Sadašnji deo Šodroša koji je uništen zbog izgradnje mosta, samo je mali deo onoga što će biti sravnjeno sa zemljom radi izgradnje Novog Sada na vodi. Za 9 meseci od početka protesta, niko nije video nijedan validan papir i dozvole za izgradnju. Društvo arhitekata Novog Sada je stava da je projekat štetan, sprovodi se u potpunoj tajnosti i nije konsultovao struku.

Stručnjaci kažu da se time značajno povećava opasnost od poplava. Tog mišljenja su bili i Javno vodoprivredno preduzeće “Vode Vojvodine” i Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi” iz Zemuna, koji su dali negativno mišljenje na predlog projekta. Potom je rukovodstvo “Voda Vojvodine” smenjeno, a Institut je kupila kompanija “Milenijum tim”, koja trenutno izvodi radove, tačnije seče šumu na delu Šodroša.

Ako je profit ispred zaštite životne sredine, probajte da brojite novac i da ne dišete, nećete uspeti puno novca da izbrojite!

Uništavanjem nasipa i sečom šume na Šodrošu uništava se prirodni bedem od poplava i rizikuje bezbednost građana Novog Sada, kao što je to slučaj sa uništavanjem Savskog nasipa na Novom Beogradu. “Novi Sad na vodi” je projekat kojim se uništava priroda i zaštićene biljne i životinjske vrste, nasip se za potrebe privatnih investitora izmešta 500 metara u korito Dunava.

Početna cena mosta bila je 100 miliona evra, da bi se danas porasla na 170, zato je između ostalog projekat proglašen kao projekat od nacionalnog značaja i u potpunosti netransparentan. Problematične su i donacije kineskog partnera, pa postoji osnovana sumnja da 20% novca odlazi onima koji su doneli odluku o izgradnji mosta, što ukazuje na korupciju.

Niko nije protiv razvoja Novog Sada i izgradnje mostova, ali projekat izgradnje mosta koji je 1960. trebalo da služi kao obilaznica oko grada, sada nema smisla jer će most zbog širenja grada sada ići kroz njegovo jezgro!

U Evropi ne postoji grad gde 15 do 20 aktivista ima preko 150 krivičnih prijava jer ukazuje na opasnost po građane Novog Sada. U toku je urbanističko nasilje nad gradom, prilagođavanje planova sumnjivim investitorima i gušenje javnosti i oponentnih glasova.

S druge strane, za policijsku torturu niko nije odgovarao. Novi Sad je grad u kom su se poslednja tri načelnika policije smenjivala na optuženičkoj klupi.

Gost – Brajan Brković, aktivista pokreta „Bravo“.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h – sledi „Masterklas o maštanju“ – vodič nam je Miloš Vlalukin – glumac, producent, zvezda pozorišta „Boško Buha“ – jedan jedinstveni Ćomi na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom.

Slikarka, književnica, vlasnica i jednog kafića u centru Beograda, a od pre pola godine mama devojčice, Milica Vučković, ispričala je u Mamazjaniji kako izgleda biti roditelj u svetu umetnosti i umetnika, koji, vođeni uglavnom samo svojim radom, delima i prezauzetim okruženjem, ne mare mnogo za decu.

Navikavanje na život sa bebom, za Milicu podrazumeva odricanje od rada noću, na koji je navikla, pomeranje rokova za završetak slika i romana, na kojima vredno radi, tumbanje bioritma koji je godinama funkcionisao onako kako je posao uslovljavao, a sada je glavna jedna devojčica, koja određuje nova pravila igre.

Milicino uživanje sa bebom, na neki način reakcija je i odgovor “zlim jezicima”, za koje je nespojiva uspešna karijera u umetnosti sa ulogom brižne majke. Ipak, Milica im je svima “zatvorila usta” jer njena ćerkica je inspiracija za stvaranje novih umetničkih dela, ali i najbolje društvo sa kojim već odlazi u svoj kafić, gde je ova bebica omiljena drugarica u svakoj ekipi.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h – sledi „Masterklas o maštanju“ – vodič je Marko Nastić, didžej, muzički producent, svetski poznato i priznato ime na mapi didžejinga ove vodene kugle koja huji svemirom.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h – sledi „Masterklas o maštanju“ – vodič nam je Džipsii, novo ime na mapi muzičkih senzacija ove vodene kugle koja huji svemirom.

Bojan Drobac Bambi (Bella Technika, ex-Darkwood Dub) u podcastu „Život na srpskom“ priča o modernoj muzici, ali i modernoj arhitekturi.

Beogradski elektronski sastav Bella Technika objavio je svoj drugi studijski album pod nazivom “Solid state”, a Bambija i dalje ne mogu da preskoče ni pitanja u vezi sa radom kultnog benda Darkwood Dub. Ovom prilikom nam otkriva kako je bilo posle 25 godina u tom bendu početi nešto novo, koliko je ova priča drugačija i kako se pravi „klupska muzika za ljude koji ne idu u klubove“.

Budući da je arhitekta po profesiji, nameće se paralela s procesom pravljenja dobre kuće, a dotakli smo se i moderne arhitekture Beograda…

Stigili smo, relativno neoštećeni, do jubilarne, 250. epizode podkasta pod zaštitom PEN centra „Dobar, loš, zao“! U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković (prisutan u studiju sad, pa ko zna kad) bavili su se psihopatologijom Vučićevog govora u Somboru, proučavali ponašanje policije prema braniocima Šodroša i narodnim poslanicima na Savskom nasipu, a prolili su i reku suza za tviterašem DJV, koji je izrežirao odlazak u zatvor.

Umesto torte, najslađi mogući gost da uveliča veliki jubilej, Zoran Kesić! Autori DLZ su sa Kesom pričali o tome kako tako dobro igra mali fudbal u tim godinama, zašto rasproda priredbu u Domu sindikata, a ne zakaže novu, međutim potkrale su im se i nešto neozbiljnije teme, poput Kosova i izbora u Crnoj Gori.

U Magarećem kutku moći ćete da čujete kako Vučićevo kumče podržava narodni otpor policiji i LGBTQ+ zajednicu.

DLZ, jubilarna 250. epizoda, istovremeno na našem portalu i YouTube!

Srbijavode, policija, komunalna preduzeća, Opština Novi Beograd i Gradska uprava (ne)činjenjem omogućili da se zapati i raširi neviđeno bezakonje po Savskom nasipu i Savskom keju sa višestrukim negativnim posledicama

Zakon krše i opet buše Savski nasip – prvo splavari, sada i gradska služba. Po Zakonu o vodama – kopanje nasipa je strogo zabranjeno.

Na Savskom nasipu se nalazi 18 parcela na kojima se vrše radovi – Splavari 20 godina sami sebi obezbeđivali vodu probijanjem nasipa, nezakonito, privatnim cevima su izbušili nasip na 40-ak mesta.

Aleksandar Šapić pod plaštom rekonstrukcije nelegalno nadogradio kuću, u tome su mu pomogle opštinske i gradske službe i Katastar.

Od početka njegovih radova u 2021. godini, naneo je štetu prvom komšiji, oglušio se o rešenje građevinske inspekcije kojim mu je naloženo obustavljanje radova. Nakon toga nastaje volšebno rešenje Ministarstva građevinarstva kojim se poništava rešenje građevinske inspekcije, da bi devetomesečno „ćutanje“ građevinske inspekcije nakon toga, omogućilo Šapiću da izdejstvuje rešenje o ozakonjenju na osnovu falsifikovanih satelitskih snimaka

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa glumcem Srđanom Timarovim koji je iz ličnog iskustva, ali i iskustva glumca, govorio o faktorima sigurnosti i kontrole u našim životima. SIgurnost i kontrola se često pominju u raznim psihološkim sadržajima, nekad i kao glavni motivatori za čitavu paletu ponašanja, od jako dobrog i plemenitog, do izrazito lošeg i nasilnog. Kako je izgledalo Srđanovo odrastanje i kako je učio i otkrivao sebe? Kakav odnos ima prema kontroli i sigurnosti u životu, a kako ih preispituje? Koliko ga je promenilo očinstvo i kakav otac želi da bude? Gde je granice između kontrole koju je važno da imamo nad svojim životom i one potrebe za kontrolom koja je toksična, i često uništava sve pred sobom? U razgovoru koji će vam sigurno dati teme za razmišljanje, Timarov je sa Miljanom Nešković podelio neke važne lekcije iz svog života.

Mlada glumica, Mirka Vasiljević, mama četvoro dece, za “Mamazjaniju” priča o vaspitanju, brizi, jurnjavi za vremenom koje stalno izmiče, ali i svim radostima i velikoj ljubavi, koja živi u višečlanoj porodici. Ona se osvrće na teškoće usklađivanja brzog i stresnog načina života jedne angažovane glumice, sa obavezama koje ima u kući, oko dece, ali i željom da što više korisnog i produktivnog slobodnog vremena provede sa njima.

Od najmlađe ćerke, koja je još beba, do najstarijeg sina, koji polako ulazi u pubertet, Mirka se svakodnevno susreće sa njihovim najrazličitijim željama, prohtevima, idejama, pitanjima koja nemaju kraja. Tajna uspešne komunikacije u kući sa četvoro dece, metod rešavanja sukoba, odgovori na sve što ih zanima, ljuti, raduje, jeste u bezrezervnoj ljubavi, toleranciji i razumevanju koje su za Mirku zvezde vodilje. Kako kaže, mama je tu da sasluša, razgovara, bude osoba od poverenja, ali takođe i neko koga treba da poštuju i slušaju u trenucima kada je to neophodno.

Česte selidbe zbog poslovnih angažmana, dovele su Mirku u situaciju da sa decom prolazi kroz stalne adaptacije na okolinu, novu školu, drugare, jezike, što sve utiče na njihovo odrastanje. Koliko god da ovakav “nomadski” način života ima negativne strane zbog traženja svog mesta u društvu, toliko je i pozitivan, jer, naglašava Mirka: “Moja deca jednog dana neće imati problem da se odsele iz sredine koja im ne odgovara, neće brinuti kada im se u životu dešavaju promene, biće fleksibilni i kad im se nešto ne dopada umeće to lako da zamene boljim”.