašto je ženama koje su danas majke, pa još imaju i posao, mnogo teže nego pre nekoliko decenija. Otkriva nam takođe, kako je reagovala kad je saznala da joj je ćerka trudna, a bila je na prvoj godini fakulteta i šta joj je tada rekla.

Naglašava koliko je podrška roditelja važna u svakoj situaciji u životu, i zašto ipak treba biti optimista. Otkriva nam tajnu opstanka porodice i braka, čije su ogledalo, upravo, njena ćerka i zet.

Suzana priznaje da nije merodavna da govori o braku, jer se rano razvela, ali ističe da je sada u šestoj deceniji srećno zaljubljena. Posle svega što je prošla u ličnom iskustvu, ali i kroz Dorotein brak i porodicu, zaključuje da je upravo uzajamna ljubav jedina važna.

Nenad Kulačin i Marko Vidojković, autori podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, „Dobar, loš, zao“, snimili su još jednu urnebesnu epizodu!

U prvom delu emisije autori su bezuspešno tražili Oskarov obraz, koji je nestao kada je predsednik zloupotrebio atentat na slovačkog premijera sebi za reklamicu. Zaključili su kako su sagovornici na skupu u Kotoru napravili od Oskara Kotorsku krempitu, pozdravili su najveći protestni (prosvetni) skup ove godine, a Vidojković je prepričavao svoje traume sa suđnja po Šapićevoj tužbi.

Gost, idealan za ulazak u finiš predizborne trke, koautor kultne emisije „Marka žvaka“ i građanski aktivista, Dušan Čavić!

Dušan je prepričavao sopstvena mračna iskustva s agresivnim i pomahnitalim Šapićem, ali je detaljno opisao i ponašanje naprednjaka i njihove strategije na lokalu, pre svega u bloku, gde je Čavić odavno na prvoj liniji borbe za bolje društvo. Gost nema sumnju da na predstojeće izbore mora da se izađe.

U Magarećem kutku moći ćete da čujete zašto Kruna Una neće postati voditeljka DLZ.

Pred vama je nova epizoda Podcasta Snaga uma o snazi integriteta sa majorom policije Katarinom Petrović, koja je već deset meseci suspendovana zbog sumnje da je zloupotrebila službeni položaj, time što je iz informacionog sistema MUP-a preuzela policijski izveštaj sa uviđaja saobraćajne nezgode, u kojoj je učestvovao bivši direktor Elektromreža Srbije Nikola Petrović. Katarina je za mnoge u međuvremenu postala simbol hrabrosti i otpora kakvom se nadaju u policiji. Sa vremenske distance ona govorila o odluci da progovori koja joj je promenila život. Govorila je i o svojim principima, nepisanim pravilima u policiji, o načinima na koje se policijski posao menjao tokom godina, o sistemu, kao i o tolerisanju korupcije koja se često odvija pred našim očima.

Ne zarađujemo dovoljno da bi nam stambeni kredit bio tehnička stvar, kredit je naš novac iz budućnosti.

Nema jeftinog kredita, zato ne postoji ni idealno vreme za njegovo podizanje.

Banke su prodavnice novca, nisu servis građana, zato se cenkajte, i ne pristajte odmah na ponuđeno.

Banke u Srbiji imaju monopol zato su krediti skupi. Visina kamate je vezana za rizik zemlje u kojoj se podiže kredit, tj. tržište cena. Kamate na stambene kredite u Srbiji se kreću od 6 do 8 odsto.

Gost: Dušan Uzelac, portal Kamatica

U najranijem detinjstvu, pre nego što deca počnu da govore, u rukama im je telefon, a u sve većem broju slučajeva, ti mališani u kasnijem adolescentskom dobu, upadaju u vrtlog virtuelnog sveta, odnosno bolesti zavisnosti od interneta, priča u novoj Mamazjaniji doktor Ivica Mladenović, psihijatar, psihoterapeut i subspecijalista za bolesti zavisnosti.

Prvi simptomi javljaju se rano, ali ih roditelji primete kasno. Najčešće se, prema rečima doktora, na sve načine trude da sami „izleče“ dete, ali su to često pogrešne metode, pa kad iscrpe sve druge načine, dolaze kod stručnjaka.

Ono što je glavni problem je zajedničko vreme roditelja i dece, koje sve češće izostaje.

„Umesto da provode sa detetom više vremena, da igraju društvene igre, da zajedno crtaju, čitaju, da u kuću i posle napornog dana uđu nasmejani, koliko god da im je teško, roditelji deci zabranjuju telefone i igrice, a istovremeno se ne odvajaju od svojih aparata. Model je važan, ne razgovor“, objašnjava doktor Mladenović.

Deca koja su ogrezla u zavisnost bilo koje vrste, pa i one virtuelne, zapravo beže od svojih porodica, koje se ne bave njima. Roditeljima je lakše da je dete u sobi po ceo dan sa telefonom, a simptome zavisnosti primete onog trenutka kad pokušaju da mu taj telefon oduzmu, priča psihijatar.

Na lečenju od zavisnosti od interneta i igrica, roditelji su veći problem nego deca.

„Svi roditelji vole svoju decu i normalno je da žele da im pomognu onda kad primete da su stvari izmakle kontroli. Međutim, to vreme je uvek problematično. Dok su deca na telefonima, roditelji su na poslu, pa potom na svojim telefonima, nema se vremena za dete. Kad im kažemo da lečenje zahteva da uzmu bolovanje dva meseca, posvete se detetu, koje neće ići normalno u školu, ni tada mnogi ‚nemaju vremena‘“, ističe dr Mladenović.

On otkriva kako da znamo da nam je dete zavisnik, odnosno koji su prvi simptomi zavisnosti od virtuelnog sveta i znaci za uzbunu. Takođe savetuje kada je vreme da roditelji potraže stručnu pomoć za svoje dete, ali i celu porodicu.

Doktor u razgovoru za Mamazjaniju objašnjava zašto dete postaje zavisnik i upozorava na najčešće greške koje roditelji prave.

Kroz razgovor daje primere pozitivne prakse u svetu i opisuje kako su pojedine zemlje sistemski smanjile bolesti zavisnosti kod dece.

U razgovoru sa poznatim psihijatrom, dotakli smo se i sistemsog rešavanja problema bolesti zavisnosti koje su sve učestalije kod adolescenata, kao uzimanje različitih vrsta narkotika, koji su u našoj zemlji finansijski dostupni najmlađima. Ipak, doktor naglašava da je zavisnost od interneta, igrica, društvenih mreža, trenutno najproblematičnija, a da je po intenzitetu i simptomima, u istom nivou kao najopasnija droga – heroin.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra „Dobar loš zao“ stigla je da vam ulepša ovaj nezgodni maj.

Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije gledali u pasulj kako će se završiti drama sa opozicionim listama, čestitali su Šapiću novo nasilništvo nad građanima, a Chodi jer je u svojstvu „novinara“ sa pet metara sa divljenjem gledao druga Sija.

Gošća je novinarka i Tviter zvezda, Biljana Lukić!

Iako dijametralno suprotnih stavova kad je reč o izlasku na izbore, Lukić i Vidojković su pokazali kako bi trebalo da izgleda kultura opozicionog dijaloga. Nenad Kulačin je ubeđivao Vidojkovića da ne zna matematiku, a sa Biljanom se manje-više-manje slagao.

Na kraju, jasna poruka svima koji su protiv režima, naročito glasačima: mir, mir, mir, niko nije kriv.

U Magarećem kutku moći ćete da vidite Sarapinu transformaciju u Superhika.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma koja je posvećena snazi dobre muzike i snazi kulture u našim životima. Beogradska filharmonija je svakako simbol ne samo dobre, nego i najbolje muzike, pa upravo iz ove institucije dolaze sagovornice današnje epizode: Jelena Milašinović, PR i Svetlana Radovanović, prva violina.

Jelena i Svetlana govore o načinima na koje klasična muzika može da poboljša kvalitet naših života, stanje duha pa i mentalno zdravlje, o Beogradskoj filharmoniji i o borbi za izvrsnost u kulturi u vremenu u kom je ona zabrinjavajuće skrajnuta, ali i o bogatstvu koje donosi rad vek u profesiji koju smo izabrali srcem, a ne novčanikom.