Nova epizoda podkasta Snaga uma donosi razgovor sa narodnim poslanikom liste „Moramo“ Radomirom Lazovićem, koji je prethodne nedelje bio izložen medijskoj hajci koju su mnogi označili kao „novo dno“ srpskih tabloida. U periodu u kom pokojnom ocu daje godinu dana, Lazović i njegova porodica čitali su i tome kako je njegov otac pre mnogo decenija bio osuđen za silovanje. Koja je razlika između pisanja o ocu Nebojše Stefanovića u aferi „Krušik“ i naslova o pokojnom ocu Radomira Lazovića? Kako izgleda živeti i raditi pod pritiscima ove vrste? Koliko redovne medijske hajke menjaju DNK srpske politike i da li je povratak argumentovanim raspravama moguć? Na ova i druga pitanja govorio je poslanik Lazović u novoj epizodi podkasta Snaga uma, koja je posvećena testiranju mentalne snage svih političara u Srbiji, svih novinara, ali i svih građana, kroz medijske ratove.

Horoskop je uvek atraktivna tema, a u podcastu „Život na srpskom“ je dotičemo u razgovoru s Dušanom Jurićem, koji je psiholog i astrolog.

Kakav nam je horoskop za 2023. godinu? – to je pitanje koje će ovih dana svako postaviti astrologu. Međutim, s Dušanom Jurićem, priča o astrologiji je malo dublja.

Jurić nam objašnjava na koji način psihologija i astrologija zajedno daju istinu o čoveku i kakav je njegov pristup u radu s klijentima. Upoznaje nas sa vedskom astrologijom, drugačijom od zapadne varijante. Otkriva nam šta ljudi u Srbiji zapravo žele da čuju, zašto čitaju dnevni horoskop, a šta sve mogu da pročitaju iz svoje natalne karte. Ukazuje na velike stvari koje nam donosi 2023. godina i daje savete kako da „preživimo“ retrogradni Merkur…

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.

Stari tramvajski most je važan deo identiteta Beograda. On podseća na hrabrost pojedinca, ali i čitavog naroda za vreme II svetskog rata, zato bi trebalo da ponese ime učitelja Miladina Zarića koji je presecanjem minirane žice onemogućio njegovo rušenje od strane Nemaca.

Investitorski urbanizam duboko zadire u vladavinu demokratije i prava. Zato bi građani morali da vrše aktivniji pritisak na vlasti i da se organizuju u odbrani kulturno-istorijskog nasleđa, jer grad pripada njima.

Kada se vrši intervencija u javnom prostoru, građani moraju da budu pitani. To kod nas, nažalost, nije slučaj. Mi se prema kulturnoj baštini odnosimo kao da je Alajbegova slama.

Nisu sva rešenja koja postoje u drugim gradovima recept koji bi trebalo primeniti i kod nas. Dokaz za to je plan izgradnje gondole na Kalemegdanu. Za tako nešto nema realnog opravdanja.

Spojevi starog i novog su osetljiva tema, zbog toga treba voditi računa da se ne unište estetski sadržaji i kulturna dobra.

Na koji način čuvamo kulturno nasleđe? Kako smo dozvolili da rušimo ono što su drugi stvarali?

Gost: Srđan Milošević, istoričar i pravnik, Predsednik Centra za istorijske studije i dijalog

Tu je nova epizoda podkasta „Dobar loš zao“, koji uspešno odoleva brojnim pozivima televizijskih stanica da postane deo njihovog programa! Nenad Kulačin i Marko Vidojković pokušali su da učine zanimljivijim briselski tragikomični „tablić“, ali za to se ipak postarao srpski predsednik, tačnije njegov misteriozni šahovski partner. Isti akter, Njegova Niskost, na agresivan i bahat način konačno je „izašao iz (prilično odškrinutog) ormara“, a uhapšeni član tzv. „vračarskog klana“ uhvaćen je kako se, maskiran u člana SNS prišljamčio stranačkom štandu, da bi, pa, ponestalo nam mašte i zato…

…najavljujemo gosta! Advokat i osnivač pokreta „Oktobar“ Čedomir Stojković“ jedan je od mnogih koji su zahvaljujući Šešelju, doduše ovog puta njegovim psovkama, postali slavni. Stojković je priznao da ni njemu samom nije jasno zašto ga urednici televizija sa nacionalnom frekvencijom zovu u goste, kad tamo otvoreno i detaljno priča o opasnostima koje Srbiju vrebaju zahvaljujući podaništvu Kremlju. Čedomir je govorio o izdajnicima Srbije u ministarstvima, policiji i vojsci, koji bi za Putina dali oba bubrega. Najavio je da od uvođenja sankacija Rusiji neće biti ništa, a želudac će vam zaigrati kaljinku od njegovih prognoza šta će se u Srbiji dešavati u naredne dve godine.

U Magarećem kutku naučićete čemu služi „staro grožđe“.

Nova epizoda podkasta Snaga uma donosi razgovor sa Nenadom Radujevićem, osnivačem Belgrade Fashion Week-a, koji je ovog meseca otvoren pedeseti put, jubilarnom retrospektivnom revijom beogradske mode, na kojoj je učestvovalo 80 kreatora, među kojima su mnoga velika imena. Kako je tada još mladi vlasnik jednog modnog studija uspeo da usred devesetih godina okupi manekene i dovede u Srbiju koncept profesionalnog šminkanja za revije? Kako su uprkos vizama i sankcijama uspevali da održe kontakt sa bujajućom svetskom modnom scenom i pokrenuBeogradsku Nedelju mode, ujedno i prvi Fashion Week u Jugoistočnoj Evropi, u vremenu u koje su obeležili toliko neizvesni i teški politički trenuci? Koliko je bilo onih koji su za beogradske modne entuzijaste mislili da su ludi? Najzad, kako je BFW uspeo tokom 26 godina da održi isti kurs? Ovo su samo neke od tema o kojima je Nenad Radujević govorio nakon što je na najvećoj reviji ikada organizovanoj u Beogradu dobio ovacije od publike.

Meteorološkinja Sara Botić nam u podcastu „Život na srpskom“ otkriva šta stoji iza priloga o vremenskoj prognozi koji svakodnevno gledamo na televiziji.

Svakog jutra nas pozdravlja s osmehom i upoznaje s vremenskim prilikama, međutim ona nije „samo lepa devojka koja čita prognozu“ u jutarnjem programu – Sara Botić završava meteorologiju na Fizičkom fakultetu i svaku od tih prognoza sama radi.

U podcastu „Život na srpskom“ otkriva nam kako je izgledala audicija, a kako sad izgleda njen radni dan; s kojim se predrasudama sve susretala i šta još sve treba da znamo pre nego što procenimo da su meteorolozi „pogodili“ ili nas „slagali“ za kišu tog dana.

Pitali smo i koje aplikacije ona koristi, gde je najbolja klima u Srbiji i, naravno, kakvo nas vreme očekuje i kad će prvi sneg – ispostavilo se da ga nismo ni registrovali.

Komunalna inspekcija neće da podnese prekršajnu prijavu protiv Beogradskih elektrana koje nisu počele sa grejanjem na vreme. Sekretarijat za energetiku ne odgovara na zahtev za umanjenje računa za grejanje u iznosu od 8,33% u odnosu na celu sezonu, zato tražimo od ombudsmana da zaštiti građane, poručuje Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva.

Elektrane u Kraljevu, Jagodini, Bujanovcu i Zaječaru donele su odluku o umanjenju računa, zbog pomeranja grejne sezone. U Beogradu, Novom Sadu i Nišu, ne poštuju zakon.

Kako onemogućiti parkiranje na trotoaru u Kirovljevoj ulici na Banovom brdu i postoji li mogućnost postavljanja stubića?

Zašto firma „InterCoop“ koja je provlačila naponske kablove u Požeškoj, nije dovela uništene trotoare i kolovoz u pređašnje stanje?

Iako su platili sve unapred, Mladenovčani tek nakon pola godine od Beogradskih elektrana dobili satove i priključak za gas.

Ukoliko plaćate vožnju gradskim prevozom Master karticom, vodite računa da li vam je transakcija odmah proknjižena, da ne biste došli u situaciju kao gledateljka iz Beograda, kojoj je AIK banka odjednom sa računa skinula transakcije za pola godine unazad.

Kako naterati komšiju dugogodišnjeg alkoholičara da ne pušta glasnu muziku do kasno u noć, a komunalnu miliciju da se javi na telefon 011/3090007 i reaguje?

Na koji način sprečiti prosipanje šuta iz kamiona na ulicu?

Evo nove epizode podkasta nad podkastima, „Dobar loš zao“! Nenad Kulačin i Marko Vidojković počeli su emisiju Vulinovom ocenom načina na koji preplašeni Vučić hoda i tu je emisija mogla opušteno da se završi, koliko je smešno. Ali nije. Autori su se pitali koliko će sedamdesetogodišniih budućih skejtera slomiti nogu u Mitrovićevom skejt parku, ali su, u skladu sa državnom politikom, posvetili i dužnu pažnju kososovskoj tablićarskoj eskalaciji, sa ozbiljnim izrazima lica.

U nedelji koju je obeležilo iživljavanje skupštinske većine nad opozicionarkama, prava gošća! Narodna poslanica i zamenica predsednika Demokratske stranke, Dragana Rakić! Pričala je kako joj je Mali opsovao majku u sred zasedanja, šta su još sve trpele i trpe poslanice opozicije, ali iz tog užasa izrodilo se i nešto lepo – prvo apsolutno ujedinjenje demokratske opozicije u odbrani njihovih poslanica – možda i prvi korak ka potpunom ujedinjenju opozicije u borbi protiv režima. Jednoj dami potpuno je strano kako se narodni poslanik SNS Šćekić tako uživlji dok imitira felacio, pa su joj voditelji objasnili.

U Magarećem kutku moći ćete da zavirite u jezivi svet mračnog mozga Staše Stojanović.

DLZ, istovremeno na našem portalu i YouTube!

Nova epizoda podkasta Snaga uma donosi razgovor sa sudijom i piscem Miodragom Majićem o fenomenu brzog privikavanja na loše uslove. Sposobnost da se brzo prilagodimo čak i jako lošim uslovima deo je ljudske prirode koji nam načelno pomaže da preživimo u teškim okolnostima. Ipak, ovu ljudsku karakteristiku često zloupotrebljavaju vlasti koje teže autoritarnosti, te tako primećujemo i fenomen stalnog pomeranja praga tolerancije u javnosti. Srbija tu nije izuzetak. Ono što nam je nekad bilo šokantno, čak i povod za protest, posle nekoliko godina postane nešto na šta smo se navikli. Kako to? Dokle to može da ide? O različitim aspektima privikavanja na zlo, o privikavanju na činjenicu da jedni imaju sve manje i manje prava, a drugi sve više i više, ali i o njegovom novom romanu „Rudnik“, Miodrag Majić je razgovarao sa Miljanom Nešković u novoj epizodi podkasta Snaga uma.

Ponovo će u subotu zombiji šetati centrom Beograda, a koji su još horori aktuelni na domaćoj sceni – u podcastu „Život na srpskom“ otkriva nam Jovan Ristić, jedan od osnivača Festivala srpskog filma fantastike (FSFF).

Jovan Ristić je pravnik i novinar, pisac, selektor Festivala srpskog filma fantastike, koji se ove godine održava od 10. do 12. novembra. Međutim, to je samo povod da s njim zagrebemo u svet horora i fantastike na srpski način – gde su vampiri i vlaška magija uvek zahvalan izvor inpiracije, ali i šahisti na Kalemegdanu kriju tajnu, a beskućnici iz katakombi vladaju svetom…

„Leptirica“, „Sveto mesto“, „Srpski film“, „Konstantinovo raskršće“, „Crna svadba“, „Ederlezi Rising“, „Prokletije“ – samo su neki od naslova koje Jovan ističe, dok svoj aktuelni roman „Poplavljeni um“ opisuje kao „spoj onoga što se ovde stvarno dešavalo i Zone sumraka“.

Ipak, priznaje da najstrašnija priča koju je skoro čuo nije iz domena fantastike.

Autorka podcasta „Život na srpskom“ je Ana Kalaba.