Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa novinarom Branislavom Šovljanskim, koji se nedavno vratio iz Izraela odakle je izveštavao za N1, kao jedini srpski novinar na terenu. Iz ugla medijskog profesionalca s dugogodišnjim iskustvom izveštavanja u kriznim i ratnim okolnostima, Šovljanski je govorio o načinima na koje se novinarima na terenu percepcija krize menja dok uče da od eksplozije ne treba da beže, već da ka njoj trče; o scenama koje je video u Izraelu, gde se spustio do samog prelaza sa Gazom, pošto dalje nije moglo da se ide; o medijskoj propagandi u najtežim situacijama, razlikama u doživljaju stradanja, ali i o iskustvima sa terena tokom izveštavanja sa ukrajinske granice i iz Pariza 2015. godine.

Urbanizam Beograda vodi politika, a ne struka. Opšti je dojam da je sadašnji predsednik Srbije dva puta gubio trku za gradonačelnika Beograda, pa sada nadoknađuje svoje poraze.

Onaj ko pravi najviše građevine na najnižem terenu taj je pao iz urbanizma. Primer za tako nešto je Beograd na vodi.

Pritisak investitora na zemljište današnjeg Sajma je razumljiv iz ugla tržišta, ali je neprihvatljiva ideja rušenja Hala 1,2 i 3.

Zgradu Pošte u Savskoj je lakše zidati od temelja, nego postojećoj vraćati nekadašnji izgled. Ipak, postoji opravdana bojazan da će to biti srušeno da bi se gradilo u stilu Beograda na vodi.

Vile na Vračaru rušili su novi vlasnici, razlog treba tražiti u nedostatku zaštite kulturnih dobara od strane Zavoda za zaštitu i Vlade Srbije.

Gost: Bojan Kovačević, Arhitekta

Prelepa, vesela, talentovana, uvek nasmejana, jedna od omiljenih srpskih glumica Anđelka Stević Žugić, mama jedanaestogodišnjeg Jakše i petomesečne Čarne, gošća je nove Mamazjanije, u kojoj je iznela sve detalje života sa sinom koji „grebe na tinejdžerska vrata“ i ćerkicom, koja ih je svojim bebećim šarmom sve zavela i očarala.

Život mame glumice nije lak, a kad ide na snimanja, u ranac, kako kaže Anđelka, spakuje krivicu i grižu savest. Ipak, najvažnija je želja da opet bude sa svojom porodicom, pa uvek deci naglasi „vratiću se“. U Mamazjaniji Anđelka otkriva metode koje su olakšale suočavanje sa razvodom, nje, ali i njenog sina i zašto je važno da oba roditelja, bez obzira na uzrok razlaza, zajednički učestvuju u razgovorima sa detetom.

Anđelka naglašava koliko je važno da mama ima pomoć i vreme za sebe i pita se zašto mame uvek nešto moraju, umesto da žele.

U razgovoru za Mamazjaniju ona opisuje kako su sina pripremili na razvod braka, ali i otkriva kad je poželela da rodi drugo dete. Opisuje neugodne momente zbog kojih joj ponekad smeta glumački posao, odnosno činjenica da je javna ličnost.

Otvoreno o deci, vaspitanju, porodici, ljubavi, priča Anđelka u Mamazjaniji, u kojoj savetuje roditelje da, ako mogu i žele, imaju drugo dete, baš kad prvo poraste i kad zaborave kako je to imati bebu u kući, kad su mame zrelije, iskusnije i mnogo više znaju.

Marko Vidojković je, kako kaže, previše puta gledao „Povratak otpisanih“, da bi podkast „Dobar loš zao“ snimao preko Skajpa, dok se vodi izborna bitka za Beograd i Srbiju.

Nenad Kulačin i pomahnitali Vidojković (urlao, psovao, upadao drugome u reč) u prvom delu emisije proslavili su prvu izbornu krađu, Vulinovu ostavku i ušuškavanje Šešelja pod Vučićevo crno krilo, a prostom matematikom utvrđeno je da je otac Aleksandra Vučića, skoro bez ikakve sumnje, Anđelko.

Gošća u ovoj epizodi je Jovana Polić, koautorka horor dokumentarca „Ja Aleksandar, državni gambit“. Ovaj film prestravio je gledaoce više nego „Teksaški masakr motornom testerom“. Iako su oba zasnovana na istinitim događajima, građani Srbije i dalje žive u filmu koji su snimili Jovana, njene koleginice i kolege.

Osim o ostvarenju koje je verno oslikalo lik i nedela Aleksandra Vučića, momci su sa Jovanom razgovarali o ugroženoj bezbednosti, pošto se, ne samo protiv nje i ostalih autora „Gambita“, već i cele United grupe, vodi krvoločna režimska hajka. Srećom, prisebnost voditelja malo je smirila situaciju…

…hm, ovaj, u Magarećem kutku ćete moći da čujete na koliko je miliona pitanja Vučić u svojoj mašti odgovorio novinarima nezavisnih medija.

DLZ, zbog neposlušnog voditelja, pod pojačanom zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Letnja guma nije bezbedna za vožnju kada temperatura vazduha padne ispod 7 stepeni celzijusa, zato je treba zameniti zimskom koja je mekša i ima odgovarajuće lamele za kišu i sneg, ali ima i kraći zaustavni put pri kočenju. Ista situacija nebezbednosti je sa zimskim gumama koje se voze leti.

Kada se desi udes, onaj vozač koji ima letnje gume u vreme zimske sezone, odgovara za nastalu štetu.

Zimske lance, moguće je zameniti tzv. vezicama ili čarapama. To je zakonski dozvoljeno.

Ne može svako 4×4 vozilo nositi lance. Potrebno je proveriti specifikaciju da li konstrukcija automobila to dozvoljava.

Granična vrednost za starost i kvalitet guma je godina proizvodnje do 5 godina staristi tzv. DOT.

Ako skladištite gume bez felni, potrebno ih je uspraviti. Ako na sebi imaju felne, na šipku ili vodoravno jednu na drugu i ne više od dve. Uvek na suvom i tamnoj prostoriji.

Gost: Miloš Maksimović, voditelj i auto novinar

Zašto je Željko Obradović poludeo u Vitoriji, kako je Mića Berić video provokacije Zeka Ledeja i Džejmsa Nanelija pre pobedničkih slobodnih bacanja Čime Monekea i kakav efekat bi mogla da ima partija Tristana Vukčevića?

Detaljno je pričao i o Milošu Teodosiću, a iznenadilo ga je što je u dresu Olimpijakosa bio defanzivac godine grčkog prvenstva 2010. Zato je uzvratio sjajnim pričama iz reprezentacije i kako je legendarni Dušan Duda Ivković (sa)čuvao magičnog plejmejkera.

Da li crveno-beli mogu da iznenade u Barseloni i šta nas čeka u kumovskom okršaju Obradovića i Dimitrisa Itudisa u Areni? Dotakli smo se i odličnih izdanja Virtusa i Valensije, nesrećne milanske Olimpije, spornih situacija i neverovatnih sudijskih odluka, kao i čuda zvanog Đanmarko Poceko.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi podsećanje na budućnost svakog od nas, razgovor o starenju i starosti sa genijalnom divom srpskog glumišta, Brankom Petrić!

Inspirisana ulogom „bake Lu“ iz pozorišnog komada Erika Emanuela Šmita „Da krenemo ispočetka“, Branka Petrić je govorila o životnim lekcijama koje donosi starost, kao životno doba o kom često govorimo u negativnom smislu iako je ono uspeh: „Starost znači da smo imali dovoljno sreće i dovoljno pameti da preživimo mladost“.

Kako je objasnila, mnogo je o odnosu prema životu, a i starenju naučila od svoje bake, koja je u osamdesetim godinama morala da počne svoj život ispočetka, kao i od mame, koja nije dozvolila da klonu duhom kad je njihov otac poslat u zarobljeništvo.

Ovom prilikom Branka je govorila o svim onim stvarima koje u mlađim i zrelim godinama zanemarujemo, a koje pokažu važnost kasnije u životu, o važnosti igre, o „čuvanju života kao da je prelepi dvorac“; ali i značaju sticanja novih prijateljstava, jer starost znači i život sa uspomenama na važne ljude koji više nisu sa nama.

Pred vama je topla i mudra priča žene koja je mlada i u devetoj deceniji života, zato što je sačuvala radoznalost, sposobnost igre i zato što, kako sama kaže, i dalje ima mnogo želja, a želje su važne.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode nedeljom sledi „Masterklas o maštanju i radionica za kako sačuvati zdrav razUM“. Vodič nam je Viktor Kiš, umetnik, skulptor koji radi sa gvožđem i paperjem, kreativac koji je pokrenuo Ciglanu i „Festival 9“, haiku majstor i sanjar.

Laganim korakom kroz november približavamo se finalu serijala ŠBB KBB podkasta.
Pred nama je prava delicija – razgovor sa buntovnikom i umetnikom koji kida.
Čovekom koji od gvožđa stvara i leptire.
Sa VIktorom razgovoram otvoreno na njegovom igralištu u Ciglani.
Pričamo o „weltschmerz“-u, o svesti i savesti, o tome kako izaći na kraj sa ovim naopakim društvom koji se teško odlučuje na promene i drugačije pristupe.
Ko može da bude srećan danas u ovakvom svetu koji je brutalan i bolan.
„Svet je prelep jer je grozan“ – jedan je od haikua koji nam je Kiš ponudio.
Ovo izdanje serijala „Šta bi bilo – kada bi bilo“ nudi vam umetnika kao javnog sanjara u krupnom kadru koji se drži one čuvene indijanske izreke – „Ako ideš tuđim stopama nećeš ostaviti sopstveni trag“.
Novu epizodu poslužujemo premijerno – nedeljom.
Dobrodošli sanjari!
Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S.
Dobra priča sledi.

O izazovima sa prvim detetom, ćerkicom Sofijom, koja je uvela u sasvim novi svet, u novoj Mamazjaniji priča naša proslavljena košarkašica Nataša Kovačević Stojaković, koja je 2013. doživela tešku saobraćajnu nesreću i tada prestala profesionalno da se bavi sportom, iako nikada nije prekinula svoje veze sa košarkom, a danas je deo tima Košarkaškog saveza Srbije i vodi Fondaciju „Nataša Kovačević“, ali je pre svega – mama jedne Sofije.

Kada je pre 10 godina preživela tešku saobraćajnu nesreću, razmišljala je samo o košarci i kako nikada više neće izaći na teren, ali, pogrešila je, jer kako navodi, ipak je odigrala još jednu sezonu. Tada nije mislila o majčinstvu, deci, porodici, ali je svu svoju snagu usmerila na to da ostane vedra, nasmejana i spremna za neke drugačije pobede. Najveća od svih stigla je krajem prošle godine, kada je rodila voljenu Sofiju.

U našem podkastu Nataša priča kako će Sofiji objasniti protezu koju nosi, ali i o tome koliko joj nedostaje košarka. Objašnjava kako nadoknađuje nedostatak sna, sa kojim se bori u noćima kada bebi rastu zubići i muče je grčevi.

Takođe, priča o tome zašto je važno da mama i tata podele obaveze oko bebe, ali i da ne zaborave jedno na drugo.

Mlada mama Nataša, ispričala nam je šta joj je najteže palo, ali i koji su to najlepši trenuci u životu sa bebom, koja je i nju i supruga Vuka, uvela u jedan potpuno novi svet. Nataša, koju znamo kao velikog borca i ženu koja, ni u najmučnijim momentima ne skida osmeh sa lica, priča o tome kako je ćerka Sofija podsetila koliko je važno radovati se sitnicama i da sva deca uče roditelje da zastanu, i obrate pažnju na „male“ stvari, koje brzo prođu, a mnogo nam znače.

Nova epizoda DLZ u novoj političkoj eri – Vučićevog slobodnog pada u politički ambis.

Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije proslavili ujedinjenje demokratske proevropske opozicije u jedinstvenu kolonu „Srbija protiv nasilja“.

Sada više nema prostora za sitne prepirke i probirljivost, zna se kako se ruše autokratski režimi, ujedinjenjem, a DLZ, koja je na tome insistirala od početka je javno podržala ovu kolonu u izbornoj borbi protiv zlikovačkog režima, jer… šta drugo?

Da ne dobijemo još jednu, „državotvornu“ kolonu desničarskih stranaka postarali su se Zavetnici, zahvaljujući zavetu koji su dali predsedniku i njegovoj hunti.

Autori DLZ mole marketinške agencije da hitno sklope dogovor sa gospodinom Vučićem, koji je kao svoje predizborne aktivnosti najavio blejanje ispred dragstora i startovanje gospođa. Bilo je vremena i da primetimo kako se stranci s predsednikom Srbije ophode kao pijani dizač tegova prema bokserskoj „kruški“ u luna-parku.

Gost je jedan od vođa demokratske opozicije, Nebojša Zelenović.

Autori su ličnim primerom pokazali da više neće peckati ujedinjenu opoziciju, već da joj u narednom periodu valja pružiti punu podršku i drugarstvo.

Zelenović je dosta govorio, uglavnom kako je lepo kada se ujediniš oko zajedničkog cilja, a još lepše kada je taj cilj rušenje diktature. Nebojša je otvoreno priznao šta smatra izbornim uspehom i kakve su tehničke koalicije moguće, ukoliko na izborima glasači SNS otkažu poslušnost svom luzerskom tiraninu i zajedno sa opozicionim glasačima ga pošalju u političku istoriju.

U Magarećem kutku moći ćete da čujete kako agenti zapadnih službi idu po beogradskim kafićima i novcem „apaju“ mlade da glasaju protiv onih koji su im sve oteli.

DLZ, jedini podkast u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.